Održana Panel diskusija „Kako do lokalno konkurentne podrške nezaposlenim mladim ljudima“

U petak, 09.10.2015. godine u prostorijama Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju u Leskovcu, a u okviru projekta „Evo prilike!“ koji finansira Ministarsvo Omladine i Sporta Republike Srbije, održana je panel diskusija „Kako do lokalno konkurentne podrške nezaposlenim mladim ljudima“.

Panel diskusiju otvorila je gospodja Suzana Dimitrijević, gen. sekretar EPuS-a Leskovac.

IMG_0016 IMG_0019 IMG_0023

Ispred Gradske uprave za društvene delatnosti grada Leskovca, okupljenima se obratila i Suzana Stanković-Ilić, načelnica ove službe.

IMG_0028 IMG_0030

Uvodne napomene dao je gospodin Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac:

„Za debatu o lokalnoj konkurentnosti nema boljeg primera od one dvojice prijatelja, koji su se usred džungle našli pred izgladnelim tigrom. I dok je jedan od njih užurbano navlačio patike, onaj drugi ga je podsmešljivo pitao: Zar misliš da će ti patike pomoći da budeš brži od tigra? Odgovor je glasio: Nije mi cilj da budem brži od tigra, već od tebe!

U tom odgovoru ogleda se sav značaj, ali i logika savremenog koncepta konkurentnosti.
Jednostavno, razvoj civilizacije pokazao je da bez sposobnosti za nadmetanje ne samo da nema dobrog života, nego nema nikakvog života. Leskovac je svetski primer za to. Kada smo imali tržište kao razvojno okruženje, postali smo “Srpski Mančester”. Kada su nam ukinuli tržište kao razvojno okruženje, postali smo “Srpski čemer i jad”
Međutim, ni svaka sposobnost za nadmetanje ne donosi boljitak. Onaj ko svoju konkurentnost zasniva na jeftinoj radnoj snazi, imitacijama ili ubijanju cena – seče granu na kojoj sedi. Onaj ko želi da bude održivo konkurentan, taj mora svoje mesto pod suncem da traži kao strateški drugačiji, a ne kao operatvno isti. To važi i za nezaposlene, i za multinacionalne kompanije, i za države, i za lokalne zajednice.
Ovo utoliko pre važi za mlade.
Ja još nisam susreo mladog čoveka sa iskustvom, ali sam sreo nebrojeno mladih sa identitetom koji osvaja, sa kapacitetom da se bude drugačiji. Na segmentiranom tržištu rada, gde oni sa ugovorima o radu imaju neprikosnovenu poziciju, potencijal mladih ne može da dođe do izražaja. Minimalna cena rada, koja isključuje sa tržišta rada sve one koji bi da isti posao rade sa manjm platom, ima isti efekat. Logična posledica tog nelogičnog stanja je da oni odlaze.
Međutim, ne mora da bude tako. Kao lokalna zajednica, mi ove prepreke ne možemo da uklonimo, ali možemo da ih savladamo. Postoje delotvorni organizacioni i programski mehanizmi za to, poput klastera i programa obuke, stručne prakse i mentoringa.Možemo da pomognemo mladim ljudima da svoje ideje oblikuju ovde, da svoj talenat prepoznaju ovde, da iskustvo koje im nedostaje steknu ovde, da svoj potencijal aktiviraju ovde. Možemo da im pružimo razvojno partnerstvo ovde. A to nas ćini globalno konkurentnima!“

IMG_0031 IMG_0032 IMG_0034 IMG_0036

“Preduzetništvo mladih – Nasleđe za budućnost”- bila je tema izlaganja dr Ivice Savića,  vlasnika i direktora prvog privatnog Naučno-tehnološkog parka u centralnoj Srbiji.

IMG_0043 IMG_0045

 

Profesorka na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija Leskovac, Dr Jelena Krstić, govorila je o Klasterima u teoriji i praksi:

„Klaster predstavlja integraciju privrednih (poslovnih) organizacija, radi zajedničkog nastupa i delovanja na tržištu, čime se redukuju troškovi i osvaja konkurentska prednost.

To je oblik udruživanja preduzeća u kojima oni pokušavaju da upotpune ono što im nedostaje bilo da su to ljudski resursi, finansije, sirovine, tehnologije, nova znanja…
Klaster zauzima koncentrisano geografsko područje u kome se odvijaju komplementarni biznisi, a koje je opskrbljeno komunikacionim kanalima, saradničkim entuzijazmom i putevima za odvijanje poslovnih transakcija.

Ciljevi klastera ne proističu samo iz njegove definicije već imaju globalni uticaj; klasteri su naime, organizovani lokalno (doprinose oživljavanju i prepoznatljivosti lokacije na kojoj su organizovani), ali deluju globalno (unapređuju i intersektorske odnose, zajednički istupajaju pred kreditorima, povećavaju izvoz i sarađuju sa stranim klasterima).

Uzročno-posledični lanac proizilazi iz slogana:

• Nema perspektivne privrede bez preduzetništva!
• Nema preduzetništva bez konkurentnosti!
• Nema konkurentnosti bez produktivnosti!
• Nema produktivnosti bez klastera!

U razvijenom svetu, klasterima se pružaju institucionalne podrške, koje na različite načine doprinose njihovom delovanju i razvoju: bilo preko dostupnosti informacija, konsaltinga u sferi unapređenja ili preko omogućavanja saradnje sa internacionalnim klasterima. PRO INN, EUROPE INNOVA.

Srbija je takođe svesna činjenice da se razvojem klastera inicira povećanje konkurentnosti, kao i poražavajuće istine da se nalazi na 94. mestu po indeksu konkurentnosti od 144 analiziranih zemalja, te je zato i podržala osnivanje klastera.

Osim toga, Srbija prednjači u odlivu mozgova, te ukoliko što pre mladima ne ponudimo globalno konkurente uslove, oni će po prirodi stvari otići tamo gde su ti uslovi bolji.

Iz tog razloga, danas ovde i govorimo o osnivanju jednog klastera, koji će pružiti vešestruke prednosti organizovanja:

• Da se uključimo u tržišnu utakmicu za mladim ljudskim resursima;
• Umesto dosadašnje ponude jevtine radne snage, uz pomoć mladih mozgova tragamo za inovacijama, čime ćemo povećavati konkurentsku prednost;
• Postignemo tripartitni odnos u zajedničkom korišćenju: a) autoritet, stabilnost i legitimitet javnog sektora; b) inventivnost, produktivnost i brzinu delovanja privatnog sektora; i c) inkluzivnost, posvećenosti i kreativnost civilnog sektora;
• Uspostavljamo horizontalnu koordinaciju između ključnih razvojnih aktera;
• Povećavamo efektivnost i efikasnost tržišta rada;
• Približavamo se nacionalnim i EU fondovima;
• Revitalizujemo svoju ulogu preduzetničkog, modernizacijskog uporišta Srbije;
• Eliminišemo prazne hodove i gubitke neracionalnog obrazovnog sistema;
• Dobijamo sistematsku podršku za povećanje inovacija i osnivanje novih firmi;
• Poboljšavamo predloge za javne politike;
• Uvećavamo poresku bazu i šansu da održimo postojeće komunalne fondove, koje uskoro neće imati ko da plaća, ako se nastavi depopulacija…“

IMG_0050 IMG_0049

Sledeći panelista bio je mr Bratimir Nešić, potpredsednik EPuS-a Leskovac, koji je govorio na temu “Zajednica konkurenata – Odgovor na izazove preduzetnićke održivosti mladih u Jablaničkom okrugu” i predstavio okupljenima prezentaciju „Pregled istraživanja o potencijalnim članovima klastera za preduzetničku aktivaciju mladih Jablaničkog okruga“, koja će uskoro biti dostupna i na ovom web sajtu.

IMG_0051 IMG_0052 IMG_0055

“Nacionalni program preduzetničke podrške mladima – značaj, problemi i efekti” – bila je tema izlaganja Marije Stevanović, šefice Odseka za posredovanje pri zapošljavanju u NSZ-Filijala Leskovac.

IMG_0060 IMG_0058

O primerima dobre prakse u preduzetničkom aktiviranju i (samo)zapošljavanju mladih govorio je Milivoje Jovanović, Programme Manager nevladine organizacije ENECA iz Niša.

IMG_0063 IMG_0065

U okviru svoje prezentacije, gospodin Milivoje Jovanović je prisutnima predstavio i kratak film o uspešnim mladim preduzetnicima, koji su svoj posao započeli uz pomoć programa „Pokreni se za posao“, koji je finansijski pomogla ENECA.

IMG_0068

Nakon izlaganja panelista, učesće u diskusiji su uzeli i prisutni, pretežno mladi ljudi, koji su panelistima postavljali pitanja i iznosili svoje zaključke i mišljenja.

Moderator panela bila je dr Danka Milojković, direktorica Kuće klastera, Niš.