15.04.2013. od 18.00 do 20.00 časova, u amfiteatru Visoke poslovne škole strukovnih studija, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji – Leskovac, a u okviru projekta EKVILIBRIJUM – Poboljšanje položaja nezaposlenih mladih ljudi u Leskovcu, koji je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo, održana je Panel diskusija:
„Pobediti nezaposlenost mladih u Leskovcu“.

Na panelu su govorili kao uvodničari: Mr Jovana Momčilović, dizajner, nezaposlena; Prof.dr Jovan Stepanović, Tehnološki fakultet Leskovac, dekan; Prof.dr Žika Stojanović, Visoka škola strukovnih studija Leskovac, direktor; Mr Goran Jović, Regionalna privredna komora Leskovac, predsednik; Jovica Marinković, NSZ – Filijala Leskovac, dok je medijator bio Srdjan Dimitrijević, predsednik EPuS – Leskovac.

U diskusiji je učestvovalo 14 lica.

Srđan Dimitrijević: Želimo da podržimo mlade nezaposlene ljude kao najveću razvojnu šansu Leskovca.

[youtube 8E1qaKJa2gs]

Mr Jovana Momčilović: Današnja tendencija nas mladih, nažalost, jeste odlazak iz ove zemlje. Svi mi želimo da odemo negde u inostranstvo kako bi pronašli bolju budućnost i više prilika; kako bi ostvarili pravo na bolji život i pravo na rad, koje nam je ovde, nažalost, uskraćeno. Mislim da je to, zapravo, prvi i najvažniji korak koji treba da preduzmemo; da damo svim mladim ljudima šansu da rade u sredini gde su rođeni i gde su odrastali; i da im damo šansu, prosto, da se dokažu u onome što znaju i za šta su se školovali.

[youtube u-AGHWWiQwg]

Prof. dr Žika Stojanović: Nezaposlenost, uglavnom mladih, je veliki problem ovog društva. Nemojte da mislite da druge zemlje nisu sa ovim suočene – jesu! Ja mogu samo da vam kažem da je 1930-ih i 1940-ih godina svetska ekonomska kriza jako udarila na čitav ekonomski svet. Najmanji problem sa zapošljavanjem su imale Sjedinjene Američke Države; našle su nekih 30 – 40 miliona radnih mesta. Ali, nemojte da mislite da su to bile velike korporacije i veliki giganti, kao što smo mi imali do pre nekih 30 godina – tekstil sa 20.000 zaposlenih, sa 2000 do 3000 visoko obrazovanih i tako dalje. Oni su ljudi našli posao u sasvim malim i srednjim preduzećima. Moja poruka je, naravno, da treba da tražimo neke normalne šanse. Ne možemo od države da očekujemo da nam sve pruži, jer verovarno ne može. Prema tome, moramo da se obratimo našim resursima.

[youtube q78z2VCfDaI]

Prof. dr Jovan Stepanović: Mi možemo da studentu damo znanje i da studentu damo veštinu. Ne možemo da ih zaposlimo na način kako bi svi voleli. Ja mislim da to i dalje nije dovoljno. Malopre smo spomenuli problem društvene odgovornosti kompanija, koji ja često volim da naglasim. Iskreno mislim da grad ima šansu, da deca imaju šansu. To je normalno. Ali, prosto, mora da taj deo društvene odgovornosti firmi da bude nešto viši.

[youtube aOo8hyNYWNs]

Mr Goran Jović: Dešavalo se da dobijemo zahtev od neke firme da obezbedimo određene kadrove. Mi smo rekli da imamo mi 75.000 nezaposlenih, da imamo mi ljude obrazovana. I onda, kad smo došli do praktičnog dela da treba obezbediti 500-600 konfekcionara ili neke druge struke, dođemo u situaciju da ne možemo da obezbedimo ni 50. Imali smo tu situaciju. Onda smo razmišljali da zovemo iz drugih opština, iz drugih regiona, jer tih godina nisu se prekvalifikovali i to nije pravo stanje na terenu. Dolazimo do jedne vrlo konfuzne situacije i ideja ovog razgovora je, možda, početak jedne bolje saradnje školstva, privrede i tržišta rada.

[youtube qk6eXbn6eUw]

Jovica Marinković: Od 2008. godine, koliko sam na čelu Nacionalne službe za zapošljavanje filijale u Leskovcu, imamo jedan rapidan rast dotoka sredstava za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja. I taj rast je išao iz godine u godinu, da bi poslednjih par godina, naročito 2012. i 2013. godine, to imalo izuzetan pad. Zašto ovo govorim? Zato što, bez obzira što predstavljam državnu instituciju, u eri svetske krize, a sa druge strane i u eri izuzetne nezaposlenosti – država ne reaguje na najbolji način. Mi smo svedoci da smo ovih dana izuzetno zagušeni pritiskom javnosti kada je u pitanju sprovođenje stručne prakse, i dozvolićete mi malo da se poslužim igrom brojki.
2010. godine filijala Leskovac je imala mogućnost da 750 mladih ljudi stručno osposobljava kroz program pripravnika. 2011. godine imali smo 267 lica na programu stručne prakse, onda je ukinut program pripravništva. 2012. godine smo imali 110 lica, a sada na nivou Jablaničkog okruga imamo 62 lica. Javlja se obrnuto srazmerna proporcija, jer iz godine u godinu je interesovanje javnosti sve veće i, praktično, imamo s jedne strane osetno povećanje priliva na evidenciju onih koji traže uključenje u određene programe, a s drugr strane imamo smanjenje sredstava. Mislim da to nije dobar korak i da to nije dobar pravac, i stoga najavljujem da ovde sa nama svi oni koji mogu da daju podršku, odnosno da daju pomoć politici zapošljavanja. Taj problem ne može rešiti jedna jedina institucija, pa makar se ona zvala Nacionalna služba za zapošljavanje ili privatna agencija za zapošljavanje. Taj problem mora da rešava čitavo društvo i zato kažem da je ovaj današnji skup jedan korak u dobrom pravcu.

[youtube YBX4gl_Gi-A]

Srdjan Dimitrijević: Prezentacija „Javne politike Leskovca kao generator zapošljavanja mladih“

Prikazanu prezentaciju u vidu slika možete videti KLIKNI OVDE

 [youtube mrWnPlfoZRk]

Mirko Vukojević: Treba, jednostavno, pružiti šansu kvalitetu. Onaj ko vredi – neka radi. Daće najbolje rezultate, ne samo za sebe nego i za tog moćnika u establišmentu. Onda će svi imati koristi. Evo, recimo, ja mogu odmah da dam par primera. Ovde se stalno priča: Leskovac je grad tekstila. To je u redu, ali zašto da gledamo usko? Moramo da proširimo vidike. Zašto ne bi bio i grad stakla? Zašto samo Paraćin može da ima Srpsku fabriku stakla? Znamo da je staklo ekološki najkvalitetniji materijal za pakovanje prehrambenih proizvoda. Znači, možemo da se bavimo preradom stakla i pravljenjem ambalaže.

[youtube 1v1AbnYHprQ]