Danas je, u prostorijama Radija „016“, trebalo da bude održan IV po redu razgovor iz ciklusa Fokus grupe, u sklopu projekta „Ekvilibrijum – unapređenje položaja nezaposlenih mladih ljudi u Leskovcu“, koji realizuje EPuS Leskovac i podržava Fondacija za otvoreno društvo. Prema unapred utvrđenom programu rada, razgovor je trebalo da se vodi sa članovima političkih stranaka i političkih pokreta iz Leskovca. Međutim, od 15 pozvanih, odazvali su se samo članovi političkog pokreta „Dveri“ i Liberalno demokratske partije. S obzirom da nije bilo uslova za rad klasične Fokus grupe, vođen je razgovor sa članovima ovih političkih grupa, na iste teme i sa istim pitanjima koja su korišćena i prilikom organizovanja prethodnih Fokus grupa (nezaposleni mladi, nezaposleni stariji, preduzetnici).

Akcenti iz diskusije:

Na pitanje “Šta mislite, da li bi bilo dobro da se upravljanje politikom zapošljavanja u Leskovcu utemelji na ovim principima (1. “Mladi su najvažniji”, 2. “Niko ne zna dok mu tržište ne kaže”, 3.“Svi za mlade, mladi za sve”, 4. “Sve što je dobro za dobro upravljanje dobro je i za mlade”) učesnici razgovora odgovorili su sledeće:

Član “Dveri”: Ja sam od svoga dede naučio šta znači poštovati pravila u životu. On je ceo svoj život proveo dokazujući se na tržištu, kao privatnik, kao preduzetnik, kao svoj gazda. Ni komunisti nisu uspeli da utiču na njegov stav da je samostalnost najvažnija, da nema uspeha bez spremnosti na rizik, da mušterije treba usluživati po redu, a ne po političkoj funkciji. I to što je on usvojio od starih Leskovčana, i što je primenjivao u svom poslu i u životu, bilo je toliko vredno, da je ostalo da živi i u nama mlađima. Njegova pravila bila su starija od njega, po tim pravilima Leskovac se formirao kao Srpski mančester, po tim pravilima živimo i mi mlađi, a verujem da će i moja deca živeti u skladu sa tim pravilima. Kada treba da zapošljavamo nekog radnika, ne pitamo iz koje je stranke, nego da li zna posao, da li je pošten, vredan, sposoban, da li hoće da uči. Neki radnici koje je je moj deda primio kao šegrte, postali su ne samo majstori, nego su i dočekali penziju radeći kod njega. Poslovne odluke koje je on donosio omugućile su mu da izrodi i školuje petoro dece. Da je odlučivao na način kako se to radilo svih ovih decenija u Leskovcu i zemlji, siguran sam da moj deda ne bi imao ni za sebe, a kamo li za toliku decu i unuke.

Član LDP: U odgovoru na ovo pitanje, možda je najbolje da iznesem sopstveni primer. Kada sam završio fakultet, smatrao sam da jedino dokazivanje na tržištu može da mi pruži odgovor na pitanje koliko sam naučio, koliko vredim. Moja kalkulacija je bila da, i ako ne uspem, steći ću dragoceno iskustvo sa kojim ću imati više šanse da se zaposlim konkurišući za zaposlenje kod nekog drugog. I evo, ja za sada plivam. Imam devojku. Planiram da se uskoro skućim u Leskovcu. Stvari se dobro razvijaju. Znam da bih sa ovim što znam u Beogradu zarađivao više. Ali, kada uzmem u obzir troškove za život koje bih imao tamo i uporedim ih sa ovim što imam ovde, ispostavlja se da ovde imam čak i bolje uslove da izgradim sebi egzistenciju”

Na pitanje “Da treba da odlučujete o tome da li budžetska sredstva ulagati u infrastrukturu ili u zapošljavanje mladih, kako biste odlučili?” učesnici razgovora su odgovorili sledeće:

Član “Dveri”: Postavio bih najpe pitanje sebi i drugima koliko bi mladih zaposlili izgradnjom infrastrukture, a koliko podržavajući ih neposredno u realizaciji ideja koje oni sami imaju?

Član LDP: Kao poreski obveznik, ja danas najviše izdvajam za ulaganja u infrastrukturu, a ne za podršku onima koji bi hteli da se ogledaju na tržištu. To nije dobro. Trebalo bi da bude obrnuto!

Na pitanje “Da li biste podržali osnivanje lokalnog fonda za unapređenje zapošljavanja mladih?” učesnici razgovora su odgovorili sledeće:

Član “Dveri”: “To je odličan način da sprečimo odlazak mladih ljudi iz Leskovca”

Član LDP: “Ako ne ponudimo konkurentne uslove za zaposlenje mladima, ponudiće ih neke druge sredine. Kad kažem konkurentne uslove, onda mislim pre svega na odnos lokalne zajednice prema mladima, a ne samo na novac. Osnivanje jednog ovakvog fonda predstavljalo bi pravi znak da smo, kao lokalna zajednica, uspostavili pravi odnos prema mladima.”

Na pitanje, “Šta mislite, koliko bi bilo korisno podržati zapošljavanje mladih u socijalnoj i inovativnoj ekonomiji?” učesnici razgovora su odgovorili:

Član “Dveri”: Ako sam dobro razumeo, prema ovom predlogu mladi bi bili podržani u organizovanju svojevrsnih juniorskih firmi, koje bi nastupale na lokalnom tržištu nudeći usluge koje se projektno finansiraju iz lokalnog fonda za zapošljavanje posredstvom vaučera. To bi bilo sjajno. Meni, tj. poslu koji razvijam jako bi koristila informatička podrška, zatim podrška u istraživanju tržišta, određena dizajnerska rešenja. Unapređujući svoj posao, povećavajući tržište, radeći efikasnije, mogao bi da otvorim još neko radno mesto, da zaposlim još nekoga. To bi značilo i više para za poreze, za doprinose …”

Član LDP: Uskoro ću biti u poziciji da upošljavam i pripravnike. Apsolutno bi mi koristilo da imam nekoliko pripravnika, i da jednog ili više njih i zaposlim, kada se upoznam sa njihovim mogućnostima.

Na pitanje “Da li ste spremni da neposredno uzmete učešće u realizaciji izloženog modela podrške nezaposlenim mladim ljudima Leskovca?” učesnici razgovora su odgovorili:

Član “Dveri”: Sa ovim ću upoznati svoje političke prijatelje. Samo nam javite šta treba i mi ćemo pomoći. Ovo je pitanje na kome stranke treba da se okupljaju, a ne da se dele!”

Član LDP: Apsolutno sam ubeđen, da jedna ovakva stvar zaslužuje da bude podržana od svih!