Archives

Sada pregledate unese po autoru

 

Na talasima inkluzije! – Nacionalne manjine u fokusu

Projekat „NA TALASIMA INKLUZIJE! – Povećanje održivosti medija na jezicima nacionalnih manjina u Jablaničkom okrugu kroz modelsku nadogradnju ostvarenih rezultata u medijskom informisanju na albanskom, makedonskom i slovenačkom jeziku“ bavi se unapređenjem održivosti lokalnih medija na jezicima nacionalnih manjina u Jablaničkom okrugu, gde 16.400 građana (7,6%) pripada nekoj od preko 20 različitih etničkih grupa, a realizuje ga EPuS Leskovac u partnerstvu sa Radijom 016, uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Projekat se realizuje u periodu od septembra 2018. godine do juna 2019. godine.

Ovo je prvi od tekstova koji će poslužiti kao osnov za emitovanje radio emisija na makedonskom, albanskom i slovenačkom jeziku, ovoga puta na makedonskom jeziku.

 PRAVNA RAMKA, MERKI I DOSTIGNUVANJA NA REPUBLIKATA SRBIJA VO OBLASTA NA ZAŠTITA NA NACIONALNITE MALCINSTVA OD PERSPEKTIVATA NA JABLANIČKIOT OKRUG

I.  Voved

Raznovidnosta e suštinska karakteristika na sovremenite opštestva. So vekovi taa e sostaven del i glavna  prednost na evropskite opštestva, osobeno srpskoto, kade što živeat pripadnici na 30 različni nacionalni zaednici. Postoenjeto na golem broj različni jazici ja ilustrira raznolikosta i multijazičnosta na opštestvoto, no isto taka ja razviva svesta za lingvističkite i kulturnite tradicii i ja inspirira solidarnosta zasnovana na razbiranje, dijalog i tolerancija. Zaštitata na nacionalnite malcinstva i pravata i slobodite na pripadnicite na ovie malcinstva e meѓunarodno garantirana. Ova e suštinski uslov za stabilnost, demokratska bezbednost i mir vo svetot.

Raspadot na Sojuzna Federativna Republika Jugoslavija dovede do pojava na novi malcinstva na teritorijata na Srbija, koi bea konstitutivni narodi vo ramkite na poranešnata država. Osven problemot so reguliranje na statusot na Slovencite, Makedoncite, Hrvatite, Crnogorcite i Muslimanite/Bošnjacite, opštata socijalna klima vo Srbija beše isklučitelno nepovolna so ogled na sankciite, vojnite vo poranešnata država i pauperizacijata na golem del od naselenieto. Pokraj toa, etničkata netolerancija beše izrazena i pokraj Ustavot od 1990. godina, so koj se zagarantirani pravata na malcinstvata, tie ne bea počituvani. Vo tekot na devetnaesetata decenija na dvaesetiot vek, osnovite za finansiranje na malcinskite matični organizacii i združenija, kako i instituciite koi bea vo sistemot na javnata administracija, bea odgovorni za ostvaruvanje na nivnite prava. Istovremeno, etničkite grupi na politikata i populizam, kako i konfliktite so sosedite, predizvikaa, pokraj čuvstvoto na opšta nesigurnost na graѓanite i zgolemeni razliki, neprijatelstvo i nedoverba meѓu etničkite zaednici vo zemjata.

II.  Meѓunarodna pravna ramka za zaštita na nacionalnite malcinstva

Vednaš po nasilniot konflikt vo Evropa, zemjite-členki na Sovetot na Evropa i drugite državi potpisnički vo 1995. godina ja usvoija Ramkovnata konvencija za zaštita na nacionalnite malcinstva (1995). Ova vospostavi pravno obvrzuvački meѓunaroden instrument za pravata na pripadnicite na nacionalnite malcinstva. Suštinata e deka site rodeni se ednakvi vo dostoinstvo i pravata i deka toa i treba i mora da se počituvaat. So usvojuvanjeto na ovoj dokument, vospostaveni se evropski standardi za zaštita na pravata na nacionalnite malcinstva, a na nivnite členovi im e ovozmoženo da:

a) ja izrazuvaat različnosta i da ovaa različnost bide priznaena;

b) da dobijat ednakov pristap do resursite i pravata, i pokraj različnosta; i

v) da se vklučat vo opštestveniot život vrz osnova na počit i razbiranje na različnosta.

Republika Srbija go ratifikuva ovoj dokument vo dekemvri 1998. godina. Ova podrazbira sozdavanje na neophodnite uslovi „za da možat členovite na nacionalnite malcinstva da ja začuvaat i razvijat svojata kultura i da gi sočuvaat potrebnite elementi na nivniot identitet, začuvat i razvivat svojata kultura i neophodnite elementi na svojot identitet, imeno, religijata, jazikot, tradiciite i kulturnoto nasledstvo“ (člen 5). Toa, isto taka, podrazbira  zaednička obvrska i za državata i za graѓanite na Srbija da rabotat na sozdavanje na neophodnite uslovi za „efektivno učestvo na pripadnicite na nacionalnite malcinstva vo kulturniot, socijalniot i ekonomskiot život i odnosite so javnosta, osobeno onie povrzani so niv“ (člen 15). Ispolnuvajќi gi svoite obvrski spored čl. 25 od ovoj dokument, Republika Srbija dosega do Generalniot sekretar na Sovetot na Evropa dostavi četiri periodični izveštai za sproveduvanjeto na Ramkovnata konvencija. Koga stanuva zbor za ova prašanje, procenkata na relevantnite subjekti e deka Republika Srbija ima mnogu dobro vospostavena zakonodavna i institucionalna ramka, a akcent treba da se stavi na negovata dosledna primena.

Istoriski gledano, regionalnite ili malcinskite jazici go pretstavuvaat ona što pridonesuva za održlivosta i razvojot na evropskoto kulturno bogatstvo i tradicii. Vrz osnova na toa, vo 1992. godina Sovetot na Evropa ja usvoi Evropskata povelba za regionalni ili malcinski jazici. Akcentot vo ovoj dokument se postavuva vrz kulturnata dimenzija i upotrebata na regionalen ili malcinski jazik vo site aspekti na životot na liceto koe go zboruva toj jazik. Pokraj odredbite za nediskriminacija vo vrska so upotrebata na ovie jazici, Povelbata, isto taka, obezbeduva aktivni merki za poddrška, osobeno koga stanuva zbor za nivnata upotreba vo:

  • za obrazovanie i mediumi,
  • za sudska i administrativna postapka,
  • za ekonomski i socijalen život i
  • za kulturni aktivnosti.

Se poaga od toa, deka samo na ovoj način može da se nadmine nepovolnata položba na ovie jazici vo minatoto, i deka tie ќe bidat začuvani i razvieni kako živ aspekt na evropskiot kulturen identitet. Republika Srbija go ratifikuva ovoj dokument vo 2005. godina. Ova podrazbira prezemanje sistematski i sistematski merki, meѓu drugoto:

  • pottiknuvanje ili olesnuvanje na produkcijata i distribucijata na audio ili audiovizuelni dela na regionalni ili malcinski jazici,
  • pomagaat vo edukacijata na novinarite vo mediumite,
  • pottiknuvanje na direktnoto učestvo na onie koi koristat soodvetni regionalni ili malcinski jazici za obezbeduvanje na uslovi i planiranje na kulturni aktivnosti, i
  • organiziranje vo aktivnostite na ekonomskiot i socijalniot sektor koi promoviraat upotreba na regionalni ili malcinski jazici.

Evropskata komisija ima mnogu važna uloga vo tekot na ovoj proces. Preku svojata ekspertska grupa gi sledi slučuvanjata na nacionalno nivo, gi razgleduva svoite Izveštai i im dava preporaki na členovite ili kandidatite za členstvo vo EU, za merkite što treba da se prezemat za rešavanje na identifikuvanite problemi. Osobeno značaen za Srbija e Ekspertskiot izveštaj za sostojbata vo oblasta na malcinskite prava vo Srbija od Izveštajot na ekspertskata komisija na Evropskata komisija od juni 2016. godina.

III.          Nacionalna pravna ramka za zaštita na nacionalnite malcinstva

Počnuvajќi od relevantnata meѓunarodna pravna ramka, koja se sostoi od Ramkovnata konvencija za zaštita na nacionalnite malcinstva na Sovetot na Evropa i Evropskata povelba za regionalni i malcinski jazici, Republika Srbija izraboti seopfatna ustavna i zakonodavna ramka za zaštita na pravata i slobodite na pripadnicite na nacionalnite malcinstva. Vo Ekspertskiot izveštaj za sostojbata vo oblasta na malcinskite prava vo Srbija od 2015. godina se procenuva deka „pravnata ramka za zaštita na pravata na nacionalnite malcinstva vo Srbija e nešto po što ovaa zemja e nad evropskiot prosek vo ovaa oblast“.

Suštinskite elementi na ovaa ramka se sodržani vo četiri glavni akti, koi se:

  • Ustavot na Republika Srbija (2006). Ovoj dokument naglasuva deka „Ustavot garantira, i kako takvi, čovekovite i malcinskite prava se primenuvaat direktno na opšto prifatenite pravila na meѓunarodnoto pravo, što e potvrdeno so meѓunarodnite dogovori i zakoni“ (člen 18). Od osobena važnost e člen 75 koj go definira modelot na kulturna samouprava (avtonomija) na nacionalnoto malcinstvo i koj, spored ekspertite, e edno od najprogresivnite ustavni rešenija za malcinskite i mnozinskite odnosi.
  • Zakon za nacionalnite soveti na nacionalnite malcinstva (2009). Ovoj zakon predviduva možnost Nacionalniot sovet da osnova kulturni institucii so cel začuvuvanje, unapreduvanje i razvoj na kulturni specijaliteti i začuvuvanje na nacionalniot identitet na nacionalnoto malcinstvo i ispolnuvanje na pravata i obvrskite na osnovačite, no i deka osnovačkite prava na instituciite za kultura osnovani od Republikata, avtonomnata pokraina i edinicite na lokalnata samouprava , može, vo celost ili delumno, da se prenese na nacionalniot sovet. Pokraj osnovačite, zakonot go garantira i pravoto da učestvuva vo rakovodenjeto so kulturnite institucii koi se od osobena važnost za začuvuvanje, promocija i razvoj na kulturni specijaliteti i za začuvuvanje na nacionalniot identitet na odredeno nacionalno malcinstvo.
  • Zakon za zaštita na pravata i slobodite na nacionalnite malcinstva (2002). Go regulira načinot na ostvaruvanje na individualni i kolektivni prava zagarantirani so Ustavot i ratifikuvani meѓunarodni dogovori za pripadnicite na nacionalnite malcinstva, vklučuvajќi i zaštita od kakva bilo forma na diskriminacija pri ostvaruvanjeto na individualnite prava i slobodi i ostvaruvanjeto na pravoto na samouprava vo kulturata, obrazovanieto, informaciite i službenata upotreba na jazicite i pismata.
  • Zakon za službena upotreba na jazici i pisma (2010). So ovoj zakon se definira deka „Vo oblastite na Republika Srbija kade što pripadnicite na nacionalnite malcinstva živeat vo službena upotreba, istovremeno so srpskiot jazik i jazicite i pismata na nacionalnite malcinstva, na način utvrden so ovoj zakon“. Ova znači deka jazikot i pismoto na odredeno nacionalno malcinstvo ќe bidat zadolžitelni za službena upotreba vo edinicata na lokalnata samouprava, kade što, spored rezultatite od posledniot popis, najmalku 15% od naselenieto se izjasnilo za člen na toa nacionalno malcinstvo.

Vo procesot na podobruvanje na sevkupnata pozicija na nacionalnite malcinstva, obvrskata na Republika Srbija e deka ispolnuvanjeto na obvrskite od Ramkovnata konvencija ќe bide prioritet na politikata na malcinstvata. Prezemenite obvrski se ispolnuvaat vo ramkite na gradenje na demokratska država vrz osnova na vladeenjeto na pravoto. Silniot pottik za ovoj proces e pristapot na Srbija vo EU i site aktivnosti prezemeni vo ovaa zemja i opštestvo.

So usvojuvanjeto na Akcioniot plan za pregovori za poglavje 23, Republika Srbija ima vospostaveno čador dokument, ramka za planiranje za podobruvanje na institucionalnata i zakonodavnata ramka vo oblasta na osnovnite čovekovi i malcinski prava i slobodi. Ovoj Akcionen plan, usvoen vo 2015. godina, ja identifikuva potrebata za podobruvanje na statusot na nacionalnite malcinstva i predviduva izrabotka na poseben Akcionen plan za ostvaruvanje na pravata na nacionalnite malcinstva. Toa e srednoročen strateški dokument koj sodrži strateški celi utvrdeni vo soglasnost so preporakite na Sovetodavniot komitet na Ramkovnata konvencija na Sovetot na Evropa i ekspertskata misija na ekspertite na Evropskata komisija za nacionalni malcinstva.

Ovoj dokument e celosno usoglasen so dvata strateški dokumenti i drugi relevantni strateški dokumenti, kako što se:

  • Strategija za socijalna inkluzija na Romite i Romite vo Republika Srbija za periodot od 2016. do 2025. godina,
  • Akcionen plan za implementacija na Strategijata za prevencija i zaštita od diskriminacija 2014-2018,
  • Strategija za razvoj na obrazovanieto vo Srbija do 2020. godina so pridružniot Akcionen plan,
  • Strategija za reforma na javnata administracija so pridružen Akcionen plan i
  • Nacionalna strategija za gonenje na voenite zlostorstva.

Klučnite temi od Akcioniot plan za ostvaruvanje na pravata na nacionalnite malcinstva se:

  • Ličen status,
  • Zabrana za diskriminacija,
  • Oblasta na kulturata i mediumite,
  • Sloboda na religijata,
  • Upotreba na jazik i skripta,
  • Obrazovanie,
  • Demokratsko učestvo,
  • Soodvetna zastapenost na pripadnicite na nacionalnite malcinstva vo javniot sektor i javnite pretprijatija,
  • Nacionalni soveti za nacionalni malcinstva i ekonomska položba na pripadnicite na nacionalnite malcinstva.

IV. Karakteristiki na etničkata struktura na okrugot Jablanica, so poseben osvrt na zastapenosta na pripadnicite na makedonskite, albanskite i slovenečkite nacionalni malcinstva

Spored Zakonot za zaštita na pravata i slobodite na nacionalnite malcinstva vo Republika Srbija, za nacionalnoto malcinstvo se smeta „sekoja grupa na državjani na Republika Srbija koi se dovolno reprezentativni po odnos na nivniot broj, ako tie pretstavuvaat malcinstvo na teritorijata na Republika Srbija, pripaѓa na edna od grupite na naselenie koi imaat dolgotrajna i so teritorijata na Republika Srbija i poseduva karakteristiki kako što se jazikot, kulturata, nacionalnoto ili etničkoto poteklo, poteklo ili religija, koi se razlikuvaat od mnozinstvoto od naselenieto i čii členovi se istaknuvaat so grižata deka zaednički go zadržuvaat svojot zaednički identitet, vklučuvajќi ja kulturata, tradicijata, jazikot ili religija“.

Popisot vo 2011. godina vo okrugot Jablanica zabeleža 133.623 Srbi i 16.403 pripadnici na drugite etnički grupi. Najzastapeno nacionalno malcinstvo vo oblasta Jablanica se Romite, koi spored popisot od 2011 godina imaat vkupno 2042. Po Romite, mnozinstvoto Albanci živeat tuka (548), potoa Crnogorcite (386), Makedoncite (354), Bugarite (107), Hrvatite ), itn.

Komparativniot pregled na etničkata struktura na Srbija, Jablanica okrug i lokalnite edinici na Jablanica okrug, spored popisot od 2011. godina, e daden vo tabelata i toa:

 

Teritorijalna edinica

Naselenie po nacionalnost
 

Vkupno

 

Malcinstva

Učestvo na malcinstvata Struktura na malcinskata populacija
Makedonci Albanci Slovenci Drugi
Srbija 7.186.862 1.198.712 16,7% 6,1% 0,5% 0,3% 93,1%
Oblast Jablanica: 216.304 16.403 7,6% 2,2% 3,3% 0,1% 94,4%
Gradot Leskovac 144.206 10.583 7,3% 2,8% 0,2% 0,2% 96,8%
Opština Lebane 22.000 1.602 7,3% 1,0% 99%
Opština Vlasotince 29.853 1.240 4,2% 1,9% 0,2 98,9%
Opština Bojnik 11.104 1.907 17,2% 0,5% 99,5%
Opština Medveѓa 7.438 1.189 16,0% 1,1% 44,3% 55,7%
Opština Crna Trava 1.663 22 1,3% 4,5% 95,5%

Podatocite vo tabelata velat deka:

  • Vo okrugot Jablanica ima vkupno 16.403 pripadnici na 20 nacionalni malcinstva, od koi 918 (5,6%) se pripadnici na makedonskoto, albanskoto i slovenečkoto nacionalno malcinstvo;
  • Učestvoto na malcinskoto naselenie vo nacionalnata struktura na okrugot Jablanica (7,6%) e dvojno ponisko otkolku vo Srbija (16,7%), so vonredno učestvo na pripadnicite na albanskoto nacionalno malcinstvo, koi se rečisi isklučivo naseleni vo opština Medveѓa, kade što pravat 44,3 % od naselenieto;
  • Sekoja od 6-te lokalni edinici na okrugot Jablanica ima mešana nacionalna struktura, so podelba na pripadnicite na makedonskoto nacionalno malcinstvo vo site ovie edinici i mala zastapenost na pripadnicite na slovenečkoto nacionalno malcinstvo.

V.   Merki na Republika Srbija za zaštita na pravata i slobodite na pripadnicite na nacionalnite malcinstva

Republika Srbija pristapi kon Ramkovnata konvencija za zaštita na nacionalnite malcinstva kako klučen instrument za upravuvanje so različnostite preku malcinskite prava. Vo soglasnost so čl. 25 od ovoj zakon, vo septemvri 2018. godina, Srbija podnese do generalniot sekretar na Sovetot na Evropa Četvrtiot periodičen izveštaj za ispolnuvanje na svoite obvrski vo periodot 2012-2016 godina. Bo negovata izrabotka učestvuvaa meѓu ostanatite i lokalnite samoupravi od Leskovac, Lebane, Medveѓa i Bojnik učestvuvaa vo nejziniot razvoj.

Izveštajot beše sostaven od Kancelarijata za čovekovi i malcinski prava, so učestvo na relevantni državni tela, vrz osnova na Ramkata za državni izveštai usvoena od Komitetot na ministri na Sovetot na Evropa vo 2013. godina. Vo celina, merkite i aktivnostite prezentirani vo ovoj Izveštaj bea nasočeni kon podobruvanje na postojnite propisi vo oblasta na zaštitata i unapreduvanjeto na pravata na nacionalnite malcinstva, kako i za dosledno sproveduvanje na vospostavenata zakonska i institucionalna ramka.

Vo ovaa smisla, Vladata na Republika Srbija vo mart 2016. godina go usvoi Akcioniot plan za ostvaruvanje na pravata na nacionalnite malcinstva. Klučnite merki što se implementirani se odnesuvaat na:

  • Podobruvanje na statusot na Romite, vklučuvajќi merki za obezbeduvanje na soodvetni čovečki i materijalni resursi, reguliranje na pravoto na domuvanje, rešavanje na postoečkata zdravstvena sostojba i eliminiranje na segregacijata na Romite vo obrazovanieto itn.
  • Pottiknuvanje na efektivnoto učestvo na nacionalnite malcinstva vo izborniot proces i zgolemuvanje na nivnata zastapenost vo državnata administracija,
  • Revizija na Zakonot za nacionalnite soveti na nacionalnite malcinstva za efektivno učestvo na nivnite členovi vo site prašanja što se odnesuvaat na niv,
  • Prodolžuvanje so fleksibilen pristap za koristenje na podatoci od posledniot popis,
  • Sproveduvanje na preporakite na Narodniot pravobranitel i Komesarot za zaštita na ednakvosta,
  • Nadminuvanje na nedostatocite na ličnite dokumenti,
  • Ednakvost pri primenata na pravilata za praksa vo odnos na pravata na nacionalnite malcinstva,
  • Jaknenje na meѓuzavisnosta na zaednicite i gonenje na dela predizvikani od omraza,
  • Služba na jazicite na nacionalnite malcinstva,
  • Da se ​​obezbedi održlivost na mediumite na jazicite na nacionalnite malcinstva,
  • Upotreba na malcinskite jazici na lokalno nivo,
  • Priznavanje na obrazovnite uslugi vo Regionot,
  • Dostapnosta na učebnicite i ostvaruvanjeto na pravoto na obrazovanie na jazicite na nacionalnite malcinstva,
  • Ekonomski razvoj na ekonomski nedovolno razvienite podračja,
  • Funkcioniranje na Sovetot za meѓuetnički odnosi.

VI.  Najvažnite dostignuvanja na Republika Srbija vo oblasta na zaštitata na pravata na nacionalnite malcinstva

Vo tekot na izminatite godini planiranata akcija za podobruvanje na položbata na nacionalnite malcinstva, Republika Srbija go postigna slednovo:

  • So cel da se podobri sostojbata na Romite: prašanjeto za lični dokumenti za poveќe od 25.000 Romi e rešeno; vo lokalnite samoupravi ima 175 pedagoški asistenti za romski učenici, 35 od niv obezbeduvaat poddrška za decata vo predučilišnite ustanovi; bea zapišani 1.623 učenici i 6.104 srednoškolci od romskoto nacionalno malcinstvo; 60 zdravstveni medijatori se angažirani; 23.000 nevraboteni Romi se oficijalno registrirani; Strategijata za socijalna vklučenost na Romite 2016-2025 e usvoena i implementirana so pridružniot Akcionen plan; se podobreni propisite za iseluvanje na žiteli od neformalni naselbi; vkupno 27 lokalni edinici imaat akcioni planovi za podobruvanje na položbata na romskoto nacionalno malcinstvo itn.
  • 68 nacionalni malcinski partii se registrirani vo Registarot na politički partii, vklučuvajќi gi i 7 albanski i 3 makedonski; vo tekovnoto svikuvanje na nacionalnoto sobranie, 21 pratenik se členovi na nacionalnoto malcinstvo, vklučuvajќi dvajca Slovenci i eden Albanec; Vo MVR na Srbija rabotat 1.544 pripadnici na nacionalnite malcinstva, meѓu koi 293 Albanci i 48 Makedonci.
  • Vo lokalnite samoupravi ima 205 rabotni mesta za koi se predviduva jazikot na nacionalnoto malcinstvo, dodeka 874 vraboteni go govorat jazikot na nacionalnoto malcinstvo;
  • Vo periodot od 2015 do 2017 godina brojot na prijavi za priznavanje diplomi od drugi zemji (Ungarija, Bugarija, Albanija, Romanija, Slovačka, Hrvatska) iznesuva 621.
  • Postojat 521 učebnici na jazicite na nacionalnite malcinstva za predučilišno, osnovno, sredno i obrazovanie.
  • 42 lokalni vlasti vovedoa oficijalna upotreba na 11 malcinski jazici i nivno pismo.
  • Celoto obrazovanie na malcinskite jazici vo osnovnite učilišta vo 2016/2017 učebna godina, na site nivoa, vo osum jazici – albanski, bosanski, bugarski, ungarski, romanski, rutenska, slovački i hrvatski, na okolu 000 deca.
  • Okolu 9.000 srednoškolci se školuvaat vo 2016/2017 godina. prisustvuvaa celokupnata nastava na jazikot na nacionalnite malcinstva (Albancite, Bošnjacite, Bugarite, Ungarcite, Rusite, Slovaci, Hrvati)
  • Pravoto na informiranje na jazicite na malcinstvata preku pečateni i elektronski mediumi se realizira vo 15 jazici.
  • Vo tekot na 4,5 milijardi dolari vo tekot na 2016 investirani vo razvojot na stopanski nedovolno oblasti kade što etničkite malcinstva živeat vo značitelen broj.
  • Vo tekot na 2016. Republika Srbija poddržani se proekti na organizaciite na graѓanskoto opštestvo da se zgolemi dostapnosta na kulturnite sodržini na jazicite na 20 etnički malcinstva.

 

Pravosuđe i ustavne promene – šta donose amandmani?

U petak, 16. novembra 2018. Godine,  u Velikoj sali PKS-Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog Upravnog okruga, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i EPuS-a Leskovac, održana je javna rasprava Zašto nam treba promena Ustava? Povod je aktuelna debata u vezi sa izradom amandmana na Ustav u delu koji reguliše pravosuđe.

Ovaj događaj okupio je veliki broj zainteresovanih građana, a o ovoj značajnoj i aktuelnoj temi govorili su dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Gordana Vidojković, član UO Društva sudija Srbije i Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, dok je moderator bio Đorđe Mićić.

U okviru poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava Srbija je preuzela obavezu da izmeni Ustav kako bi obezbedila nezavisnost pravosuđa u Srbiji. Izlaganje ekperata bilo je usmereno na odgovore na pitanja: Šta donose amandmani na Ustav? Da li tekst amandmana obezbeđuje nezavisnost pravosuđu? U kojoj meri su primedbe Venecijanske komisije zaista usvojene? Opšti stav eksperata bio je da nezavisnost pravosuđa ni ovim promenama, ako se usvoje,  ne bi bila obezbeđena.

Vladimir Međak smatra da srpsko pravosuđe treba da bude depolitizovano i nezavisno, kao što se i zahteva. „Smatram da ove izmene neće dovesti do toga i mislim da idemo u pravcu koji će nam samo odneti vreme, trud i novac, a da ćemo na kraju jednog dana sve ovo morati da radimo iz početka. Eksperimentisanje sa jednom granom vlasti, sa pravosuđem, ne može dobro da se završi.“

Radovan Lazić smatra da se, ukoliko ovi Ustavni amandmani budu usvojeni, neće popraviti stanje. „Najveći problem, problem nefunkcionalnosti i neefikasnosti pravosuđa je u tome što je prevelik politički uticaj na pravosuđe. Sa ovakvim amandmanima se taj uticaj neće smanjiti, može se samo povećati.“

Gordana Vidojković smatra da treba nastojati da se uradi ono što je najbolje za građane Srbije. „Ovi amandmani ne samo da ne odgovaraju pre svega strateškom cilju depolitizacije pravosuđa, nego čak povećavaju politički uticaj.“

Ovaj događaj organizovan je u okviru projekta Promene Ustava na putu do EU: Zastupanje ustavnih promena koji finansijski podržava ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

NAJAVA JAVNE RASPRAVE O PROMENAMA USTAVA

Javna rasprava Zašto nam treba promena Ustava? će biti održana u petak, 16. novembra 2018. godine  u Velikoj sali PKS-Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog Upravnog okruga, ul. Stojana Ljubića 12, sa početkom u 18.00 časova.

Javnu raspravu u Leskovcu organizuje Evropski pokret u Srbiji (EPuS) u saradnji sa EPuS-om Leskovac, povodom aktuelne debate u vezi sa izradom amandmana na Ustav u delu koji reguliše pravosuđe.

Na javnoj raspravi će govoriti:

  • dr Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji;
  • Gordana Vidojković, Član UO Društva sudija Srbije;
  • Radovan Lazić, Predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Moderator: Đorđe Mićić

Na ovom skupu građani će moći da čuju viđenje stručnjaka u vezi sa aktuelnim procesom izmene Ustava. Na skupu će biti pruženi odgovori na sledeća pitanja: Šta donose amandmani na Ustav? Šta je osnovni cilj ovog procesa? U kojoj meri su primedbe Venecijanske komisije usvojene? Da li tekst amandmana obezbeđuje nezavisnost pravosuđu?

Javni događaj se organizuje u okviru projekta Promene Ustava na putu do EU: Zastupanje ustavnih promena koji finansijski podržava ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

Promocija dobre prakse u prevazilaženju predrasuda o EU „Moja istina o Evropi!“

U sredu, 31. oktobra 2018. godine, u svečanoj Sali Ekonomske škole „Đuka Dinić“, održana je promocija dobre prakse u prevazilaženju predrasuda mladih o EU pod nazivom „Moja istina o Evropi!“. Ovaj događaj deo je projekta Daj šansu istini o Evropi koji realizuje EPuS Leskovac sa svojim partnerima – Tehničkom školom „Rade Metalac“ iz Leskovca, Ekonomskom školom „Đuka Dinić“ iz Leskovca i Tehničkom školom iz Vlasotinca, a koji je finansijski podržalo Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Tema prevazilaženja predrasuda o EU okupila je mnoštvo srednjoškolaca, profesora, roditelja i zainteresovanih građana. O dobrim iskustvima u svojim školama govorili su direktori partnerskih škola Milijana Dimić, Slavoljub Stanojević i Milivoje Đorđević, a o ovom projektu iz ugla Ministarstva za evropske integracije govorila je Nataša Savić Janjić.

Milijana Dimić, direktorka Ekonomske škole, govorila je o tome koliko je važno da mladi imaju neposredna iskustva sa narodima EU, jer upravo to smanjuje mogućnost da se pojavljuju i neguju predrasude o pripadnicima drugih kultura. Slavoljub Stanojević, direktor Tehničke škole „Rade Metalac“ ispričao je o značajnoj saradnji sa bugarskom školom koja traje već više godina, a Milivoje Đorđević o višegodišnjoj saradnji i razmeni sa nemačkom školom, gde poseta učenika nemačkim vršnjacima u velikoj meri ’topi’ predrasude o tom narodu. Zajednički zaključak je da neposredno iskustvo, druženje i dobro informisanje predstavljaju najbolji način prevazilaženja stereotipa i predrasuda kod mladih. Ove tri škole ne propuštaju nijednu priliku da učestvuju u svim aktivnostima koje proširuju vidike njihovih učenika.

 

Predstavnica Ministarstva za evropske integracije Nataša Savić Janjić rekla je da su ovakvi projekti za ministarstvo jako važni, jer jedino preko partnera iz civilnog društva mogu da dođu do saznanja o tome kako razmišljaju mladi o EU. Na osnovu tih saznanja Ministarstvo onda može da planira aktivnosti koje bi uključile što više mladih kako bi bili informisaniji o procesu pristupanja Evropskoj uniji.

 

Suzana Dimitrijević, generalni sekretar EPuS-a Leskovac, izrazila je svoje zadovoljstvo što po ovom pitanju može da se govori o dobroj praksi, jer će Jablanički okrug možda biti pripremljeniji od ostalih sredina za ulazak Srbije u EU i sve promene koje predstoje. Naglasila je da se ovim projektom ne vrši nikakav pritisak na mlade da ’zavole’ EU, već da se oni podstiču na upoznavanje sa činjenicama, na razlikovanje činjenica od predrasuda i na samostalno promišljanje o EU na osnovu činjenica. Zaključila je da ovakvi projekti doprinose boljoj informisanosti mladih, što direktno vodi do prevazilaženja i suzbijanja predrasuda mladih o EU.

 

Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac, govorio je o tome da se ljudi razlikuju ne po tome da li imaju ili nemaju predrasude, već da li čine nešto da se oslobode od njih ili ne. Citirao je Ajnštajnovu misao da je lakše razbiti atom nego predrasude i izrazio uverenje da, iako ne postoji vakcina protiv predrasuda, postoje logika i činjenice, kao i prirodna želja da se napreduje. Ovaj skup ocenio je kao podsticajno predstavljanje iskustava u oslobađanju od predrasuda i zaključio da su u ključnim aspektima ostvareni rezultati koji, ne samo da potvrđuju potencijal koji ova sredina ima za rešavanje ovog problema, već govore i o stvaranju i funkcionisanju sopstvenog mehanizma za korišćenje tog potencijala. Naglasio je, na kraju, značaj podrške Ministarstva za evropske integracije i ocenio je suštinskom.

Rezultati sprovedenog istraživanja i realizovanih radionica

REZULTATI SPROVEDENOG ISTRAŽIVANJA I REALIZOVANIH RADIONICA

U okviru projekta „Evropska škola bez granica“,  koji je realizovao Evropski pokret u Srbiji – Leskovac (EPuS Leskovac) u partnerstvu sa Tehničkom školom „Rade Metalac“ u Leskovcu, uz finansijsku podršku Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije, sprovedeno je istraživanje stavova srednjoškolaca Jablaničkog okruga o EU. Rezultati ovog istraživanja, čiji je cilj bio da utvrdi prisustvo predrasuda kod mladih o gubljenju nacionalnog i kulturnog identiteta pristupanjem EU, pokazali su da :

  1. Među srednjoškolcima postoji predrasuda da ćemo izgubiti nacionalni (41,2%) i kulturni identitet (37,8%) ulaskom u EU;
  2. 50, 8% mladih smatra da je EU nepravedna prema Srbima i da u EU „mali“ narodi propadaju (47,2%), da će nam uništiti slobode (44,7%), kao i da smo različiti svetovi gde niko nikoga ne razume (50,4%);
  3. S druge strane, veliki broj srednjoškolaca (60,1%) smatra da EU nudi više mogućnosti za školovanje i zapošljavanje mladih i da nam ulazak u EU otvara nove mogućnosti razvoja (53%), što je kontadiktorno prethodno iznetim stavovima mladih i ukazuje da mladi nisu u dovoljnoj meri informisani o EU i da se o EU ne razgovara dovoljno u porodici, školi i u vršnjačkoj grupi, što je potvrdila i sama anketa, jer se pokazalo da značajan broj mladih (37,4%) ne zna ili nema stav o tvrdnjama o Srbiji i EU iz upitnika i da oni nemaju priliku da razgovaraju o EU ni u porodici (44,3%), ni u školi (59,7%), ni u vršnjačkoj grupi (34,2%).

Pored istraživanja, u sklopu projekta, organizovano je i pet radionica pod nazivom „Ko smo mi, a ko su oni – možemo li zajedno, a da sačuvamo sebe“, kao i deset radionica u okviru ovogodišnjeg projekta „Daj šansu istini o Evropi“, na kojima je učestvovalo više stotina srednjoškolaca. Na radionicama, učenicima smo uspeli da interaktivnim metodama rada približimo načine i puteve koji nas vode do stereotipa i predrasuda, a koji nas lako odvuku u diskriminaciju, pa čak i nasilje. Radili smo aktivno i na prepoznavanju stereotipa i predrasuda kod samih sebe, kako bi se uspešno borili protiv njih i eliminisali ih u samom nastajanju.  Na radionicama su, takođe, potvrđeni rezultati iatraživanja, ali se i pokazalo da se postojeće predrasude kod mladih o EU mogu prevazići uz pomoć iskustvenih uvida do kojih se dolazi na samim radionicama. Na tim radionicama, interesantno je bilo to, da velika većina mladih misli da je engleski jezik službeni jezik u EU, kao i pitanje da li znaju ko je, od svih zemalja, Srbiji dao najviše bespovratne pomoći u prethodnih 16 godina. Većina je odgovorila da je to Rusija i bili su veoma iznenadjeni kada su čuli da je tu, na prvom mestu, zapravo Evropska unija sa blizu tri milijarde bespovratne pomoći, zatim SAD, pa Nemačka.

Dakle, ovo istraživanje i radionice ukazale su na neophodnost boljeg, sveobuhvatnog, objektivnog i kontinuiranog informisanja mladih o EU,  njenim institucijama, programima i vrednostima, kao i o mogućnostima koje Srbija i njeni građani imaju u toku procesa pridruživanja.

O predrasudama…

ŠTA SU PREDRASUDE?

Pošto želimo da budemo kvalitetna savetodavna podrška mladim ljudima u prevazilaženju njihovih predrasuda o EU, objasnićemo, najpre, šta su to predrasude i stereotipi.

Predrasude su stavovi o nečemu što se dovoljno ne poznaje, niti se temeljno i kritički proučilo. Oni  nisu potkrepljeni činjenicama niti zasnovani na argumentima, nego su doneseni bez prethodnog proveravanja njihove tačnosti i bez prethodnog rasuđivanja. Predrasude predstavljaju negativan stav prema svim ili većini članova neke grupe. Obojene su, uglavnom, vrlo negativnim emocijama. Predrasude nisu opravdane,  jer ne postoje ni logičke ni naučne osnove za to da jedna osoba ili grupa ljudi predstavlja i doživljava sebe kao superiornu u odnosu na drugu osobu ili grupu ljudi.
Predrasuda može neku osobu učiniti sklonom da se ponaša na način, koji pokazuje davanje prednosti samom sebi ili vlastitoj grupi i kao pokušaj da se druga grupa predstavi kao manje vredna, inferiorna, pogrešna. Ponašanje koje proizlazi iz predrasudnih stavova može poprimiti različite oblike nepravednih postupaka prema pripadnicima druge grupe, odnosno, da se određenim grupama ljudi ukidaju ljudska prava, što predstavlja diskriminaciju. U istoriji su poznati primeri vrlo brutalnog ispoljavanja predrasuda jednog naroda prema nekim drugim narodima sa vrlo tragičnim posledicama, kao tokom II svetskog rata. Predrasude podrazumevaju  iracionalnu sumnjičavost ili mržnju prema određenoj grupi ljudi, naciji, rasi ili religiji. One se često temelje na društvenim stereotipima.

Stereotipi su uverenja,  koja mogu biti pozitivna i negativna, a zasnivaju se na pretpostavci da svi pripadnici druge grupe imaju određene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih. Pojam etničkih stereotipa uveo je Volter Lipman 1922. a njih je definisao kao uprošćene slike o svetu. Ljudi nastoje da im svet izgleda razumljivije i pristupačnije, pa pribegavaju psihološkim principima uprošćavanja i generalizacije. Danas se pod stereotipom podrazumeva preterano verovanje, iskrivljena slika o grupi ili osobi – generalizacija koja ne dozvoljava individualne razlike ili socijalne varijacije. Mogu da imaju podršku u realnosti, ali je češće slučaj da osoba i ne poznaje nekog, a unapred donosi zaključke o njemu i to prenosi, generalizuje, na grupu kojoj on pripada. Tako je kod nas ustaljeno da se o Britancima govori kako su hladni i proračunati, da se Nemci isključivo doživljavaju kao tačni i disciplinovani, a Crnogorci kao lenji. Stereotipima se zamera da zanemaruju individualne razlike koje postoje u svakoj društvenoj ili etničkoj grupi.

Ima više pokušaja objašnjenja izvora i porekla predrasuda. Teorije o predrasudama nastale su na osnovu najviše proučavanog fenomena etničkih i rasnih predrasuda, ima ih više, a mi ćemo ovde prikazati neke od njih.

Za psihodinamske teoretičare je karakteristično da suštinu predrasuda vide u tome da su predrasude posledica i izraz delovanja određenih unutrašnjih , dinamičkih snaga, i da se javljaju usled određenih karakteristika onih koji imaju predrasude, a ne karakteristika onih prema kojima postoje predrasude. Jedan je oblik ovih teorija već dosta stara instinktivistička koncepcija koja izvor predrasuda vidi u urođenoj agresivnosti ljudi. Takvo shvatanje nalazimo, na primer, kod Hobsa, po kome je fundamentalna ljudska težnja-težnja za moći.

Najproširenije psihodinamsko shvatanje izvora predrasuda jeste tzv. frustraciona teorija predrasuda. Formirali su je J.Dollard 1939., sa svojim saradnicima, koji je nazivaju i teorijom „žrtvenog jarca“.

Osnovni pojmovi koje koristi ova teorija jesu pojmovi frustracije, agresije i dinamskih mehanizama – represije i projekcije. Sprečavanjem zadovoljenja motiva dolazi do stanja frustracije. Izvori frustracije mogu biti različiti. Nisu sve vrste frustracija u istoj meri izvor za javljanje predrasuda, ali hronično sprečavanje zadovoljenja nekih potreba može dovesti do projekcije unutrašnjeg nezadovoljstva na neku grupu ljudi. Socijalne frustracije, predstavljaju  češći izvor predrasuda.

Kada dodje do frustracuja, uvek i neizbežno dolazi i do javljanja agresivnosti. Ta se agresivnost  potiskuuje zbog toga što je štetno njeno ispoljavanje. Kad ispoljavanje agresivnosti prema stvarnom izvoru frustracije krije potencijalnu opasnost da manifestovana agresivnost bude uzvraćena, ona se pomera i projektuje na neku grupu prema kojoj nije opasno ispoljiti agresivnost.

Treća varijanta psihodinamskih teorija jeste ona koja u svom objašnjenju naglašava postojanje određene strukture ličnosti kao izvora predrasuda. Anksiozne, nesigurne u sebe ili autoritarne ličnosti razvijaju predrasude. Izvor takvih karakteristika ličnosti može biti različit, ali po pravilu je to doživljaj iz djetinstva. Psihodinamske teorije pomažu da razumemo zašto neke osobe, iako u sličnim ili istim sredinama kao druge, imaju predrasude, a druge osobe ih nemaju.

Karakteristika situacionih teorija jeste da, objašnjenje porekla predrasuda vide, pre svega, u aktuelnoj situaciji u kojoj se pojedinac nalazi. Ova teorija ima više varijanti, a jedna je „teorija atmosfere“. Prema njoj, izvor predrasuda je u neposrednom uticaju i prenošenju shvatanja koja postoje u sredini u kojoj pojedinac živi. Situacione teorije razmatraju ideju da predrasude potiču iz situacije u kojoj se pojedinac nalazi. Teorija atmosfere za predrasude navodi prenošenje shvatanja koja postoje u određenoj sredini na decu. Deca ova shvatanja prihavataju i ne razmišljajući o tome koliko su tačna. Recimo devojčica koja sluša, odrastajući, predrasudu da je ženi mesto u kući, a ne da „juri“ karijeru može to da prihvati zdravo za gotovo. Druge teorije ovog pravca navode aktuelni trenutak kao što je recimo ekonomska kriza u društvu za koju se traži krivac. Mi kategorišemo, jer nam je tako lakše. Lakše se snalazimo kad stvari (u ovom slučaju grupe ljudi) svrstamo u kategorije. Pošto smo inače bića koja žive u grupama mi se sa njima identifikujemo i poredimo se sa drugim grupama. Tako jačamo jedan deo identiteta, ali i podižemo samopouzdanje. U zadnje vreme mnogi su osetili ponos zbog velikh sportskih uspeha sportista iz Srbije. Neki su na taj način, identifikujući se, osetili uspeh. Doduše ovo nije bio lično njihov, ali njihove grupe – jeste. „Grupa X je superiorna, ja sam član grupe X dakle i ja sam superioran“.

Kulturološke teorije  kao izvor predrasuda naglašavaju određene socijalne norme, vrednosti i shvatanja, karakteristična za neku kulturu. Faktor koji pokazuju kao izvor predrasuda ne posmatraju kao kratkotrajan, nego kao relativno trajnu karakteristiku nekog društva.

Među ove teorije može se ubrojiti i shvatanje koje izvor predrasuda vidi u naglom procesu urbanizacije određenih društava. Kulturološka koncepcija u užem smislu jeste i koncepcija da su izvor predrasuda određena tradicionalna grupna shvatanja.

Teorije opravdane reputacije su u svojoj suštini rasističke,  jer prema shvatanju pristalica ovih teorija smatraju da su određene manjine stvarni nosioci određenih osobina koje su nepoželjne, da su opasnost za društvo i ometaju mu razvoj.

Društveno – istorijske teorije uzrok predrasuda vide u širem društvenom kontekstu u vremenu, istorijskom procesu. Predrasude se formiraju i održavaju jer nekom to odgovara, klasi koja je na vlasti. Ona smišlja, održava i širi predrasude iz ekonomskih razloga i zbog privilegija. Diskriminacija određenih grupa ima svojih prednosti za određene krugove ljudi koji joj ne podležu. Činjenica da se predrsude kod jednog pojedinca mogu razviti, a kod drugih ne, objašnjavaju se ličnom funkcionalnošću predrasuda. Predrasude pomažu pojedincima da ostvare različite, za njih neostvarive želje, ili da pokušaju da ublaže stvoreno osećanje nesigurnosti i tenzije.

Osim što su rasprostranjene, predrasude su i opasne. Jednostavan negativan odnos prema nekoj grupi može biti nemilosrdan i može da preraste u ekstremnu mržnju, u mišljenje da su članovi te grupe manje humani, manje vredni, zbog čega se potpuno opravdavaju različiti oblici torture,  zlostavljanja, prema njima, pa čak i ubistava i genocida.

Predrasude i stereotipi su posledica mentalne inercije ljudi, nekritičke sklonosti generalizaciji i sklonosti da svet posmatramo u kategorijama „crno-belo“. Vrlo su otporne na promenu, ali osvešćivanjem sopstvenih predrasuda, uvidom u njih, možemo uspostaviti mehanizme kontrole njihovog ispoljavanja.

Projekat „Daj šansu istini o Evropi!“ predstavljen javnosti

U sredu 15. avgusta 2018. godine, u prostorijama Tehničke škole „Rade Metalac“, održana je konferencija za medije na kojoj je predstavljen projekat Daj šansu istini o Evropi. Ovaj projekat partnerski realizuju EPuS Leskovac, Tehnička škola „Rade Metalac“ iz Leskovca, Ekonomska škola „Đuka Dinić“ iz Leskovca i Tehnička škola iz Vlasotinca.

Cilj projekta je razvijanje inovativnog i delotvornog modela angažovanja na širenju shvatanja kod srednjoškolaca Jablaničkog okruga da je članstvo Srbije u EU ključni unutrašnje-politički i ekonomski cilj zemlje i glavni oslonac za lični boljitak.

Ovim projektom ostvariće se suštinski iskorak u sprovođenju Akcionog plana srednjoškolske zajednice Jablaničkog okruga za suzbijanje predrasuda o EU. Takođe, povećaće se odgovornost mladih za suzbijanje predrasuda o EU, osnažiće se funkcionalne socijalne veze i promovisaće vršnjački aktivizam.

Hoćemo li dati šansu istini o Evropi? Naravno…

Info sesija o EU u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi

Info sesija o EU u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi

Dok se školski raspust polako bliži kraju, EPuS Leskovac, zajedno sa svojim partnerima – Tehničkom i Ekonomskom školom iz Leskovca i Tehničkom školom iz Vlasotinca, priprema se za novu rundu druženja sa srednjoškolcima u okviru bavljenja istom važnom temom, a to je valjana informisanost mladih o EU.

Radionica o EU u Tehničkoj školi RadeMetalac

Radionica o EU u Tehničkoj školi RadeMetalac

Prošle godine, u okviru projekta „Evropska škola bez granica“, koji je podržalo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije, bavili smo se istinama i predrasudama o EU kod srednjoškolaca Jablaničkog okruga, uradili smo istraživanje njihovih stavova o EU, održali nekoliko info sesija i edukativnih radionica. Na osnovu saznanja do kojih smo tada došli, zaključili smo da se ovom temom svakako treba baviti i nadalje, jer nije svejedno šta o evropskim integracijama Srbije misle mladi, da li su i koliko informisani, koliko je prisustvo predrasuda o EU kod njih…

Konferencija "U susret evropskoj školi bez granica"

Konferencija „U susret evropskoj školi bez granica“

Krajem jula otpočela je realizacija projekta „Daj šansu istini o Evropi!“ koji je i ovoga puta podržalo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije, u okviru Konkursa za projekte o informisanju javnosti o Evropskoj uniji/evropskoj integraciji Srbije, u skladu sa ciljevima Strategije komunikacije Vlade Republike Srbije o procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Radionica "Zajedno protiv predrasuda"

Radionica „Zajedno protiv predrasuda“

Bavimo se istom temom kao i u prethodnom projektu, ali isplanirali smo par koraka dalje – na edukativnim radionicama srednjoškolci Jablaničkog okruga moći će da preispitaju svoje stavove o EU u otvorenom razgovoru sa vršnjacima, a i da se valjano informišu o EU. Oni koji budu pokazali veće interesovanje, imaće priliku da se dodatno edukuju i postanu vršnjački edukatori. Za sve mlade koji bi da pitaju nešto o EU, a ne znaju koga ili im je nezgodno, otvorićemo E-savetovalište gde će dobiti odgovore na sva svoja pitanja. Kako je valjana argumentacija ključ za valjano formiranje stavova o svemu i predstavlja najbolju zaštitu od predrasuda, omogućićemo mladima da to nauče kroz debatovanje. Očigledno, očekuje nas zanimljiva i produktivna jesen…

Srbija i EU – Istine i predrasude

Povodom obeležavanja Dana Evrope, u sredu, 09.05.2018. godine, EPuS Leskovac organizovao je tribinu pod nazivom „SRBIJA I EU: ISTINE I PREDRASUDE“.

Učesnicima tribine obratili su se Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac, Suzana Dimitrijević, generalni sekretar EPuS-a Leskovac i Suzana Stanković Ilić, ekspertkinja na projektima.

Glavna karakteristika ove tribine bila je ta što uvodničari nisu držali ’predavanje’ o EU, već je ovo bio sokratovski razgovor građana Leskovca ’na trgu’ o važnoj životnoj temi.

Jer, u  moru informacija o EU, na žalost, često su ’najglasnije’  predrasude kojih ljudi često nisu ni svesni, koje smatraju stavovima o EU, a u stvari se zasnivaju na  proizvoljnim pretpostavkama, sa negativnim emotivnim nabojem…

Posledice predrasuda su uvek negativne, takve da unazađuju naš život, i zato je vredno pozabaviti se njima. Niko nije imun na predrasude, ali svako ih može prevazići – otvoren razgovor o tome je najbolji način.

Sa ove tribine proizašli su stavovi oko kojih su se građani složili:

  • Dobro je da stav o tome hoćemo li ili nećemo u EU zasnivamo na činjenicama i realnosti, a ne na proizvoljnim pretpostavkama.
  • Dobro je da smo potpuno svesni toga koji su naši vitalni interesi.
  • Dobro je da stalno promišljamo o svom životu na odgovoran način.
  • Dobro je da svaki čovek pojedinačno svojski podrži ono čemu kao društvo težimo.

 

Nemački i srpski srednjoškolci – zajedno protiv predrasuda

U okviru seta aktivnosti EPuS-a Leskovac povodom obeležavanja Dana Evrope, nedavno je u vlasotinačkoj Tehničkoj školi održana radionica „Zajedno protiv predrasuda“. Učesnici radionice bili su učenici Tehničke škole i njihovi gosti, vršnjaci iz nemačke ekonomske škole Hugo Eckener Schule iz Fridrihshafena, a radionicu su vodile Suzana Stanković Ilić, psiholog i Suzana Dimitrijević, profesor filozofije.

Da bi svi učesnici razumeli sve što je na radionici rečeno, koristio se simultano i srpski i engleski jezik, što je bilo sasvim novo i zanimljivo iskustvo. Radionica je zbog toga trajala malo duže, ali to nije nikome smetalo, naprotiv.

Ova radionica je pokazala koliko je dobro družiti se, upoznavati međusobno i otvoreno o svemu razgovarati. U takvoj atmosferi uvrežene predrasude raspršuju se kao mehuri od sapunice. Zaključak svih učesnika je da ovakvih druženja treba da bude što više i da je to možda jedan od najboljih načina u borbi protiv predrasuda.

Objective description - interpretation

Objective description – interpretation