Archives

Sada pregledate unese po autoru

 

Pravosuđe i ustavne promene – šta donose amandmani?

U petak, 16. novembra 2018. Godine,  u Velikoj sali PKS-Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog Upravnog okruga, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i EPuS-a Leskovac, održana je javna rasprava Zašto nam treba promena Ustava? Povod je aktuelna debata u vezi sa izradom amandmana na Ustav u delu koji reguliše pravosuđe.

Ovaj događaj okupio je veliki broj zainteresovanih građana, a o ovoj značajnoj i aktuelnoj temi govorili su dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Gordana Vidojković, član UO Društva sudija Srbije i Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, dok je moderator bio Đorđe Mićić.

U okviru poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava Srbija je preuzela obavezu da izmeni Ustav kako bi obezbedila nezavisnost pravosuđa u Srbiji. Izlaganje ekperata bilo je usmereno na odgovore na pitanja: Šta donose amandmani na Ustav? Da li tekst amandmana obezbeđuje nezavisnost pravosuđu? U kojoj meri su primedbe Venecijanske komisije zaista usvojene? Opšti stav eksperata bio je da nezavisnost pravosuđa ni ovim promenama, ako se usvoje,  ne bi bila obezbeđena.

Vladimir Međak smatra da srpsko pravosuđe treba da bude depolitizovano i nezavisno, kao što se i zahteva. „Smatram da ove izmene neće dovesti do toga i mislim da idemo u pravcu koji će nam samo odneti vreme, trud i novac, a da ćemo na kraju jednog dana sve ovo morati da radimo iz početka. Eksperimentisanje sa jednom granom vlasti, sa pravosuđem, ne može dobro da se završi.“

Radovan Lazić smatra da se, ukoliko ovi Ustavni amandmani budu usvojeni, neće popraviti stanje. „Najveći problem, problem nefunkcionalnosti i neefikasnosti pravosuđa je u tome što je prevelik politički uticaj na pravosuđe. Sa ovakvim amandmanima se taj uticaj neće smanjiti, može se samo povećati.“

Gordana Vidojković smatra da treba nastojati da se uradi ono što je najbolje za građane Srbije. „Ovi amandmani ne samo da ne odgovaraju pre svega strateškom cilju depolitizacije pravosuđa, nego čak povećavaju politički uticaj.“

Ovaj događaj organizovan je u okviru projekta Promene Ustava na putu do EU: Zastupanje ustavnih promena koji finansijski podržava ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

NAJAVA JAVNE RASPRAVE O PROMENAMA USTAVA

Javna rasprava Zašto nam treba promena Ustava? će biti održana u petak, 16. novembra 2018. godine  u Velikoj sali PKS-Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog Upravnog okruga, ul. Stojana Ljubića 12, sa početkom u 18.00 časova.

Javnu raspravu u Leskovcu organizuje Evropski pokret u Srbiji (EPuS) u saradnji sa EPuS-om Leskovac, povodom aktuelne debate u vezi sa izradom amandmana na Ustav u delu koji reguliše pravosuđe.

Na javnoj raspravi će govoriti:

  • dr Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji;
  • Gordana Vidojković, Član UO Društva sudija Srbije;
  • Radovan Lazić, Predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Moderator: Đorđe Mićić

Na ovom skupu građani će moći da čuju viđenje stručnjaka u vezi sa aktuelnim procesom izmene Ustava. Na skupu će biti pruženi odgovori na sledeća pitanja: Šta donose amandmani na Ustav? Šta je osnovni cilj ovog procesa? U kojoj meri su primedbe Venecijanske komisije usvojene? Da li tekst amandmana obezbeđuje nezavisnost pravosuđu?

Javni događaj se organizuje u okviru projekta Promene Ustava na putu do EU: Zastupanje ustavnih promena koji finansijski podržava ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

Promocija dobre prakse u prevazilaženju predrasuda o EU „Moja istina o Evropi!“

U sredu, 31. oktobra 2018. godine, u svečanoj Sali Ekonomske škole „Đuka Dinić“, održana je promocija dobre prakse u prevazilaženju predrasuda mladih o EU pod nazivom „Moja istina o Evropi!“. Ovaj događaj deo je projekta Daj šansu istini o Evropi koji realizuje EPuS Leskovac sa svojim partnerima – Tehničkom školom „Rade Metalac“ iz Leskovca, Ekonomskom školom „Đuka Dinić“ iz Leskovca i Tehničkom školom iz Vlasotinca, a koji je finansijski podržalo Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

Tema prevazilaženja predrasuda o EU okupila je mnoštvo srednjoškolaca, profesora, roditelja i zainteresovanih građana. O dobrim iskustvima u svojim školama govorili su direktori partnerskih škola Milijana Dimić, Slavoljub Stanojević i Milivoje Đorđević, a o ovom projektu iz ugla Ministarstva za evropske integracije govorila je Nataša Savić Janjić.

Milijana Dimić, direktorka Ekonomske škole, govorila je o tome koliko je važno da mladi imaju neposredna iskustva sa narodima EU, jer upravo to smanjuje mogućnost da se pojavljuju i neguju predrasude o pripadnicima drugih kultura. Slavoljub Stanojević, direktor Tehničke škole „Rade Metalac“ ispričao je o značajnoj saradnji sa bugarskom školom koja traje već više godina, a Milivoje Đorđević o višegodišnjoj saradnji i razmeni sa nemačkom školom, gde poseta učenika nemačkim vršnjacima u velikoj meri ’topi’ predrasude o tom narodu. Zajednički zaključak je da neposredno iskustvo, druženje i dobro informisanje predstavljaju najbolji način prevazilaženja stereotipa i predrasuda kod mladih. Ove tri škole ne propuštaju nijednu priliku da učestvuju u svim aktivnostima koje proširuju vidike njihovih učenika.

 

Predstavnica Ministarstva za evropske integracije Nataša Savić Janjić rekla je da su ovakvi projekti za ministarstvo jako važni, jer jedino preko partnera iz civilnog društva mogu da dođu do saznanja o tome kako razmišljaju mladi o EU. Na osnovu tih saznanja Ministarstvo onda može da planira aktivnosti koje bi uključile što više mladih kako bi bili informisaniji o procesu pristupanja Evropskoj uniji.

 

Suzana Dimitrijević, generalni sekretar EPuS-a Leskovac, izrazila je svoje zadovoljstvo što po ovom pitanju može da se govori o dobroj praksi, jer će Jablanički okrug možda biti pripremljeniji od ostalih sredina za ulazak Srbije u EU i sve promene koje predstoje. Naglasila je da se ovim projektom ne vrši nikakav pritisak na mlade da ’zavole’ EU, već da se oni podstiču na upoznavanje sa činjenicama, na razlikovanje činjenica od predrasuda i na samostalno promišljanje o EU na osnovu činjenica. Zaključila je da ovakvi projekti doprinose boljoj informisanosti mladih, što direktno vodi do prevazilaženja i suzbijanja predrasuda mladih o EU.

 

Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac, govorio je o tome da se ljudi razlikuju ne po tome da li imaju ili nemaju predrasude, već da li čine nešto da se oslobode od njih ili ne. Citirao je Ajnštajnovu misao da je lakše razbiti atom nego predrasude i izrazio uverenje da, iako ne postoji vakcina protiv predrasuda, postoje logika i činjenice, kao i prirodna želja da se napreduje. Ovaj skup ocenio je kao podsticajno predstavljanje iskustava u oslobađanju od predrasuda i zaključio da su u ključnim aspektima ostvareni rezultati koji, ne samo da potvrđuju potencijal koji ova sredina ima za rešavanje ovog problema, već govore i o stvaranju i funkcionisanju sopstvenog mehanizma za korišćenje tog potencijala. Naglasio je, na kraju, značaj podrške Ministarstva za evropske integracije i ocenio je suštinskom.

Rezultati sprovedenog istraživanja i realizovanih radionica

REZULTATI SPROVEDENOG ISTRAŽIVANJA I REALIZOVANIH RADIONICA

U okviru projekta „Evropska škola bez granica“,  koji je realizovao Evropski pokret u Srbiji – Leskovac (EPuS Leskovac) u partnerstvu sa Tehničkom školom „Rade Metalac“ u Leskovcu, uz finansijsku podršku Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije, sprovedeno je istraživanje stavova srednjoškolaca Jablaničkog okruga o EU. Rezultati ovog istraživanja, čiji je cilj bio da utvrdi prisustvo predrasuda kod mladih o gubljenju nacionalnog i kulturnog identiteta pristupanjem EU, pokazali su da :

  1. Među srednjoškolcima postoji predrasuda da ćemo izgubiti nacionalni (41,2%) i kulturni identitet (37,8%) ulaskom u EU;
  2. 50, 8% mladih smatra da je EU nepravedna prema Srbima i da u EU „mali“ narodi propadaju (47,2%), da će nam uništiti slobode (44,7%), kao i da smo različiti svetovi gde niko nikoga ne razume (50,4%);
  3. S druge strane, veliki broj srednjoškolaca (60,1%) smatra da EU nudi više mogućnosti za školovanje i zapošljavanje mladih i da nam ulazak u EU otvara nove mogućnosti razvoja (53%), što je kontadiktorno prethodno iznetim stavovima mladih i ukazuje da mladi nisu u dovoljnoj meri informisani o EU i da se o EU ne razgovara dovoljno u porodici, školi i u vršnjačkoj grupi, što je potvrdila i sama anketa, jer se pokazalo da značajan broj mladih (37,4%) ne zna ili nema stav o tvrdnjama o Srbiji i EU iz upitnika i da oni nemaju priliku da razgovaraju o EU ni u porodici (44,3%), ni u školi (59,7%), ni u vršnjačkoj grupi (34,2%).

Pored istraživanja, u sklopu projekta, organizovano je i pet radionica pod nazivom „Ko smo mi, a ko su oni – možemo li zajedno, a da sačuvamo sebe“, kao i deset radionica u okviru ovogodišnjeg projekta „Daj šansu istini o Evropi“, na kojima je učestvovalo više stotina srednjoškolaca. Na radionicama, učenicima smo uspeli da interaktivnim metodama rada približimo načine i puteve koji nas vode do stereotipa i predrasuda, a koji nas lako odvuku u diskriminaciju, pa čak i nasilje. Radili smo aktivno i na prepoznavanju stereotipa i predrasuda kod samih sebe, kako bi se uspešno borili protiv njih i eliminisali ih u samom nastajanju.  Na radionicama su, takođe, potvrđeni rezultati iatraživanja, ali se i pokazalo da se postojeće predrasude kod mladih o EU mogu prevazići uz pomoć iskustvenih uvida do kojih se dolazi na samim radionicama. Na tim radionicama, interesantno je bilo to, da velika većina mladih misli da je engleski jezik službeni jezik u EU, kao i pitanje da li znaju ko je, od svih zemalja, Srbiji dao najviše bespovratne pomoći u prethodnih 16 godina. Većina je odgovorila da je to Rusija i bili su veoma iznenadjeni kada su čuli da je tu, na prvom mestu, zapravo Evropska unija sa blizu tri milijarde bespovratne pomoći, zatim SAD, pa Nemačka.

Dakle, ovo istraživanje i radionice ukazale su na neophodnost boljeg, sveobuhvatnog, objektivnog i kontinuiranog informisanja mladih o EU,  njenim institucijama, programima i vrednostima, kao i o mogućnostima koje Srbija i njeni građani imaju u toku procesa pridruživanja.

O predrasudama…

ŠTA SU PREDRASUDE?

Pošto želimo da budemo kvalitetna savetodavna podrška mladim ljudima u prevazilaženju njihovih predrasuda o EU, objasnićemo, najpre, šta su to predrasude i stereotipi.

Predrasude su stavovi o nečemu što se dovoljno ne poznaje, niti se temeljno i kritički proučilo. Oni  nisu potkrepljeni činjenicama niti zasnovani na argumentima, nego su doneseni bez prethodnog proveravanja njihove tačnosti i bez prethodnog rasuđivanja. Predrasude predstavljaju negativan stav prema svim ili većini članova neke grupe. Obojene su, uglavnom, vrlo negativnim emocijama. Predrasude nisu opravdane,  jer ne postoje ni logičke ni naučne osnove za to da jedna osoba ili grupa ljudi predstavlja i doživljava sebe kao superiornu u odnosu na drugu osobu ili grupu ljudi.
Predrasuda može neku osobu učiniti sklonom da se ponaša na način, koji pokazuje davanje prednosti samom sebi ili vlastitoj grupi i kao pokušaj da se druga grupa predstavi kao manje vredna, inferiorna, pogrešna. Ponašanje koje proizlazi iz predrasudnih stavova može poprimiti različite oblike nepravednih postupaka prema pripadnicima druge grupe, odnosno, da se određenim grupama ljudi ukidaju ljudska prava, što predstavlja diskriminaciju. U istoriji su poznati primeri vrlo brutalnog ispoljavanja predrasuda jednog naroda prema nekim drugim narodima sa vrlo tragičnim posledicama, kao tokom II svetskog rata. Predrasude podrazumevaju  iracionalnu sumnjičavost ili mržnju prema određenoj grupi ljudi, naciji, rasi ili religiji. One se često temelje na društvenim stereotipima.

Stereotipi su uverenja,  koja mogu biti pozitivna i negativna, a zasnivaju se na pretpostavci da svi pripadnici druge grupe imaju određene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih. Pojam etničkih stereotipa uveo je Volter Lipman 1922. a njih je definisao kao uprošćene slike o svetu. Ljudi nastoje da im svet izgleda razumljivije i pristupačnije, pa pribegavaju psihološkim principima uprošćavanja i generalizacije. Danas se pod stereotipom podrazumeva preterano verovanje, iskrivljena slika o grupi ili osobi – generalizacija koja ne dozvoljava individualne razlike ili socijalne varijacije. Mogu da imaju podršku u realnosti, ali je češće slučaj da osoba i ne poznaje nekog, a unapred donosi zaključke o njemu i to prenosi, generalizuje, na grupu kojoj on pripada. Tako je kod nas ustaljeno da se o Britancima govori kako su hladni i proračunati, da se Nemci isključivo doživljavaju kao tačni i disciplinovani, a Crnogorci kao lenji. Stereotipima se zamera da zanemaruju individualne razlike koje postoje u svakoj društvenoj ili etničkoj grupi.

Ima više pokušaja objašnjenja izvora i porekla predrasuda. Teorije o predrasudama nastale su na osnovu najviše proučavanog fenomena etničkih i rasnih predrasuda, ima ih više, a mi ćemo ovde prikazati neke od njih.

Za psihodinamske teoretičare je karakteristično da suštinu predrasuda vide u tome da su predrasude posledica i izraz delovanja određenih unutrašnjih , dinamičkih snaga, i da se javljaju usled određenih karakteristika onih koji imaju predrasude, a ne karakteristika onih prema kojima postoje predrasude. Jedan je oblik ovih teorija već dosta stara instinktivistička koncepcija koja izvor predrasuda vidi u urođenoj agresivnosti ljudi. Takvo shvatanje nalazimo, na primer, kod Hobsa, po kome je fundamentalna ljudska težnja-težnja za moći.

Najproširenije psihodinamsko shvatanje izvora predrasuda jeste tzv. frustraciona teorija predrasuda. Formirali su je J.Dollard 1939., sa svojim saradnicima, koji je nazivaju i teorijom „žrtvenog jarca“.

Osnovni pojmovi koje koristi ova teorija jesu pojmovi frustracije, agresije i dinamskih mehanizama – represije i projekcije. Sprečavanjem zadovoljenja motiva dolazi do stanja frustracije. Izvori frustracije mogu biti različiti. Nisu sve vrste frustracija u istoj meri izvor za javljanje predrasuda, ali hronično sprečavanje zadovoljenja nekih potreba može dovesti do projekcije unutrašnjeg nezadovoljstva na neku grupu ljudi. Socijalne frustracije, predstavljaju  češći izvor predrasuda.

Kada dodje do frustracuja, uvek i neizbežno dolazi i do javljanja agresivnosti. Ta se agresivnost  potiskuuje zbog toga što je štetno njeno ispoljavanje. Kad ispoljavanje agresivnosti prema stvarnom izvoru frustracije krije potencijalnu opasnost da manifestovana agresivnost bude uzvraćena, ona se pomera i projektuje na neku grupu prema kojoj nije opasno ispoljiti agresivnost.

Treća varijanta psihodinamskih teorija jeste ona koja u svom objašnjenju naglašava postojanje određene strukture ličnosti kao izvora predrasuda. Anksiozne, nesigurne u sebe ili autoritarne ličnosti razvijaju predrasude. Izvor takvih karakteristika ličnosti može biti različit, ali po pravilu je to doživljaj iz djetinstva. Psihodinamske teorije pomažu da razumemo zašto neke osobe, iako u sličnim ili istim sredinama kao druge, imaju predrasude, a druge osobe ih nemaju.

Karakteristika situacionih teorija jeste da, objašnjenje porekla predrasuda vide, pre svega, u aktuelnoj situaciji u kojoj se pojedinac nalazi. Ova teorija ima više varijanti, a jedna je „teorija atmosfere“. Prema njoj, izvor predrasuda je u neposrednom uticaju i prenošenju shvatanja koja postoje u sredini u kojoj pojedinac živi. Situacione teorije razmatraju ideju da predrasude potiču iz situacije u kojoj se pojedinac nalazi. Teorija atmosfere za predrasude navodi prenošenje shvatanja koja postoje u određenoj sredini na decu. Deca ova shvatanja prihavataju i ne razmišljajući o tome koliko su tačna. Recimo devojčica koja sluša, odrastajući, predrasudu da je ženi mesto u kući, a ne da „juri“ karijeru može to da prihvati zdravo za gotovo. Druge teorije ovog pravca navode aktuelni trenutak kao što je recimo ekonomska kriza u društvu za koju se traži krivac. Mi kategorišemo, jer nam je tako lakše. Lakše se snalazimo kad stvari (u ovom slučaju grupe ljudi) svrstamo u kategorije. Pošto smo inače bića koja žive u grupama mi se sa njima identifikujemo i poredimo se sa drugim grupama. Tako jačamo jedan deo identiteta, ali i podižemo samopouzdanje. U zadnje vreme mnogi su osetili ponos zbog velikh sportskih uspeha sportista iz Srbije. Neki su na taj način, identifikujući se, osetili uspeh. Doduše ovo nije bio lično njihov, ali njihove grupe – jeste. „Grupa X je superiorna, ja sam član grupe X dakle i ja sam superioran“.

Kulturološke teorije  kao izvor predrasuda naglašavaju određene socijalne norme, vrednosti i shvatanja, karakteristična za neku kulturu. Faktor koji pokazuju kao izvor predrasuda ne posmatraju kao kratkotrajan, nego kao relativno trajnu karakteristiku nekog društva.

Među ove teorije može se ubrojiti i shvatanje koje izvor predrasuda vidi u naglom procesu urbanizacije određenih društava. Kulturološka koncepcija u užem smislu jeste i koncepcija da su izvor predrasuda određena tradicionalna grupna shvatanja.

Teorije opravdane reputacije su u svojoj suštini rasističke,  jer prema shvatanju pristalica ovih teorija smatraju da su određene manjine stvarni nosioci određenih osobina koje su nepoželjne, da su opasnost za društvo i ometaju mu razvoj.

Društveno – istorijske teorije uzrok predrasuda vide u širem društvenom kontekstu u vremenu, istorijskom procesu. Predrasude se formiraju i održavaju jer nekom to odgovara, klasi koja je na vlasti. Ona smišlja, održava i širi predrasude iz ekonomskih razloga i zbog privilegija. Diskriminacija određenih grupa ima svojih prednosti za određene krugove ljudi koji joj ne podležu. Činjenica da se predrsude kod jednog pojedinca mogu razviti, a kod drugih ne, objašnjavaju se ličnom funkcionalnošću predrasuda. Predrasude pomažu pojedincima da ostvare različite, za njih neostvarive želje, ili da pokušaju da ublaže stvoreno osećanje nesigurnosti i tenzije.

Osim što su rasprostranjene, predrasude su i opasne. Jednostavan negativan odnos prema nekoj grupi može biti nemilosrdan i može da preraste u ekstremnu mržnju, u mišljenje da su članovi te grupe manje humani, manje vredni, zbog čega se potpuno opravdavaju različiti oblici torture,  zlostavljanja, prema njima, pa čak i ubistava i genocida.

Predrasude i stereotipi su posledica mentalne inercije ljudi, nekritičke sklonosti generalizaciji i sklonosti da svet posmatramo u kategorijama „crno-belo“. Vrlo su otporne na promenu, ali osvešćivanjem sopstvenih predrasuda, uvidom u njih, možemo uspostaviti mehanizme kontrole njihovog ispoljavanja.

Projekat „Daj šansu istini o Evropi!“ predstavljen javnosti

U sredu 15. avgusta 2018. godine, u prostorijama Tehničke škole „Rade Metalac“, održana je konferencija za medije na kojoj je predstavljen projekat Daj šansu istini o Evropi. Ovaj projekat partnerski realizuju EPuS Leskovac, Tehnička škola „Rade Metalac“ iz Leskovca, Ekonomska škola „Đuka Dinić“ iz Leskovca i Tehnička škola iz Vlasotinca.

Cilj projekta je razvijanje inovativnog i delotvornog modela angažovanja na širenju shvatanja kod srednjoškolaca Jablaničkog okruga da je članstvo Srbije u EU ključni unutrašnje-politički i ekonomski cilj zemlje i glavni oslonac za lični boljitak.

Ovim projektom ostvariće se suštinski iskorak u sprovođenju Akcionog plana srednjoškolske zajednice Jablaničkog okruga za suzbijanje predrasuda o EU. Takođe, povećaće se odgovornost mladih za suzbijanje predrasuda o EU, osnažiće se funkcionalne socijalne veze i promovisaće vršnjački aktivizam.

Hoćemo li dati šansu istini o Evropi? Naravno…

Info sesija o EU u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi

Info sesija o EU u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi

Dok se školski raspust polako bliži kraju, EPuS Leskovac, zajedno sa svojim partnerima – Tehničkom i Ekonomskom školom iz Leskovca i Tehničkom školom iz Vlasotinca, priprema se za novu rundu druženja sa srednjoškolcima u okviru bavljenja istom važnom temom, a to je valjana informisanost mladih o EU.

Radionica o EU u Tehničkoj školi RadeMetalac

Radionica o EU u Tehničkoj školi RadeMetalac

Prošle godine, u okviru projekta „Evropska škola bez granica“, koji je podržalo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije, bavili smo se istinama i predrasudama o EU kod srednjoškolaca Jablaničkog okruga, uradili smo istraživanje njihovih stavova o EU, održali nekoliko info sesija i edukativnih radionica. Na osnovu saznanja do kojih smo tada došli, zaključili smo da se ovom temom svakako treba baviti i nadalje, jer nije svejedno šta o evropskim integracijama Srbije misle mladi, da li su i koliko informisani, koliko je prisustvo predrasuda o EU kod njih…

Konferencija "U susret evropskoj školi bez granica"

Konferencija „U susret evropskoj školi bez granica“

Krajem jula otpočela je realizacija projekta „Daj šansu istini o Evropi!“ koji je i ovoga puta podržalo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije, u okviru Konkursa za projekte o informisanju javnosti o Evropskoj uniji/evropskoj integraciji Srbije, u skladu sa ciljevima Strategije komunikacije Vlade Republike Srbije o procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Radionica "Zajedno protiv predrasuda"

Radionica „Zajedno protiv predrasuda“

Bavimo se istom temom kao i u prethodnom projektu, ali isplanirali smo par koraka dalje – na edukativnim radionicama srednjoškolci Jablaničkog okruga moći će da preispitaju svoje stavove o EU u otvorenom razgovoru sa vršnjacima, a i da se valjano informišu o EU. Oni koji budu pokazali veće interesovanje, imaće priliku da se dodatno edukuju i postanu vršnjački edukatori. Za sve mlade koji bi da pitaju nešto o EU, a ne znaju koga ili im je nezgodno, otvorićemo E-savetovalište gde će dobiti odgovore na sva svoja pitanja. Kako je valjana argumentacija ključ za valjano formiranje stavova o svemu i predstavlja najbolju zaštitu od predrasuda, omogućićemo mladima da to nauče kroz debatovanje. Očigledno, očekuje nas zanimljiva i produktivna jesen…

Srbija i EU – Istine i predrasude

Povodom obeležavanja Dana Evrope, u sredu, 09.05.2018. godine, EPuS Leskovac organizovao je tribinu pod nazivom „SRBIJA I EU: ISTINE I PREDRASUDE“.

Učesnicima tribine obratili su se Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS-a Leskovac, Suzana Dimitrijević, generalni sekretar EPuS-a Leskovac i Suzana Stanković Ilić, ekspertkinja na projektima.

Glavna karakteristika ove tribine bila je ta što uvodničari nisu držali ’predavanje’ o EU, već je ovo bio sokratovski razgovor građana Leskovca ’na trgu’ o važnoj životnoj temi.

Jer, u  moru informacija o EU, na žalost, često su ’najglasnije’  predrasude kojih ljudi često nisu ni svesni, koje smatraju stavovima o EU, a u stvari se zasnivaju na  proizvoljnim pretpostavkama, sa negativnim emotivnim nabojem…

Posledice predrasuda su uvek negativne, takve da unazađuju naš život, i zato je vredno pozabaviti se njima. Niko nije imun na predrasude, ali svako ih može prevazići – otvoren razgovor o tome je najbolji način.

Sa ove tribine proizašli su stavovi oko kojih su se građani složili:

  • Dobro je da stav o tome hoćemo li ili nećemo u EU zasnivamo na činjenicama i realnosti, a ne na proizvoljnim pretpostavkama.
  • Dobro je da smo potpuno svesni toga koji su naši vitalni interesi.
  • Dobro je da stalno promišljamo o svom životu na odgovoran način.
  • Dobro je da svaki čovek pojedinačno svojski podrži ono čemu kao društvo težimo.

 

Nemački i srpski srednjoškolci – zajedno protiv predrasuda

U okviru seta aktivnosti EPuS-a Leskovac povodom obeležavanja Dana Evrope, nedavno je u vlasotinačkoj Tehničkoj školi održana radionica „Zajedno protiv predrasuda“. Učesnici radionice bili su učenici Tehničke škole i njihovi gosti, vršnjaci iz nemačke ekonomske škole Hugo Eckener Schule iz Fridrihshafena, a radionicu su vodile Suzana Stanković Ilić, psiholog i Suzana Dimitrijević, profesor filozofije.

Da bi svi učesnici razumeli sve što je na radionici rečeno, koristio se simultano i srpski i engleski jezik, što je bilo sasvim novo i zanimljivo iskustvo. Radionica je zbog toga trajala malo duže, ali to nije nikome smetalo, naprotiv.

Ova radionica je pokazala koliko je dobro družiti se, upoznavati međusobno i otvoreno o svemu razgovarati. U takvoj atmosferi uvrežene predrasude raspršuju se kao mehuri od sapunice. Zaključak svih učesnika je da ovakvih druženja treba da bude što više i da je to možda jedan od najboljih načina u borbi protiv predrasuda.

Objective description - interpretation

Objective description – interpretation

DOK NAPREDUJEMO POLAKO KA EVROPI…

Mladi aktivisti EPuS-a Leskovac razgovarali su 9. maja 2018. godine sa građanima Leskovca, na Dan Evrope, o Evropi… I zaključili – ljudi su se malo umorili od čekanja, ali većina još uvek veruje da su evropske integracije Srbije jedan od naših najvažnijih interesa. Bar oni koje su ovog sunčanog dana sreli u centru grada i popričali…