Pojmovnik

OMLADINSKO TRŽIŠTE RADA

– P O J M O V N I K –

SLOBODA – Odsustvo prinude. Mogućnost  pojedinca da koristi svoje sopstvene resurse (život, ličnost, ideje, znanje, materijalne stvari) za ostvarenje svojih sopstvenih ciljeva, ne ugrožavajući druge.

EKONOMSKA SLOBODA  – Pretpostavka političke i drugih sfera slobode. Podrazumeva postojanje (1)  privatnih vlasničkih prava, (2) slobode ugovoranja i (3) niskih poreza.

INDIVIDUALNA SLOBODA – Sloboda od države. Ustav je napisan da bi zaštitio čoveka od države.

POLITIČKA SLOBODA – Sloboda u državi. Moć da se čini ono što ne može da povredi nekoga.

GRAĐANSKA SLOBODA – Mogućnost da se osigura nesmetanost stvaranja političke volje.

PRAVO – Obim aktivnosti dodeljen posebnoj volji unutar društvenog poretka uspostavljenog zakonom.

PRAVA ČOVEKA – Koncept koji čuva i štiti individualni moral u društvenom kontekstu. Označava slobodu od fizičke prinude, nasilja, ili mešanja drugih ljudi. Čovek ne može uspešno da funkcioniše pod prinudom i prava čine preduslov njegovog opstanka. Ona su univerzalna, apsolutna i neotuđiva.

PRAVO NA ŽIVOT – Ishodište svih prava. Pravo uključivanja u nezavisno i samopokretačko delovanje, što znači: sloboda da se preduzme svako delovanje koje zahteva racionalno biće radi podrške, unapređenja, ispunjenja i uživanja u sopstvenom životu.

PRAVO VLASNIŠTVA – Jedini način primene prava na život i svih iz njega izvedenih prava. Bez vlasničkih prava nikakva druga prava nisu moguća. Svako ima pravo vlasništva nad sobom i svojim sopstvenim životom.

PRAVO NA POSAO – Čovekovo pravo da prihvati posao ako se drugi čovek opredeli da ga zaposli. Pravo na slobodno ugovaranje radnih usluga.

PRAVDA – Svojstvo ljudskog ponašanja, a ne činjeničnog stanja stvari. Njena suština sastoji se u univerzalnoj primeni istih pravila. Ne treba je mešati sa moralnim dobrom ili pravom.

DRUŠTVO – Miroljubiva, uređena, dobrovoljna koegzistencija pojedinaca. Struktura, a ne masovni fenomen. Spontano nastala mreža odnosa između pojedinaca i organizacija koje oni stvaraju.

SLOBODNO DRUŠTVO – Pluralističko društvo bez jedinstvene hijerarhije posebnih ciljeva. U njemu država ne upravlja poslovima ljudi, nego uređuje pravdu među ljudima koji vode svoje sopstvene poslove.

DOBRO DRUŠTVO – Društvo u kojem su šanse bilo koga velike onoliko koliko je to moguće.

POREDAK – Slaganje elemenata po pravilima. Rezultat dobrovoljnog podređivanja pojedinaca i organizacija pravilima koja nastaju u procesu njihovog uspešnog prilagođavanja posebnim životnim okolnostima.

PRAVILO – Sklonost da se deluje ili ne deluje na određeni način.

DRŽAVA – Aparat za prinudu koji obezbeđuje da svako ispunjava svoje zakonske obaveze. Glavne osobine države su (1) vlast (2) definisana teritorija (3) stalno stanovništvo i (4) sposobnost da stvara odnose sa drugim državama. Sredstvo za ispunjavanje autonomno odabranih ciljeva pojedinca.

EKONOMIJA – Skup aktivnosti pomoću kojih se, u skladu sa jedinstvenim planom, usmerava dati skup sredstava.

NACIONALNA EKONOMIJA  – Ono što se naziva “nacionalna ekonomija” nije ekonomija u pravom smislu reči. To nije velika pojedinačna ekonomija koja ima potrebe, troši, radi i sl. Ovde je reč o složenom spletu pojedinačnih ekonomija, kojima može da upravlja samo tržište, a ne pojedinačna lestvica ciljeva.

EKONOMSKA AKTIVNOST – Svrsishodno ponašanje. Zasniva se na ekonomskom principu da ljudi najpre nastoje da zadovolje potrebe najviše važnosti. To podrazumeva utvrđivanje redosleda ciljeva koji upravljaju njihovim ponašanjem. Birajući jednu stvar, ljudi se nužno odriču neke druge. Sve ekonomske aktivnosti zasnivaju se na  individualnim vrednostima, koje su subjektivne i nedostupne drugima i koje tek u tržišnoj razmeni (kroz cene) postaju vidljive njihovim akterima.

PODELA RADA – Rezultat čovekove svesne reakcije na (1) prirodnu nejednakost ljudi u pogledu radnih sposobnosti i (2) nejednakost u geografskoj raspodeli prirodnih faktora proizvodnje. Dovodi do povećanja radne produktivnosti kroz (a) usavršavanje  radnih sposobnosti, tj. stvaranje profesija, (b) deobu proizvodnih procesa na manje zadatke, te usavršavanje sredstava za rad i (c) diferencijaciju geografskih područja na urbana i ruralna.

SARADNJA – Pandan podele rada. Rezultat (1) prepoznavanja činjenice da je rad unutar podele rada mnogo produktivniji od izolovanog rada i (2) nastojanja pojedinca da unapredi svoje lično dobro.

RAZMENA – Društveni odnos u kojem učesnici zadovoljavaju svoje potrebe tako što vrše uzajamni transfer dobara. Može biti  dobrovoljna ili prinudna (u zavisnosti od pristanka učesnika) i naturalna ili novčana (zavisno da li se vrednost dobra izražava neposredno ili posredno, tj. u novcu).

DOBROVOLJNA RAZMENA – Rezultat saznanja da različite osobe koriste iste stvari i da će dva pojedinca imati koristi ako jedan stekne nešto što drugi ima u zamenu da drugome pruži ono što mu je potrebno. Ne podrazumeva saglasnost oko ciljeva, već samo oko toga šta kome pripada i oko prenosa.

TRŽIŠTE – Skup prodavaca i kupaca koji međusobnim delovanjem određuju cene razmenskih dobara. Svojim funkcionisanjem ono povezuje učesnike razmene, usklađuje njihovo delovanje, pokazuje ko je uspešan a ko neuspešan  i vrši raspodelu sredstava.  Tržište je utoliko delotvornije ukoliko se uloga države svodi samo na sprećavanje destruktivnog ponašanja učesnika.

CENA – Objektivna razmenska vrednost. Osnovna jedinica kalkulacije u ekonomiji koja se zasniva na razmeni. Formiraju se na tržištu suočavanjem ponude i tražnje, kao posredni rezultat subjektivnih procena i delovanja svih tržišnih učesnika.

SLOBODNO TRŽIŠTE – Skup obostrano korisnih, dobrovoljnih, međuzavisnih razmena zasnovanih na (1) privatnim vlasničkim pravima, (2) slobodi ugovaranja i (3) ispunjavanju preuzetih obaveza. Na njemu je konkurencija slobodna, cena je rezultat međusobnog uticaja ponude i tražnje a svaki zaposleni se nalazi na onom mestu u društvu gde se njegov rad najviše vrednuje.

TRŽIŠNA PRIVREDA – Zasniva se na podeli rada i saradnji. Predstavlja strukturu u okviru koje pojedinci – u međusobno povezanom lancu razmene – nastoje da ostvare svoje sopstvene ciljeve. Privreda kao takva nema svoje sopstvene namere, ili ciljeve. Glavna odlika tržišne privrede je inovativnost.

TRANZICIJA – Prelaz iz kolektivističkog društva u društvo po meri pojedinca. Podrazumeva prelaz iz komandne u tržišnu privredu i demokratizaciju. Najvažnije za uspešnu tranziciju je saznanje da se ključne promene moraju odvijati u glavama ljudi, u smislu preuzimanja odgovornosti za sopstveni život.

RAD – Donosi zadovoljstvo i ponos, ali predstavlja i žrtvu. Trajno redak resurs i primarni faktor proizvodnje. Kao i svako drugo proizvodno sredstvo – rad  je roba. Preduzetnik uvek kupuje radnu uslugu, a ne radnika ili rad. Svaki rad u tržišnoj privredi dobija cenu koja odgovara njegovom prinosu.

TRŽIŠTE RADA – Skup ponuđača radnih usluga i poslodavaca koji međusobnim delovanjem određuju cenu rada.  Deo globalnog tržišnog sistema koji zavisi od promena koje se u njemu dešavaju u celini. Prilagođavanje ponude rada promenama u tražnji za radom izaziva troškove i zahteva vreme.

PLATA – Cena radne usluge. Postoje radovi različitih vrsta i kvaliteta, za koje se na tržištu rada određuje posebna cena. Poslodavac ne može da ponudi manje od konkurenata, jer će ostati bez radnika. Ne može da ponudi ni više od konkurenata, jer će morati da podigne cenu proizvoda, tj. postaće nekonkurentan. Plata je određena ponudom rada, ponudom ostalih proizvodnih dobara i cenom potrošnog dobra.

MLADI I UTVRĐIVANJE MINIMALNE CENE RADA – Brojna istraživanja pokazuju da utvrđivanje minimalnih nadnica dovodi do povećanja nezaposlenosti mladih. Ovo zato što tada poslodavci nemaju interes za zapošljavanjem onih grupa nezaposlenih čiji je prinos ispod minimalne cene rada

KONKURENCIJA – Nadmetanje prodavaca za novac potrošača. Ima vrednost zato što konstituiše postupak otkrivanja koji nam ne bi bio potreban kad bismo mogli da predvidimo rezultate. Na tržištu kupci uvek konkurišu kupcima, a prodavci prodavcima. Najefikasniji podsticaj za dostignuća. Proces u kojem ljudi stiču i prenose znanja, mehanizam za određivanje najboljih i jedan od ključnih principa tržišne privrede.

KONKURENTNOST –  Sposobnost za uspešno nadmetanje u skladu sa pravilima tržišne utakmice. Transformacija urođene sklonosti za nadmetanje u postignuti tržišni uspeh pod uticajem personalnih i sredinskih karakteristika.

ZAPOŠLJIVOST – Stalna konkurentnost pojedinca na tržištu rada s obzirom na potrebna znanja, veštine i sposobnosti koje se traže. Potreba da se stalno zaposlenje zameni stalnim razvojem i osiguranjem najnovijih znanja i veština koje tržište rada zahteva.

ORGANIZACIJA  – Formalna grupa ljudi koja ima zajedničke ciljeve i raspolaže određenim resursima.

PREDUZETNIŠTVO  – Čin preuzimanja neizvesnosti u pogledu budućnosti. Univerzalni fenomen ljudskog delovanja.

PREDUZETNIK – Onaj koji rizikuje neka materijalna sredstva da bi organizovao proizvodnju za koju veruje da će mu doneti materijalni dobitak. U stanju je da uoči i realizuje mogućnosti koje drugi ne vide.

FIRMA – Posebna i relativno složena ugovorna zajednica više strana koje dobijaju određene garancije i preuzimaju određene obaveze.

NEZAPOSLENOST –  Može biti (1) dobrovoljna (posledica tržišnih promena i prilagođavanja tržišnih učesnika na te promene); (2) neregularna ( posledica uticaja sindikata i države na podizanje nivoa plata iznad onog nivoa koji bi se uspostavio na slobodnom tržištu); i (3) strukturna (posledica stvaranja neodržive privredne strukture posredstvom javne potrošnje i kreditnog novca bez pokrića).

SPOSOBNOST – Sklonost organizma za uspešno vršenje određene aktivnosti, nezavisno od motivacije, uvežbanosti i iskustva. Mogu biti senzorne, motorne, mehaničke i intelektualne. Utvrđivanje stepena razvijenosti sposobnosti pojedinca veoma je važno prilikom izbora škole i zanimanja.