+381 69 1291 494

epusles@gmail.com

EPuS Leskovac učestvovao na I sastanku radne grupe za poglavlje 20 nacionalnog konventa o EU

IZVEŠTAJ EPuS-a LESKOVAC O PRVOM SASTANKU RADNE GRUPE 20 NACIONALNOG KONVENTA O EVROPSKOJ UNIJI

– RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 20 „PREDUZETNIŠTVO I INDUSTRIJSKA POLITIKA“ –

  1. UVODNE NAPOMENE

Kao jedan od učesnika u radu Nacionalnog konventa o EU, EPuS Leskovac će sistematski informisati građanstvo o toku, rezultatima i problemima vezanim za proces pristupnih pregovora Srbije za članstvo u EU. Pored omogućavanja[1] celovitog uvida u ključne aspekte ovog procesa, EPuS Leskovac će stavljati na uvid građanstvu i svoje viđenje ove problematike, a u vidu izveštaja o aktivnostima u kojima učestvuje. Konstatacije, ocene i preporuke koje se budu iznosile u okviru ovih izveštaja predstavljaće isključivo rezultat gledanja članova EPuS-a na aktuelnu problematiku evropskih integracija iz ugla vizije same organizacije, a to je usmerenost i koordinacija lokalnih aktera na osnovu održivih pravila ponašanja. Osnovne vrednosti od kojih će se polaziti u tome su: individualna sloboda, principijelnost, partnerstvo, poboljšanje životnih izgleda svakog pojedinca, evropski civilizacijski okvir. Svakako, to podrazumeva i oslanjanje na do sada postignute rezultate i iskustva organizacije u radu na razmatranju ove problematike.

  1. PREGOVARAČKA FUNKCIONALNOST

1)    ORGANIZACIONI ASPEKT: Osnovni kriterijumi za ocenu organizacione strukture koja je, od strane Srbije, uspostavljena u fazi analitičkog pregleda („skrining“) normativno-pravnog i strateškog okvira zemlje u oblasti preduzetništva i industrijske politike, odnosno usklađenosti tog okvira sa njegovim evropskim pandanom, su:

a)    Fleksibilnost, tj. mogućnost reagovanja Ministarstva za privredu i Kancelarije za evropske integracije na različite izazove koji će se pojavljivati tokom pregovaračkog procesa.

b)    Respansivnost, tj. brzina reagovanja pomenutih struktura na zahteve koji budu proisticali iz logike pregovaračkog procesa.

Uvodna izlaganja koja su podneta na prvom sastanku Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 20, kao i diskusija i dodatne informacije pružene učesnicima tokom sastanka ove radne grupe, ukazuju da u radu pregovaračke grupe postoji organizacioni problem poznat kao „funkcionalni silos“. Suština problema je da primena modela funkcionalne organizacije dovodi do izolacije članova jedne grupe u odnosu na drugu, tj. funkcionalnog paralelizma, usporavanja procesa odlučivanja, pojave “uskih grla” u radu, usredsređivanja na tekuće aktivnosti na račun budućih aktivnosti itd. Odgovori uvodničara u stilu „to je u okviru drugog poglavlja“ (mada je reč o pitanjima koj su samo formalno grupisana u različita pregovaračka poglavlja), govore o nedovoljno uspostavljenim horizontalnim vezama između uzajamno zavisnih pregovaračkih grupa i nefunkcionisanju principa odgovornosti za celinu procesa, ali i o neizgrađenim konsultativnim strukturama oko samih radnih grupa, kao i neiskorišćenoj „kolektivnoj pameti“ za potrebe pregovaračkog procesa. Sa svoje strane, to je pokazatelj problematične fleksibilnosti i respansivnosti samih pregovaračkih radnih grupa, što u kasnijim fazama pregovaračkog procesa može izazvati krajnje neželjene posledice (davanje kontroverznih, nepotpunih, pa i pogrešnih odgovora, neispunjavanje rokova, izazivanje nepoverenja kod druge strane i sl).

Ovo i pored očigledne i nesporne velike želje članova pregovaračke radne grupe da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se pregovori odvijali na najbolji način, te njihove posvećenosti ovom procesu.

2)    ASPEKT PLANIRANJA: Uprkos izjavama nosilaca pregovaračkog procesa sa srpske strane da će zemlja ispuniti postavljene uslove do 2018. godine, kao i da će faza skrininga biti završena do marta 2015. godine, stiče se utisak da ne postoji razrađen osnovni pregovarački plan, odnosno plan implementacije pregovora, koji bi obezbeđivao koordinaciju u radu radnih grupa, a pre svega sagledao različite scenarije za tok pregovaračkog procesa. S jedne strane, to otežava uključivanje društvenih aktera u ovaj proces, a što je još i važnije – ostavlja preveliki prostor za improvizaciju i različita vremenska i sadržinska “sudaranja” samih radnih grupa. Nedostatak razrađenog pregovaračkog plana (ciljevi, zadaci, rokovi)  ima za posledicu formalistički pristup u gledanju na sam proces pregovaranja, koji je primetan u nastupu samih uvodničara – učesnika skrininga. Suština je da se pregovaračkom procesu pristupa kao cilju po sebi, a ne posrednom cilju koji treba da obezbedi koristi građanima od približavanja Srbije Evropskoj uniji, već u ovoj fazi njenog povezivanja sa Unijom. Kada bi pomenuti plan postojao, učesnici radne grupe sa srpske strane bi, već na osnovu eksplanatornog skrininga, bili u obavezi ne samo da rade na analitičkom pregledu domaćeg normativno-pravnog i strateškog okvira u oblasti preduzetništva I industrijske politike, već i da imaju pregled rešenja za to u kom pravcu treba menjati ovaj okvir (ne samo u smislu formalnog usaglašavanja sa pravnim okvirom EU, već pre svega, i iznad svega u smislu implementacije tog okvira kao preduslova za poboljšanje kvaliteta života na ovim prostorima).

00001

3)    ASPEKT KONTROLE: S obzirom na to da nije predstavljen osnovni pregovarački plan, to znači da društveni akteri nisu u mogućnosti da, na odgovarajući način, učestvuju u procesu potvrđivanja da su pregovaračke aktivnosti koje se sprovode u skladu, i u kojoj meri, sa aktivnostima koje su planirane. Odluka da se u ovoj fazi ne stavljaju na uvid zapisnici sa bilateralnih skrininga, uz sve razloge koji su navedeni, čini se krajnje problematičnom. Ovo pre svega zbog toga, što je time ostavljen preveliki prostor državnoj administraciji da stvara sliku o stanju ove problematike, daleko od očiju javnosti, uz davanje nerealnih obećanja, pothranjivanje nerealnih očekivanja, pružanje nerealne slike o stanju pomenutog okvira i sl.  Pored toga, građani Srbije se stavljaju u inferioran položaj u odnosu na građane EU, kojiima su ova dokumenta dostupna.

4)    ASPEKT VOĐENJA: Činjenica je da je, do ovog trenutka, na srpskoj strani, poznato samo lice koje je odgovorno za tehnički, a ne i za politički aspekt pregovaračkog procesa. To u velikoj meri dovodi u pitanje kredibilitet celog pregovaračkog procesa, kako u očima domaće javnosti, tako i u očima EU.

  1. PREPORUKE ZA ADMINISTRACIJU

Neophodno je uvažiti iskustva zemalja koje su prošle ovu proceduru, a koja se sažimaju u stavu da je temeljna priprema ključ uspeha u pregovaračkom procesu, pri čemu je daleko važnije dobro pregovaranje sa svojoj stranom, a da faza pregovaračkog stola predstavlja samo vrh pregovaračkog ledenog brega;

Adekvatnim intervencijama, pre svega u smislu poboljšanja organizacionih i planskih karakteristika procesa upravljanja pregovorima, omogućiti poboljšanje učinka pregovaračkog tima tako što će se omogućiti poboljšanje iskorišćenosti njegovog radnog potencijala;

Uspostaviti sistematske horizontalne veze između radnih grupa koje rade na operacionalizaciji pregovaračkog procesa;

Preispitati potrebu za formiranjem povremenih, ili stalnih, specijalizovanih konsultantskih grupa, kao stručne podrške pregovaračkom timu;

Sačiniti plan implementacije pregovaračkog procesa, uz obavezno sagledavanje mogućih scenarija za tok pregovaračkog procesa;

Zahtevati od učesnika pregovaračkog procesa da sačinjavaju i primenjuju mikro planove, uz navođenje metoda, tehnika i alata koje će koristiti u svome radu,

Zahtevati od pregovaračkih radnih grupa da sačine listu rešenja (naučene lekcije) koja će implementirati u postojeći normativno-planski okvir Srbije, vođeni vrednostima i duhom javnih politika Evropske unije, a ne samo formalnim zakonskim odredbama. Kada je reč o pregovaračkoj radnoj grupi za Poglavlje 20, to podrazumeva izradu liste rešenja za inoviranje postojeće Strategije i politike razvoja industrije u RS, 2011-2020, donošenje nove privredne strategije, donošenje strategije podrške preduzetništvu itd.

Sačiniti informaciju o mestu i ulozi horizontalnih (tržišno orijentisanih) mera industrijske politike u EU i upoznati nosioce političkog odlučivanja i javnost sa opštim načelima EU u oblasti industrijske politike;

Preispitati odluku o tajnosti zapisnika sa bilateralnog skrininga;

Sačiniti zajednički plan sa zainteresovanim akterima civilnog društva, radi pokrivanja preduzetničke i industrijske problematike svih članica EU, s obzirom na to da će određena rešenja Srbije, u pojedinim od ovih zemalja, svakako izazvati negativne reakcije njihovih industrijskih aktera, te imati negativne refleksije na pregovarački proces;

Neophodno je poboljšati kvalitet pripreme učesnika pregovaračkog procesa, pre svega u smislu upoznavanja sa različitim teorijskim pristupima problematici preduzetništva i industrijskoj politici, kao i tranzicionom praksom najuspešnijih uporedivih zemalja;

Ključna pitanja koja su vezana za neophodnost promene uloge države u privrednim procesima, reindustrijalizaciji, razvoju preduzetništva i sl. potrebno je razmatrati kroz osmišljavanje i realizaciju zajedničkih projekata, a u okviru civilno-javnog partnersta.

  1. PREPORUKE ZA RADNU GRUPU

Neophodno je sačiniti orijentacioni plan rada radne grupe za Poglavlje 20, tj. izbeći praksu da se sastanci zakazuju od slučaja do slučaja i da se teme biraju bez suštinskog povezivanja sa celinom pregovaračkog procesa;

Potrebno je izvršiti podelu rada u okviru radne grupe, kako bi se raspoložive specijalnosti iskoristile u maksimalnoj meri (npr. podgrupa za preduzetništvo, podgrupa za industrijsku politiku, podgrupa za analizu evropske prakse i sl);

Neophodno je inicirati razgovore sa potencijalnim donatorima, a to može da bude i Ministarstvo za privredu, i/ili Kancelarija za evropske integracie, kako bi se pronašla neka skromna sredstva za povezivanje učesnika radne grupe i njihov zajednički, projektno oblikovani nastup radi informisanja građanstva o pregovaračkom procesu i, uopšte, promovisanja evropskih rešenja, te uključivanja zainteresovane javnosti u ovaj proces;

Sačiniti mejling listu članova radne grupe, tj. omogućiti i podstaći međusobnu komunikaciju njenih članova, kao i dogovoriti način komunikacije između radne grupe i administracije;

S obzirom na međuzavisnost pojedinih poglavlja, neophodno je omogućiti da zainteresovani članovi određene radne grupe prisustvuju sastancima drugih, tematski povezanih radnih grupa;

Potrebno je definisati načine na koje će radna grupa reagovati u slučaju da se proceni da je ponašanje administracije u pregovaračkom procesu u suprotnosti sa proklamovanim strateškim ciljevima, ili da tok pregovora u okviru jednog poglavlja negativno utiče na tok pregovora u okviru drugog poglavlja (npr. tok pregovora u poglavlju o poljoprivredi može bitno uticati na tok pregovora o preduzetništvu i industrijskoj politici i sl);

Neophodno je učiniti sve da radna grupa ne podlegne predrasudi da se o pregovorima razmišlja kao o konkurentnim strategijama i dinamici pobede i gubitka, tj. da ne previdi činjenicu da se u pregovorima o pristupanju pre svega radi o integraciji;

Radna grupa bi trebalo da se odredi prema stavu da se donošenjem evropskih zakona postiže malo toga, ako nema kapaciteta za obavljanje detaljnih poslova i razvoj programa koji se, korak po korak, kreću ka strateškim ciljevima, što, sa svoje strane, zahteva proaktivan pristup članova radne grupe prema ovim pitanjima;

Neophodno je da radna grupa uspostavi sopstvene kriterijume za ocenu napretka pregovaračkog procesa u oblasti preduzetništva i industrijske politike;

Zajednički strateški cilj civilnog društva i javne administracije u implementaciji pregovaračkog procesa za sticanje punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji trebalo bi da glasi: Stvoriti kapacitete koji građanima Srbije obezbeđuju koristi od članstva već u fazi pristupnih pregovora.

Izvršni odbor

EPuS Leskovac

Podelite objavu:
Share on twitter
Share on facebook
Share on linkedin
Share on email
Share on whatsapp

Pretraga:

Kategorije:

Zanimljivosti
Pitali
Novosti
Naslovna
Galerija
Foto

Izdvajamo:

Možda vas zanima i

Z E L E N O J E C O O L!

„Klimatske promene“, „Kjoto protokol“, „Pariska konferencija“, „efekat staklene bašte“, „globalno zagrevanje“, „crveni meteoalarm“, „Sternov dokument“,

PROČITAJTE JOŠ