Novosti

Sada pregledate po kategoriji

 

KLIMATSKE PROMENE!!! ŠTA JA IMAM S TIM!?

Pred tobom se nalazi anketa  https://forms.gle/3BL2dqtHgmQYJkrE9 o klimatskim promenama koju smo sročili u želji da prepoznaš sebe u stvari koja se predstavlja kao „čovećanstvo“.

Zato što vidiš pred sobom mračne izveštaje o budućnosti planete zasnovane na 14000 studija i autoritetu Ujedinjenih nacija – a ne i sebe!

Zato što vidiš pred sobom Gretu Thunberg, tinejdžerku iz Švedske, ekološku aktivistkinju čiji je „Školski štrajk za klimu“ zatalasao planetu – a ne i sebe, svoju sestru, svoju drugaricu, koleginicu, prijateljicu…….!

Zato što kupuješ „klimu“ i daješ platu na struju, da bi se odbranio od toplote – a ne vidiš kako bi mogao da se izboriš sa tim!

Zato što skupljaš polomljeno drveće i crepove u dvorištu koje ne može da pobegne od vetra – a ne vidiš način da pomogneš sebi!

Zato što živiš u strahu od trenutka kada će se i tvoja kuća naći među poplavljenim, urušenim, „stanbeno nepodobnim“ lokacijama na planeti – a ne vidiš način kako da to prevaziđeš!

Zato što slušaš vapaje rođaka sa sela kome je suša odnela letinu, i sa njom životnu ušteđevinu – a ne znaš šta da mu kažeš!

Zato što ……………..!

Pozivajući te da odvojiš nekoliko minuta i da – popunjavajući ovu Anketu https://forms.gle/3BL2dqtHgmQYJkrE9 – staneš „licem u lice“ sa klimatskim promenama, prilažemo standardnu i  inoviranu verziju MOLITVE ZA MUDROST jednog od onih koji su nam pokazali put kako to možemo da učinimo:

MOLITVA ZA MUDROST

STANDARDNA VERZIJA :

Bože, daj mi snage da promenim ono što se može promeniti.

Bože, daj mi snage da prihvatim ono što se ne može promeniti.

Bože, daj mi mudrosti da razlikujem to dvoje.

“GLASSEROVA” (INOVIRANA) VERZIJA :

Bože daj mi snage da prihvatim osobu koju ne mogu promeniti.

Bože daj mi snage da promenim osobu koju mogu promeniti.

I daj mi mudrosti da shvatim da sam ta osoba JA.

 

https://forms.gle/3BL2dqtHgmQYJkrE9

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Z E L E N O J E C O O L!

„Klimatske promene“, „Kjoto protokol“, „Pariska konferencija“, „efekat staklene bašte“, „globalno zagrevanje“, „crveni meteoalarm“, „Sternov dokument“, „niskokarbonska ekonomija“, „mitigacija“, „adaptacija“ . . . . Reči koje često doživljavamo kao obrušavanje globalističkih zastrašivača na svakodnevnicu lokalnog preživljavanja. Na prvi pogled, te reči deluju tuđe i daleko. Ostavljamo ih da žive svoj zaumni globalni život jednog paralelnog sveta.

Istovremeno, na tom mestu u nama, gde bi moglo da živi razumevanje ovih dalekih i tuđih reči, danas žive slike UV ozračenih rođaka,  poplavljenih komšija, izgorelih šuma i letina, olujnih razvalina itd. Umesto razumevanja sadašnjosti, u nama danas žive apokaliptične slike budućnosti. Da li baš tako mora da bude? I šta pojedinac može da učini – da tako ne bude?

Upravo potreba za pronalaženjem ispravnog, a pre svega praktičnog odgovora na ova i slična pitanja pokrenula je ljude iz civilnog sektora Leskovca, Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Sremske Mitrovice i Beograda, ljude okupljene oko ideje evropskih integracije Srbije i organizovane u Mrežu Evropskih pokreta u Srbiji (MEPuS) – da zajednički naprave suštinski iskorak u tom pravcu.

Svoje ideje o tome oni su uobličili u projekat „Zelena agenda na lokalnom nivou“. Njihovu aplikaciju u oblasti ekološkog razvoja i ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, finansijki je podržala Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA) u sklopu svog Programa „EKOSISTEM“, upravo usmerenog ka reformi u zaštiti životne sredine u društvu i zasnovanog na sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije.

Uz podršku Udruženja „Mladi istraživači Srbije“ u svojstvu implementatora Programa, EPuS-Leskovac (kao vodeći partner) i EPuS –Valjevo, EPuS-Kraljevo, EPuS-Kruševac, EPuS-Sremska Mitrovica i EPuS- Beograd (kao partneri) u periodu od avgusta do kraja tekuće godine zajednički će raditi na izgradnji kapaciteta civilnog sektora za strateški usmereno i akciono operacionalizovano delovanje u navedenim oblastima.

UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA

 

Projekat „Budi heroj“ („Be hero!“) realizuje Evropski pokret u Srbiji – Leskovac u partnerstvu sa Udruženjem „Future“ Montana (Republika Bugarska). Projekat traje osamnaest meseci i sufinansiran je iz fondova Evropske unije kroz INTERREG – IPA Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija.

 I neizvesnosti moraju da se planiraju!

Svedoci smo da se skoro svakog leta prethodnih godina beleže neslavni temperaturni rekordi. Američka agencija NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration) objavila je da je juli 2021. godine bio najtopliji mesec u istoriji. Prema podacima RHMZ-a u Beogradu je ovog juna premašen toplotni rekord star više od 100 godina, izmereno je 38,7 stepeni Celzijusa, dok nova merenja pokazuju da letnje temperature i dalje rastu. Značajno je da su tokom toplotnog talasa krajem ovog juna oboreni svi dosadašnji dnevni apsolutni maksimumi na 14 mernih stanica u Srbiji.

Ekstremni toplotni talas ovog leta i suša koja ga prati izazvao je ogromne požare koji trenutno besne širom Južne Evrope uništavajući ogromne površine šumskog zemljišta, pri tom primoravajući hiljade ljudi da napuste svoje domove. Prema podacima organizacije European Forest Fire Information System površine zahvaćene požarima u zemljama Evropske unije su sredinom avgusta ove godine u odnosu na prosek za 2008 – 2020. godinu bile veće za 50%. Prema istom izvoru podataka u Srbiji su površine zahvaćene požarima sa 16. avgustom 2021. godine iznosile 3493 ha, dok je prosek u istom danu za period 2008 – 2020. godinu bio 2180 ha.

Ne postoje ubedljiviji podaci od ovih koji podupiru stanovište da živimo u vremenu ekstrema, koje je prema stavovima stručnjaka širom sveta posledica očiglednih klimatskih promena. Nove okolnosti u vremenu ekstrema zahtevaju nove pristupe u slučajevima vanrednih situacija, a kako poplave i požari kao najekstremniji događaji ne poznaju državne granice, međugranična saradnja postaje imperativ u upravljanju vanrednim situacijama.

Primer izgradnje mehanizma rada za međusobnu pomoć u slučaju vanrednih situacija u međugraničnom području je projekat „Budi heroj“ („Be hero!“) koji realizuje Evropski pokret u Srbiji – Leskovac u partnerstvu sa Udruženjem „Future“ Montana (Republika Bugarska). Projekat traje osamnaest meseci i sufinansiran je iz fondova Evropske unije kroz INTERREG – IPA Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija. Ideja projekta i planiranih aktivnosti je unapređenje prekogranične saradnje između Bugarske i Srbije u razvoju omladinskog volonterizma u oblasti prirodnih katastrofa, stvaranjem prekogranične mreže organizacija, stručnjaka i mladih volontera uz pružanje alata za komunikaciju i razmenu iskustava. U prvom delu realizacije projekta urađena je Analiza ključnih aspekata upravljanja vanrednim situacijama na delu teritorije Republike Srbije (za 5 administrativnih Oblasti: Jablanička, Pčinjska, Nišavska, Pirotska i Zaječarska).

Jedan od značajnih rezultata projekta je istraživanje sprovedeno tokom juna i jula meseca o tome kako mladi gledaju na značaj pojedinih prirodnih katastrofa i kakva su njihova opredeljenja po pitanju sopstvenog učešća u aktivnostima dobrovoljnih društava i/ili drugih oblika civilne zaštite u okolnostima stanja katastrofa. Istraživanje je realizovano metodom upitnika na uzorku od 500 ispitanika. Na dijagramu je dat pregled rangiranja značaja pojedinih opasnosti od strane ispitanika.

Važan deo ovog istraživanja je stav o učešću u aktivnostima mladih u dobrovoljnim društavima i drugim oblicima civilne zaštite u okolnostima stanja katastrofa, analiza je pokazala da je 64,7% ispitanika odgovorilo pozitivno. Istovremeno je na pitanje o učešću u istim aktivnostima u prekograničnoj saradnji sa Republikom Bugarskom 41,4% ispitanika odgovorilo da su opredeljeni da uzmu učešće.

U toku je završni rad na izradi dokumenta Analize i nakon usvajanja na zajedičkoj radnoj grupi sa bugarskom stranom biće objavljen na sajtu, uz ostale aktuelne informacije o toku ovog projekta.

U KORAK SA OBRAZOVNIM POTREBAMA MLADIH!

   

          

 

I O KOJIM I KAKVIM POTREBAMA JE REČ?

Potreba 1: Mogućnost obrazovnog izbora (individualna sloboda) – Život na jugu Srbije, u opštinama poput Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Medveđe, Bojnika i Crne Trave, gde obrazovanje počinje i završava se po ceni osuđenosti na obrazovni oligopol Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, predugo nije pružao mogućnost mladima sa ovih prostora da svoj dom izaberu, pre svega kao svoje obrazovno, a potom i kao radno (poslovno) i životno odredište. Danas, kada dostupnost globalnog znanja svakome pruža mogućnost da se uzdigne iznad nasleđa nefunkcionalnog obrazovnog sistema i oligopolskog obrazovnog tržišta, mladima se može ponuditi privlačno lokalno obrazovno okruženje koje je njima blisko, personalizovano, neformalno i – globalno konkurentno. A pre svega takvo koje im omogućuju da bolje upravljaju svojim životima. Rezultati istraživanja,

Potreba 2: Izgradnja kompetencija (moć znanja) – U prošlosti, posao je ljude činio zapošljivim. Danas, pojedinac mora biti zapošljiv ne samo da bi našao posao, već da bi ga i zadržao. I dok je novozaposlenima potrebno vreme da znanja koja su stekli tokom školovanja sprovedu u delo, generičke kompetencije kao i preduzetnička kompetencija potrebne su im odmah. Štaviše, danas kada zaposleni u svom radnom veku promeni u proseku po 12 poslova , i kada se fokus sa onoga što je vidljivo sve više pomera na pojedinca i njegove skrivene sposobnosti, jasno je da je to bitan faktor, ne samo kada je reč o dobijanju posla, već i o zadržavanju radnog mesta, bezbolnom prelasku na novo radno mesto,  ili opstanku i napredovanju u pokrenutom biznisu. U dijagramima levo dat je odnos između osnovnih veština i (ne)povoljnosti ekonomskog položaja njihovih nosilaca.

Potreba 3: Osećaj pripadnosti zajednici učenja – Danas, kada je prihvatanje i primena koncepta celoživotnog učenja ono što predstavlja prvi, osnovni i najvažniji uslov individualnog i društvenog razvoja, pretnju tome predstavlja svako praktikovanje učenja, gde je „bubanje“ važnije od „razumevanja“ „pamćenja činjenica“ od „sposobnosti objašnjavanja“, „nametanja obrazovnog autoriteta“ od „obrazovne interaktivnosti“. Nema boljeg načina od lokalne ekspanzije neformalnog učenja i unapređenja lokalnog obrazovnog tržišta, da osoba koja se nalazi u stanju obrazovne potrebe doživi osećaj pripadnosti globalnoj, ali lokalno profilisanoj i kredibilnoj – zajednici učenja, gdej su edukatori i polaznici partneri na istom razvojnom zadatku. U tabelama levo dat je broj nezaposlenih u Jablaničkom okrugu (po lokalnim jedinicama) – grupe kod koje  su krajnje nezadovoljavajući svi aspekti pripadnosti zajednici učenja.

Potreba 4: Opuštenost u obrazovnom procesu – Umesto profesorocentričnog, krutog obrazovnog procesa mladima je potreban obrazovni proces koji je usmeren na polaznike, fleksibilan i personalizovan. Njihova iskustva proistekla iz striktne predmetne orijentacije postojećeg obrazovnog sistema potrebno je obogatiti sticanjem iskustva proisteklog iz primene problemske orijentacije i procesa zadovoljavanja  samoprocenjenih obrazovnih potreba. Potreban je takav obrazovni proces, gde se polaznik upušta u ponašanje kojem je osnovna svrha zadovoljstvo, a ne „golo“ ispunjavanje obaveze; gde su smeh i dobro raspoloženje prisutni kod svakog učesnika predmetnog događaja, a opuštenost i učenje osnovne karakteristike kreirane obrazovne atmosfere.

II KO SU INSTITUCIONALNI NOSIOCI SAVREMENOG PRISTUPA U ZADOVOLJAVANJU OBRAZOVNIH POTREBA MLADIH?

Tehnička škola Vlasotince

TŠ „Vožd Karađorđe“ Lebane

TŠ „Boško Krstić“ Bojnik

TŠ „Nikola Tesla“ Medveđa

TŠ „Milentije Popović“ Crna Trava

III KO SU ZAČETNICI STVARANJA OBRAZOVNOG TRŽIŠTA BUDUĆNOSTI?

Fotografije sa edukacija za sticanje statusa JPOA:

IV ŠTA SADRŽI NOVA USLUGA NA LOKALNOM OBRAZOVNOM TRŽIŠTU?

Program preduzetničkog zapošljavanja mladih „Aktivator“, koji već nekoliko godina zajednički razvijaju EPuS-Leskovac i pet gore navedenih tehničkih škola iz Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe i Crne Trave je završen i nalazi se u fazi akreditacije kod Agencije za kvalifikacije Republike Srbije. Ukupno dvadeset dvoje predstavnika iz civilnog (6) i obrazovnog (16 profesora i direktora škola) sektora steklo je sertifikate Filozofskog fakulteta Beograd, kojima se potvrđuje njihova obučenost za rad sa odraslima. U toku je proces pripreme za akreditaciju i same akreditacije navedenog Programa kod Minisarstva prosvete. Mladi iz ovih lokalnih jedinica, njih 12500, od kojih je 15% na tržištu rada, dobiće mogućnost da koriste novi, akreditovani paket lokalno prilagođenih usluga neformalnog obrazovanja, koji sadrži tri programske komponente: (1) Program preduzetničke obuke „Zakorači ka svom biznisu“; (2) Program stručne prakse „Izgradi svoju karijeru“ i Program preduzetničkog mentorstva „Podeli svoje znanje sa mladima“. U tabeli koja sledi dat je dijagram inovativnog obrazovnog procesa koji će biti ponuđen mladima.

V KO PRUŽA FINANSIJSKU i MATRIJALNU PODRŠKU OVOM PODUHVATU?

Rad na  razvoju i primeni ove inovativne obrazovne usluge finansijski je podržala Švajcarska Vlada, u okviru E2E Programa „Znanjem do posla“, uz implementatorsku ulogu SIPRU tima Vlade RS i NIRAS IP CONSULT. Takođe, finansijsku podršku ovom poduhvatu do sada su pružile Opštine Vlasotince, Lebane i Bojnik.

 

POMAŽE NAM DA UČIMO BRŽE OD KONKURENCIJE!

„Mudra osoba uči na svojim greškama,

mudriji uče na greškama drugih,

dok najmudriji uči na uspehu drugih.“

John C. Makvel

I UOPŠTE O ZAJEDNICI PRAKSE

Pojam zajednica prakse (eng. Community of practice) odnosi se na procese društvenog učenja koji se događaju onda kada ljudi, koji imaju zajednički interes za nešto ili imaju zajednički problem, sarađuju kroz neko duže vreme, deleći svoje ideje, tražeći rešenja, i stvarajući inovacije. Ovaj koncept se pre svega odnosi na stabilnu grupu ljudi koja je sastavljena od stručnjaka sa različitih područja. Takve se zajednice mogu ispoljiti kao skup umetnika koji traže nove oblike izražavanja, skup inženjera koji istražuju slične probleme ili pak skup hirurga koji istražuju nove tehnike.

Članovi zajednice neformalno su povezani sa radom zajednice, od angažovanja u raspravama do rešavanja teških i složenih problema. U zajednicama prakse članovi grupe međusobno dele svoje znanje, veštine i umeće, te na taj način podstiču grupnu kreativnost. Takva zajednica može nastati prirodnim putem zbog zajedničkih interesa njenih članova ili može biti osnovana s ciljem sticanja znanja koje se odnosi na neko određeno područje.

To je neposredan proces deljenja informacija i iskustva sa zajednicom čiji članovi uče jedni od drugih, te imaju priliku da se na taj način razvijaju i na ličnom i na profesionalnom planu. Ovakav tip učenja postoji onoliko dugo koliko dugo ljudi uče i dele svoja iskustva. Koncept zajednica prakse upotrebljava se u: obrazovnom sektoru, organizacijama, vladama, zadrugama, društvenom sektoru, međunarodnom razvoju.

Zajednica prakse može postojati on line, putem interneta, kao što su forumi i razne druge grupe za raspravu, ili može postojati u stvarnom životu, kao što su sobe za sastanke na poslu, u fabrikama ili bilo gdje u prirodi. Nove tehnologije poput Interneta povećale su mogućnost interakcije među ljudima, nadilazeći geografsku ograničenost klasičnih komunikacijskih ssistema.

Internet pruža mogućnost da zajednice prakse postanu virtualne. Takve virtualne zajednice prakse najčešće se javljaju u obliku diskusijskih foruma u kojima ljudi zajedničkih interesa istražuju i raspravljaju o zajedničkim pitanjima i problemima. One u principu pružaju okruženje u kojem se znanje razvija, neguje i podržava kroz interakciju među članovima. Pomažu nam da učimo brže od konkurencije, da širimo poslovne krugove, te da organizujemo posao u smeru koji unapređuje uposlenike i čini ih sretnima (Slika dole).

II NASTANAK I RAZVOJ ZAJEDNICE PRAKSE

Ideja Zajednica prakse postoji već 30 godina i našla se put u profesionalni i svakodnevni jezik ljudi. Ovaj termin prvi su koristili antropolozi Jean Lave i Etienne Wenger 1991. godine na Institutu za istraživanja u području učenja. Kroz svoj rad intenzivno su proučavali čoveka i kulturu, te sličnosti i razlike među ljudima: kako ljudi žive, šta rade, šta misle i kako se odnose prema okolini. Njihovo istraživanje je prvenstveno bilo usmereno na proučavanje školskog rada kao modela učenja, odnosno posmatranje kako školovanje pomaže ljudima da nauče. Na početku svog istraživanja Lave i Wenger proučavali su kako pridošlice neke grupe postaju njeni „punopravni“ članovi. Videli su sticanje znanja kao društveni proces u kojem ljudi mogu sudelovati u zajedničkom učenju na različitim nivoima zavisno od njihovog nivoa vlasti ili radnog staža u grupi, odnosno bilo da su pridošlica ili su članovi duže vreme. Lave i Wenger tada uvode pojam zajednica prakse, kao grupe ljudi koji dele zajednički interes i želju za učenjem, te žele da doprinesu zajednici svojim različitim iskustvima.

Takođe koriste pojam zajednica prakse kako bi opisali učenje kroz praksu i sudelovanje. 1998. godine teoretičar i praktičar Etienne Wenger proširuje koncept zajednice prakse i primenjuje ga na druga područja, uključujući organizaciju. Mnogo češće zajednica prakse se povezuje sa upravljanjem znanjem. Ljudi su je prepoznali kao dobar način za razvoj društvenog kapitala, obuku novih veština, podsticanje inovacija, ili deljenje postojećeg znanja. U tabelama levo i dole dat je uporedni prikaz zajednice prakse i drugih formi zajednice.

Danas zajednica prakse ima veliku popularnost u društvu zbog bržeg razvoja i širenja prakse, povezivanja različitih područja znanja i deljenja znanja profesionalnih zajednica,  podsticanja multifunkcionalne saradnje, te rasta sposobnosti članova za pokretanje projekata izvan granica organizacije. Zajednice prakse dolaze sve više do izražaja, jer u institucijama i kompanijama sazreva saznanje da primena i najsavremenijih IT rješenja ne može pohvatati, zabeležiti, arhivirati i iznova koristiti sva postojeća tacitna znanja svojih uposlenika, koja su potrebna za rešavanje svakodnevnih realnih problema. U tabeli koja sledi navedena je razlika između zajednice prakse i zajednice interesa.

III FUNKCIJE ZAJEDNICE PRAKSE

Prema Vengeru (1998), zajednice prakse pružaju pet kritičnih funkcija, a to su:

  • Edukovanje: prikupljanjem i razmenom informacija u vezi sa pitanjima i problemima prakse
  • Podrška: organizovanjem interakcija i saradnje među članovima
  • Briga: pomažući grupama da započnu i održe svoje učenje
  • Ohrabrivanje: promovisanjem rada članova diskusijom i deljenjem
  • Integrisanje: podstičući članove da svoja nova znanja upotrebe za stvarne promene u sopstvenom radu.

Zajednice prakse su važne kao strategija profesionalnog učenja, jer one imaju potencijal da:

  • Povežu ljude koji na neki drugi način možda nemaju priliku da komuniciraju, bilo često ili uopšte.
  • Obezbede zajednički kontekst da ljudi komuniciraju i razmenjuju informacije, priče i lična iskustva na način koji gradi razumevanje i uvid.
  • Omoguće dijalog između ljudi koji se okupljaju da bi istražili nove mogućnosti, rešili izazovne probleme i stvorili nove, obostrano korisne mogućnosti.

IV ŠTA ZAJEDNICA PRAKSE PRUŽA JEDNOJ ORGANIZACIJI?

A) Kratkoročna vrednost za članove i samu organizaciju uključuje:

  • Jednostavnu razmenu znanja
  • Uštedu vremena
  • Efikasno korišćenje resursa, posebno „prećutnog“ (implicitnog) znanja
  • Pomoć u svakodnevnim izazovima na poslu
  • Podsticanje vršnjaka
  • Pristup stručnom znanju
  • Zabavu na poslu
  • Samopouzdanje (uporedo sa sticanjem više znanja i veština).

B) Dugoročna vrednost za članove i samu organizaciju uključuje:

  • Lični razvoj – Zajednice prakse promovišu lični razvoj zaposlenih kroz prenos i razmenu znanja.
  • Sposobnost za izgradnju profesionalnog identiteta – Zajednice prakse se formiraju kroz periferno učešće, što znači da se pridošlice slažu sa ostatkom zajednice, poboljšavaju svoje veštine, uče nove stvari, a kasnije postaju „stručnjaci za predmet“.
  • Postizanje prednosti kroz saradnju (koja predstavlja suštinski faktor razvoja zaposlenih).
  • Utrživost – Pošto su unapredili prećutno znanje i poboljšali svoje veštine, zaposleni koji su deo Zajednice prakse imaju konkurentsku prednost.
  • Rešavanje problema kroz:
  • Inovacije – kontinuirana saradnja članova ZP dovodi do otkrivanja znanja i ideja koje mogu transformisati bilo koju organizaciju.
  • Strateške sposobnosti – Zajednice prakse povećavaju strateške sposobnosti organizacije spontanim okupljanjem ideja i razmenom znanja.

V VRSTE ZAJEDNICE PRAKSE

Danas se zajednice prakse sve više koriste za poboljšanje upravljanja znanjem i povezivanje ljudi unutar biznisa, vlade, obrazovanja i drugih organizacija.

Dizajn zajednice izgledaće drugačije u zavisnosti od svrhe i potreba učesnika. Postoje četiri osnovne vrste zajednica:

  1. Zajednice pomoći – Obezbeđuju forum za članove zajednice koji će pomoći jedni drugima u svakodnevnim poslovnim potrebama.
  2. Zajednice najboljih praksi – Razvijaju i šire najbolje prakse, smernice i strategije za korišćenje svojih članova.
  3. Zajednice za upravljanje znanjem – Organizuju, upravljaju i prate skup znanja koji članovi zajednice mogu da koriste.
  4. Inovacione zajednice – Stvaraju nove ideje, nova znanja i nove prakse.

VI STRUKTURA ZAJEDNICE PRAKSE

Antropolog Wenger je opisao strukturu zajednice prakse kao skup tri međusobno povezana pojma: (1) međusobni angažman, (2) zajednički poduhvat i (3) zajednički repertoar.

Ta struktura zajednice prakse ujedno predstavlja i njene osnovne karakteristike:

  • Međusobni angažman – kroz sudelovanje u zajednici, članovi utvrđuju norme i izgrađuju čvrstu međusobnu saradnju. Identitet im je definisan zajedničkim područjem interesa.
  • Zajednički poduhvat – članovi sudeluju u zajedničkim aktivnostima i diskusijama, pomažu jedni drugima i dele informacije.
  • Zajednički repertoar – članovi su stručnjaci koji u međusobnoj saradnji razvijaju zajedničke izvore resursa, kao što su iskustva, priče, alati, načini rešavanja problema, itd.

Vremenom su Wengerove strukturne karakteristike promenjene, pa se danas za opis strukture zajednice prakse koriste pojmovi: domen znanja, zajednica i praksa.

  • Domen znanja – stvara zajednički jezik, nadahnjuje članove da sudeluju, uči ih i daje smisao njihovim akcijama.
  • Zajednica – stvara društvenu strukturu za to učenje. Jaka zajednica podstiče interakciju i podstiče spremnost za razmenu ideja.
  • Praksa – dok domen pruža opšte područje interesa za zajednicu, praksa je specifičan fokus oko kojeg se zajednica razvija, te deli i održava svoje znanje. (U tabeli koja sledi dati su nivoi učešća članova zajednice prakse).
NIVOI UČEŠĆA ČLANOVA ZAJEDNICE PRAKSE

Žive zajednice, bilo planirane ili spontane, imaju „koordinatora“ koji organizuje događaje i povezuje zajednicu. Ali i drugi u zajednici preuzimaju vodeće uloge. Članovi pokazuju više nivoa učešća i mogu se slobodno kretati po nivoima kako se razvijaju potrebe i interesi.

Osnovni tim – Čini srce zajednice. Njegovi članovi će organizovati, iznajmljivati, prodavati, negovati i upravljati zajednicom. Aktivni – Ovi članovi blisko sarađuju sa osnovnim timom kako bi pomogli u definisanju definicije i pravca razvoja Zajednice prakse. To uključuje definisanje zajedničke vizije, svrhe, uloge, strategije interakcije, marketinga i komunikacija zajednice. Povremeni – Učestvuju kada se bave određenim temama od interesa ili kada imaju šta da doprinesu grupi. Oni su često najveća grupa u zajednici. Periferni – Osećaju povezanost sa zajednicom ali se angažuju na ograničenoj osnovi. To mogu biti novopridošli ili oni koji imaju ležerniji interes za aktivnosti zajednice. Transaktivni – Ovi članovi su najmanje povezani sa zajednicom i mogu se povezati samo za pristup resursima MZ ili za pružanje određene usluge (na primer, podrška veb lokaciji). Uobičajeno je da se ljudi tokom vremena kreću između različitih nivoa učešća i posvećenosti. Zajednice prakse se samoorganizuju, a njihovi članovi imaju slobodu da određuju sopstveni nivo angažmana koji je različit od ostalih radnih grupa, poput projektnih timova, radnih grupa i komiteta. Prirodno kretanje ljudi među zajednicama i nivoima je zdravo. Omogućuje da novo znanje i sveže ideje struje kroz organizaciju na različite načine, ali komplementarne, formalnoj razmeni informacija.

VI PRINCIPI IZGRADNJE ZAJEDNICE PRAKSE

  • Fokus na vrednosti – Zajednice napreduju jer donose vrednost organizaciji, kao timovima u kojima članovi zajednice deluju. Vrednost je ključna za život zajednice, jer je učešće u većini zajednica dobrovoljno.
  • Stalni razvoj organizacione structure – Dinamična priroda zajednica je ključna za njihov razvoj. Kako zajednica raste, nova članovi donose nova interesovanja i mogu povući fokus zajednice u različitim pravcima.
  • Otvoren dijalog između unutrašnjih i spoljnih perspektiva – Dobar dizajn zajednice zahteva razumevanje razvojnog potencijala zajednice i znanje menadžera, ali je potrebna i spoljna perspektiva, da bi se članovima omogućilo da otkriju prilike.
  • Omogućavanje različitih nivoa učešća – Ljudi učestvuju u zajednici iz različitih razloga – neki zato što zajednica direktno pruža vrednost, neki zbog ličnih veza, a drugi za priliku da poboljšaju svoje veštine. Očekivanje da bi svi članovi zajednice trebalo da jednako učestvuju u njenom radu je nerealno.
  • Razvijanje javnih i privatnih prostora u zajednici – Zajednice su mnogo više od njihovog kalendara događaja. Srce zajednice je mreža odnosa između članova zajednice i većine njih nastaje svakodnevno u razmeni jedan na jedan. Stoga je uobičajena greška u dizajnu zajednice da se previše fokusiramo na javne događaje. Koordinator zajednice treba da „obrađuje“ privatni prostor između sastanaka, navodeći članove zajednice da razgovaraju o njihovim trenutnim tehničkim mogućnostima probleme i njihovom povezivanju sa korisnim resursima, unutar ili izvan zajednice
  • Kombinovanje prisnosti i posvećenosti – Za razliku od članova tima, članovi zajednice mogu ponuditi savete o projektu bez rizika da se u njega upletu; mogu da slušaju savete bez obaveza da ih preuzmu.
  • Uspostavljanje dinamične interakcije – Iako postoje različiti ritmovi za različite ljude, svako u svom životu ima određeni ritam, i njegovo poklapanje doprinosi međusobnom osećaju familijarnosti. Dinamične zajednice prakse takođe imaju ritam. U srcu zajednice je mreža trajnih odnosi među članovima, ali tempo njihove interakcije je pod velikim uticajem ritma događaja u zajednici. Redovni sastanci, telekonferencije, aktivnosti na veb lokacijama i neformalna druženja se slivaju i otpuštaju zajedno sa otkucajima srca zajednice. Kad je taj ritam snažan, zajednica ima osećaj pokreta i živosti. Ako je i ritam brz, zajednica se oseća bez daha; ljudi prestaju da učestvuju jer su preopterećeni.

VIII ŽIVOTNI CIKLUS ZAJEDNICE PRAKSE

 

Gde je Srbija u pristupnom procesu?

OTKRIVAMO – KAKO UČE ODRASLI?

U toku je obuka stručnog usavršavanja za rad u obrazovanju odraslih za prva četiri standarda kompetencija: Osnovni principi, karakteristike i stilovi učenja odraslih; Motivacija u učenju odraslih; Planiranje, organizacija i evaluacija u obrazovanju odraslih; Metode i tehnike interaktivnog obrazovnog rada sa odraslima.

Polaznici obuke  na ovaj način stiču potrebna znanja i veštine za sticanje statusa JPOA (Javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih), a obuku sprovode eksperti Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ova obuka deo je projekta „Multisektorska zajednica prakse za mlade – Aktivator“ koji EPuS – Leskovac, zajedno sa svojim partnerima, realizuje, a  koji podržava Švajcarska vlada, uz implementaciju NIRAS IP CONSULT i SIPRU Tima.

LOŠI MEĐULJUDSKI ODNOSI NAJVEĆI PROBLEM ZA MLADE!

Od 16. do 30. septembra tekuće godine održano je pet fokus-grupnih intervjua sa mladima iz Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe i Crne Trave, u cilju istraživanja njihovih potreba i problema na putu od sveta obrazovanja do sveta rada. Ovo istraživanje je osnov za izradu i realizaciju Programa preduzetničkog zapošljavanja mladih “Aktivator” u pomenutim opštinama  Jablaničkog okruga, a u okviru projekta „Multisektorska zajednica prakse za mlade – Aktivator“, koji EPuS – Leskovac, zajedno sa 13 partnera,  implementira 2020-2021. godine. Ovaj projekat finansijski podržava Vlada Švajcarske, uz implementaciju NIRAS IP CONSULT-a i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Teme o kojima se diskutovalo na fokus grupama bile su: identifikacija potreba i problema mladih po pitanju posla, njihovo mišljenje o uzrocima problema i mogućim rešenjima, u kontekstu zapošljavanja i pokretanja sopstvenog biznisa u svom rodnom mestu.

Pored izlistanih standardnih problema koji prate zapošljavanje mladih, kao što su nedostatak radnog iskustva,  radnih mesta ili pripadnosti političkim partijama, i problema vezanih za pokretanje sopstvenog biznisa, kao što su strah od neuspeha, nedostatak novca i nerazvijeno tržište, ovom prilikom mladi su akcenat bacili na loše međuljudske odnose u svojim sredinama. U ljubomori, zavisti, nedostatku solidarnosti i mentalitetu „da komšiji crkne krava“, mladi vide najveći uzrok poslovnog zaostajanja propadanja,  i napuštanja svojih sredina.

Ono u čemu su se svi mladi složili, bilo je da je neophodno obezbediti veći broj stalnih, specijalizovanih lokalnih programa podrške, prilagođenih za svaku od faza preduzetničkog razvoja mladih, jer ta njihova potreba nije do sada zadovoljena. Mnogi od njih spremni su da ozbiljno razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla, a podrška u osvešćivanju sopstvenih potencijala, u povećanju samopouzdanja i boljoj informisanosti je upravo karika koja nedostaje.

 

Mladi sa teritorija ovih opština spremniji su da ostanu da žive u svom rodnom mestu ukoliko lokalna zajednica pokaže zainteresovanost za njih kroz različite vidove podrške na njihovom putu od obrazovanja do posla/biznisa – bilo da je u pitanju neki vid organizovane finansijske, edukativne ili savetodavne podrške. I naravno, da svako u svom najbližem okruženju ozbiljno poradi na promeni životne filozofije i izgradnji boljih odnosa sa svojim sugrađanima. „Biser“ i poruku mladih sa ovih fokus-grupnih intervjua možda je nabolje formulisao srednjoškolac iz Crne Trave:

  • Kad bi se svi držali zajedno i kada bi svako svakome pomogao, sve bi funkcionisalo mnogo bolje…

„Političke igre“ iz ugla mladih Juga Srbije

 

U toku prošlog meseca u Banskom, na nadmorskoj visini od skoro hiljadu metara, u parčetu raja, kako za svoju zemlju ponosno kažu Bugari, održan je projekat “Political games”, razmena mladih u okviru Erasmus + programa, u organizaciji udruženja „Youth for the Balkans“ iz Bugarske.

Uprkos teškoj situaciji u svetu izazvanoj pandemijom virusa COVID-19, u ovoj razmeni učestvovala je i grupa mladih iz Srbije: Emilija Stanisavljević, student turizma iz Leskovca, Natalija Petrović, diplomirani filozof iz Vlasotinca, Milica Stamenković, finansijski menadžer iz Leskovca, Luka Đorđević, student medicine iz Leskovca i Nikola Danilović, student savremenih računarskih tehnologija iz Leskovca, dok je vođa grupe bila Suzana Dimitrijević iz EPuS-a Leskovac.

Politizovanje i rasprava o ’fake news-u’, razvijanju kritičkog mišljenja i dodatnog debatovanja o postojećim problemima u okviru političkih teorije savremenih društava, samo su neke od aktivnosti koje su nas čekale. Zajedno sa mladima iz Poljske, Slovačke i Bugarske, uz razgovor i razmenu iskustava, proveli smo sedam dana učeći jedni od drugih i učestvujući u različitim zanimljivim i edukativnim aktivnostima.

Sadržaj programa zasnivao se na negovanju kulture kritičke misli i argumentovanog razgovora o osetljivim temama. Naglasak je stavljen na razumevanje toga da su i osetljive teme važne onda kada smo usmereni na želju za napretkom i razvojem. Razgovor o svim temama, pa čak i onim osetljivim, iz različitih perspektiva, pomaže u boljem i preciznijem sagledanju i definisanju problema, a to je, sasvim izvesno, jedan od prvih koraka ka rešavanju.

Iako ovo nije nimalo lak zadatak, na sreću, uspešno je završen i slobodno možemo da kažemo da na projektu nije bilo ’safe space-a’ što znači da je svaka tema bila na stolu koliko god da je osetljiva ili se o tome malo govori.  Upravo u ovome sadržan je kvalitet ovakvih projekata namenjenih međusobnom upoznavanju mladih, jer ono uvek predstavlja pogodno tlo za razvijanje političkih stavova i interkulturalnosti kao jednog od najvažnijih koncepata savremenog sveta.

U toku trajanja projekta svaka od država učesnica projekta u jednoj večeri predstavila je svoju zemlju, deleći sa nama, kako istorijsko-geografsko, političko i kulturološko znanje o svojoj državi, tako i lokalne specijalitete tipične za tradicionalnu kuhinju njihovog kraja, pa smo imali prilike da ih probamo iz prve ruke.

Međutim, međusobno upoznavanje i upoznavanje kultura ponajviše se dešavalo u neformalnom razgovoru, kako u toku trajanja radionica, tako i van njih. Na taj način smo dobili najbolju priliku da upoznamo druge kulture i načine življenja, te na taj način dublje razumemo jedni druge i negujemo proevropske vrednosti sadržane u ideji da smo ujedinjeni upravo svojom različitošću.

Novostvorena prijateljstva i iznedrene simpatije najbolji su način da se mladi međusobno povežu, te tako zaista i stvaraju povezaniji svet kakvim se on u eri tehnološkog razvoja smatra. Razumevanje svojih potreba, ali i uvažavanje tuđih, prvi je korak ka građenju tolerantnijeg društva u kojem će svaka individua imati svoju slobodu.

Svako od nas dobio je priliku da, učestvovanjem u projektu, radi na sebi i da stečeno iskustvo kasnije na pravi način primeni i na profesionalnom i na ličnom planu. Kako je već napomenuto, kritičko mišljenje jedno je od najvažnijih stečenih i razvijanih veština, ipak, pored toga, ovakav projekat stavio je u fokus razvijanje interpersonalnih veština, pre svega veštine komuniciranja i argumentovanog debatovanja, insistirajući na važnosti međusobnog poštovanja sagovornika.

Jedna od važnih lekcija koju smo imali priliku da naučimo jeste da politički stavovi sa sobom povlače i mnoge emocije koje dosta utiču na percepciju ljudi o svetu u kom živimo. Zato je izuzetno važno da se o politici govori hladne glave i da emocije za trenutak ostavimo po strani, kako bi iz diskusije izvukli nove ideje, informacije i perspektive.

Pored učenja i ostalih aktivnosti učesnici projekta imali su i jedinstvenu priliku da upoznaju lepote zemlje domaćina. Organizovan je izlet do vrhova Pirinskih planina, gde smo se popeli do Muratove kapije (prelaz između dva susedna planinska vrha) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 2500 metara. Sasvim sigurno, ovakav poduhvat zbog nije bez rizika, pa, ipak, mi smo bili spremni da taj rizik preuzmemo kako bismo stvorili najbolju moguću uspomenu.

Sav uloženi napor i trud na kraju se isplatio, uživali smo u očaravajućem pogledu sa vrha, što je zaista jedno nezamenljivo iskustvo. Ne samo da ćemo sa sobom u dalji život poneti stečena znanja i prijateljstva, već i to da smo, gostujući u Banskom, zaista upoznali lepote planina na čijem ogranku se ono nalazi.

Nakon što je projekat završen i sada kada su se utisci slegli, možemo da kažemo da je učešće na ovom projektu bilo je zaista jedno nezamenljivo iskustvo. Neprocenjva prilika da upoznamo ljude različitih kultura i različitih političkih opredeljenja. Dinamična radna atmosfera, gde svakog minuta naučimo nešto novo.

Neki problemi koji su se javljali, a na prvi pogled izgledali kao veliki, rešavali su se u hodu razgovorom i na najbolji način. To je bila prilika da naučimo da prelazimo preko svih prepreka i rušimo barijere, zarad novih saznanja i boljeg međusobnog razumevanja. Bila je to borba za svoju ideologiju, ali i preispitivanje sopstvenih stavova, razvijanje tolerancije i fleksibilnosti za rad sa ljudima dosta različitim od sebe. Rad u sredini gde svaka reč može da dovede do nesporazuma i potencijalnog sukoba. Pritisak da svaku reč tri puta promisliš pre nego je izgovoriš. Brojna nova saznanja i veštine. Komunikacija na stranom jeziku u interkulturalnoj sredini…

Ovo su samo neki od faktora koji su uticali da naš boravak na ovom projektu bude zanimljiv i nezaboravan. Međutim najvažnije od svega jeste to da se, kakav god bio ishod našeg rada, na kraju dana sve završi pesmom i dobrim provodom.

Stečeno iskustvo će nam biti od izuzetnog značaja u daljem radu, jer sve naučene lekcije i novo znanje definitivno su ostavili veliki uticaj na nas. Neki su se kući vratili sa novim idejama i temama za razmišljanje, nečiji stavovi su se možda barem za nijansu promenili, a neki su osnažili svoje pređašnje stavove i ideje, što je svima bilo od koristi. Sve u svemu, kući se svi vraćamo bogatiji novim znanjem i lepim sećanjima ali sa novim prijateljstvima širom sveta 🙂

Natalija Petrović

Luka Đorđević

 

 

 

 

Početni sastanak partnera na projektu „MULTISEKTORSKA ZAJEDNICA PRAKSE – AKTIVATOR“ – Najava