Potrebna nam je Strategija razvoja javnog zdravlja grada Leskovca – što pre!

Leskovac je 10. jula 2017. godine sigurno bio među gradovima u kojima je izmerena ekstremno visoka temperatura, ali ni to nije sprečilo građane Leskovca da dođu u Centar za stručno usavršavanje u obrazovanju i uzmu aktivno učešće u panel diskusiji „Strategija razvoja javnog zdravlja grada Leskovca – izazov ili problem?“, koju je organizovao EPuS Leskovac, u okviru projekta „Partnerstvom do dobre JAvne uprave“.

Uvodne reči dali su najpozvaniji stručnjaci u Leskovcu koji se bave ovom problematikom, predstavnici relevantnih ustanova javne uprave: prim. dr Vanja Ilić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje Leskovac; dr Bratislav Nešić, rukovodilac grupe poslova za socijalnu i zdravstvenu zaštitu u Gradskoj upravi Leskovac; dr Časlav Nedeljković, pomoćnik direktora za medicinska pitanja u Domu zdravlja Leskovac i Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac, kao predstavnik civilnog sektora.

Veoma sadržajna diskusija razvila se u drugom delu panela, kada je veliki broj prisutnih građana postavljao pitanja panelistima, ali i izneo svoje stavove i predloge. Očigledno je da je pitanje zdravlja svima veoma važno, ali i osetljivo – a takođe i to da u toj sferi ima jako puno problema. Zbog toga je na ovom panelu postignut konsenzus svih prisutnih, da je neophodno što pre pristupiti kreiranju i donošenju Strategije razvoja javnog zdravlja grada Leskovca, kako bi se napravio strateški okvir za rešavanje nagomilanih problema po pitanju zdravlja građana i čitave zajednice.

Identifikovani problemi na panel diskusiji:

  1.  Postojeća Nacionalna strategija javnog zdravlja istekla je 2015. godine, a nova – koja je završena 2014. godine – čeka na usvajanje već 2 godine. Nedostatak nacionalnog strateškog okvira u ovoj oblasti otežava rad svih aktera javnog zdravlja, uključujući i one na lokalnom nivou.
  2. Na ekspertskom nivou, Leskovac ima sve neophodne elemente za razradu lokalne strategije za razvoj javnog zdravlja još od 2005. godine. Međutim lokalni donosioci odluka su nezainteresovani da ovom pitanju daju tretman koji zaslužuje. Panelisti su istakli da donosioci odluka svaki put prilikom izbora obećavaju jedno, a onda – kada dođu na vlast – rade nešto sasvim drugo. Suština je da trenutni politički interes od skupštinskog saziva do saziva odnosi prevagu nad racionalnim načinom rešavanja zajedničkih problema u oblasti javnog zdravlja.
  3. Preporuke Batuta da se na nivou svake lokalne samouprave donesu odgovarajući strateški dokumenti u oblasti razvoja javnog zdravlja predstavljaju mrtvo slovo na papiru, s obzirom da ne predviđaju ko će da finansira izradu tih dokumenata. Uposlenici Zavoda za javno zdravlje imaju kapacitete da to urade, ali ako bi to radili, onda ne bi imali vremena za svoje tekuće obaveze. Lokalne samouprave bi mogle da plate prekovremeni rad, ali to im baš nije na listi prioriteta, s obzirom da odsustvo prioriteta omogućava svakome da radi po logici trenutnog interesa, tj. udovoljava „svojim“ biračima nezavisno od stvarnog javnog interesa.
  4. Jedan od suštinskih problema, što je panel diskusija nedvosmisleno pokazala, je veoma niska svest zajednice o upotrebnoj vrednosti strateškog upravljanja razvojem javnog zdravlja. Građani ne uočavaju neposrednu, uzročno-posledičnu vezu koja postoji između nedostatka strateškog plana (uključujući i akcioni plan) i svega lošeg što im se dešava u procesu konzumiranja zdravstvenih usluga. Štaviše, mnogi smatraju da se problemi u ovoj oblasti mogu da reše samo „čvrstom rukom“ u odgovarajućim organizacionim jedinicama.
  5. Velika frustriranost građana nagomilanim problemima, što je došlo do izražaja i tokom diskusije, otežava dvosmernu, efektivnu komunikaciju, tj. zahteva razvijanje krajnje sofisticiranog pristupa u procesu zagovaranja izrade strateškog okvira u oblasti javnog zdravlja. Ovo posebno kada se uzme u obzir da koncept javnog zdravlja podrazumeva partnerstvo ključnih društvenih aktera.
  6. Problem „mastodonske“ jedinice kao što je to Grada Leskovac, sa 144 naseljena mesta, površinom od 1025 km2 i krajnje heterogenom socio-ekonomskom strukturom, i ovom prilikom pokazao se kao jedan od teško premostivih u kontekstu zagovaranja zajedničkog strateškog pristupa  javnom zdravlju. Sa svoje strane, ovo aktuelizuje problematiku izrade Strategije za decentralizaciju zemlje i rad samog Nacionalnog saveta za decentralizaciju.
  7. Nedostatak svesti o prednostima koje sa sobom donosi uspostavljanje lokalnog vlasništva nad evropskim konceptom javnog zdravlja, predstavlja jednu od neuralgičnih tačaka u radu na rešavanju problema javnog zdravlja.
  8. Problem nedovoljne horizontalne koordinacije između ključnih lokalnih aktera je očigledan i veoma izražen. S jedne strane, postoji nekoliko lokalnih institucija u predmetnoj oblasti između kojih je komunikacija opterećena postojanjem „funkcionalnih silosa“. S druge strane, ne postoji praktično nikakva horizontalna koordinacija između institucija i građanstva.

 Zaključci:

  •  Veliki odziv učesnika (u vremenski krajnje nepogodnim uslovima), i, što je najvažnije, veliki broj diskutanata (11) i visoka interaktivnost unutar dijaloške strukture, nedvosmisleno ukazuju da je izbor oblasti i same teme od ciljne grupe doživljen kao suštinski i veoma podsticajan. Sa svoje strane, to zahteva angažovanje relevantnih društvenih aktera na reprioritizaciji lokalnih javnih ciljeva.
  • Među učesnicima panela je uspostavljen konsenzus o potrebi da se donese Strategija razvoja javnog zdravlja grada Leskovca.
  • Ohrabrujuće je da su pojedine OCD, poput Udruženja distrofičara, dale primer proaktivnog, odgovornog, inkluzivnog i praktičnog pristupa ovakvim događajima, budući da su došle sa spremnim predlogom za unapređenje zdravstvenog položaja osoba sa invaliditetom. Od najveće je važnosti da su učesnici panela, uključujući same paneliste, prepoznali vrednost ovakvog pristupa i jednoglasno podržali dostavljeni predlog, pri čemu je na samom događaju postignut dogovor između Doma zdravlja Leskovac i „Udruženja distrofičara“ o njegovoj operacionalizaciji.
  • Najšire i kontinuirano uključivanje građanstva u oblikovanje racionalnog načina rešavanja zajedničkih problema u oblasti javnog zdravlja – nema alternativu.
  • Ne postoji nijedan problem koji je apostrofiran u diskusiji, a koji ne bi mogao efikasno da se reši kroz izradu, usvajanje i implementaciju Lokalne strategije za razvoj javnog zdravlja.
  • Postojeća Strategija održivog razvoja Grada Leskovca je „preširoka“ da bi mogla da odgovori zahtevima savremenog koncepta javnog zdravlja.

Preporuke:

  • Sa rezultatima panela upoznati javnost Leskovca i donosioce odluka.
  • Osmisliti i aplicirati kod relevantnog donatora sa projektom za zagovaranje javnog zdravlja, uz fokus na donošenje Strategije za razvoj javnog zdravlja grada Leskovca.
  • Sačiniti listu problema javnog zdravlja grada Leskovca i definisati kriterijume za prioritizaciju.
  • Formirati mrežu zainteresovanih za učešće u rešavanju problema javnog zdravlja.
  • Razmotriti mogućnost potpisivanja memoranduma o razumevanju između EPuS-a Leskovac i nadležnih institucija, sa fokusom na zajednički rad na uspostavljanju lokalnog vlasništva nad evropskim konceptom javnog zdravlja.
  • Raditi na formiranju strateške alijanse za razvoj javnog zdravlja.
  • Aktivno se uključiti u rad NKEU za Poglavlje 28

PREZENTACIJA-ZA-PANEL-1.odp

 

 

.