Podrška Ekvilibrijum-u
|
PODRŠKA ORGANIZACIJA |
PODRŠKA GRADJANSTVA |
| – Naučno-tehnološki park Leskovac– Radio 016
– Berza poslova Leskovac – Centar za stručno usavršavanje – UG „Udruženi građani Leskovca“ – UG „Leskovački krug“ – „Nova naša reč“ – DCA Laboratorije d.o.o. – „Start“ d.o.o. – „Bojan-Trade“ d.o.o. – Udruženje distrofičara Leskovac – Centar za samostalni život invalida Leskovac – Agencija „SING“ – NVO „MS Jablanički okrug“ – NSZ – Filijala Leskovac – Visoka škola strukovnih studija – Tehnološki fakultet – Leskovac – „VP – tex“ doo
|
Đurđina Gatin, dipl. pravnikOlga Jovanović, arhtekta
Svetozar Stojanović, inženjer Petar Veljković, privrednik Dragoljub Stanković – Čivi, slikar Slavko Karabegović, arhitekta Danilo Kocić, novinar Ljiljana Stojanović, novinar Miljan Cekić, pevač Bora Dimitrijević, lekar Petar Ilić, sportista Stojan Mladenović, pozorišni reditelj Katarina Miljković, kompozitor (Boston) Mila Stanković, pesnikinja Dragoslav Stojanović, stomatolog |
Pesma književnice Mile Stanković posvećena mladima Leskovca:
A moglo bi ovako…
Ako se – slučajno neko prepozna u priči ovoj
Neka mi ne zameri – moje su namere časne:
Ja bih samo da živim k’o nekad što se moglo
I da opet pred sobom imam ciljeve jasne!
Da radim, gradim i stvaram za one koje volim
Ali ne želim da varam – niti mogu da molim
Za nešto što mi pripada…
Neko je prekrio maglom sve što je meni drago,
A naputeve moje stavio barikade –
Pa kako sada da vidim svoje najveće blago,
Svoje planove, želje, svoje snove i nade???
Ja bih – sretne da vidim decu i unuke svoje
Da se pred njima ne stidim, a oni da se ne boje
Vremena koje dolazi…
Da niko od njih ne mora da ide preko Bare
Zbog nekog života „boljeg“ ili da „napravi pare“
U nekoj tudjoj zemlji…
Dajmo mladima šanse – ova zemlja je rodna,
Možda je malo stara i malo staromodna,
Ali je uvek „Kod kuće“ za one koji je vole
Da ih na grudi privije kad ih krila zabole
I kada ne mogu dalje…
Da im povrati snagu , da im utehu pruži
Da im da hleba i soli, sa njima da se druži
I da ih beskrajno voli!!!
——————————————————-
Pa pružimo im ruke – dignimo barikade!
Kad već nismo za sebe hajd’moza naše mlade
I za njihovu decu – i decu njihove dece…
Da nam ne budu više duše i kuće prazne,
Nema od Praznoga doma ni veće ni teže kazne!
Eto, zbog toga sada ja svoj podižem glas:
Za SREĆU NAŠE DECE, za sreću svakog od nas!!!
Mila
Pesma književnice Mile Stanković o Leskovca:
Balada o mom gradu
Dole –pod vrbama starim malena reka teče
Veternica se zove – tiho mi starica reče
Na obalama njenim čudesni Leskovac grad,
Ukrao mi je srce – u njemu je i sad…
Ne tako davno je bio grad za ponos i diku,
Još u očima svojim nosim čarobnu sliku:
Široka ulica, prava, drvored levo i desno,
Po parkovima trava i dečija radost i cika,
Sve puno života, sreće – ma božanstvena slika!
Širokom ulicom – pravom, reke marljivih ljudi
Kreću „ U pobede nove“ , čim rujna zora zarudi.
Fabrike života pune – svi kao pčele rade
Sa voljom, radošću, snagom, prepuni snova i nade…
I sad su ulice prave- al’ ljudi u njima nema,
Nema ni zelene trave – sve se za zaborav sprema…
Na Mali Mančester samo po neki dimnjak podseća
Što hladan štrči u nebo što k’o ugašena sveća.
U tami čaršija ćuti, ćuti ranjeni soko
Opet bi da poleti kao nekad – visoko…
Ko je srušio snove, ko je ukrao nadu,
Ko je ispio snagu mome voljenom gradu???
S jeseni miris ćevapa podseti na stare dane:
Na sretna, bezbrižna lica, na Džumbu, vino, kafane…
Tiho rečica šumi, lagano odlaze snovi,
Možda će jednoga dana poteći život novi
Širokom ulicom – pravom…
A da mu svako samo mrvicu radosti vrati
Mog’o bi ponovo rasti i svima hleba dati
I biti moćan i mlad
Moj dragi LESKOVAC –GRAD!
D5 Creation