4 x 10 ARGUMENATA ZA NEZAPOSLENE MLADE = 2.000 NOVIH RADNIH MESTA U SOCIJALNOJ I KREATIVNOJ EKONOMIJI!
Javne politike, da bi se mogle nazvati javnim politikama, trebalo bi da sadrže mere za unapređenje stanja u oblasti za koju su nadležne. Mere javnih politika, da bi se znalo „da li je mačka koja lovi miša bele ili crne boje“, trebalo bi da budu određene u zavisnosti od ciljeva koje želimo da ostvarimo. Ciljevi javnih politika, da bi se znalo „koliko je ovaca na broju, a koliko vukova sitih“, trebalo bi da budu izvedeni iz javnog interesa sredine kojoj te politike treba da služe. Javni interes, da se ne bi svrstali u “roditelje koji jedu budućnost svoje dece“, trebalo bi da bude zasnovan na znanju o tome šta je to ispravno, a šta neispravno ponašanje u datoj situaciji .
Prevedeno na jezik upravljanja javnim politikama Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih, to bi značilo sledeće. Da bi Lokalni akcioni plan zapošljavanja imao smisla, taj plan bi trebalo da sadrži mere prilagođene potrebama ciljnih grupa kojima se bavi. Da bi ove mere bile delotvorne, one bi trebalo da imaju pred sobom prave, a ne bilo koje javno-političke ciljeve. Da bi se odredilo koji su to pravi ciljevi ovih politika, trebalo bi najpre utvrditi javni interes Leskovca u oblasti zapošljavanja. Da se javni interes Leskovca u oblasti zapošljavanja ne bi sveo na dnevni interes onih koji odlučuju o tome, trebalo bi ustanoviti principe kojima će se lokalna zajednica rukovoditi pri utvrđivanju tog interesa.
Ako se u javnom upravljanju stvari postave na ovaj način, tj. tako da mere, ciljevi i interesi proističu iz zajedničkog osećaja za ispravno, onda se poboljšavaju životni izgledi svih. U suprotnom, javna sredstva, čak i kada se troše efikasno – ona su nedelotvorna. Napredak jednih ostvaruje se po cenu nazadovanja svih drugih.
Trendovi dosadašnjeg razvoja Leskovca predstavljaju upravo logičnu posledicu nelogičnog pristupa u upravljanju javnim politikama u oblasti zapošljavanja. Ljudi se sećaju vremena od pre 20-ak i više godina, kada su zaposlenje praktično imali svi koji su hteli da rade, kada je Leskovac imao preko 45.000 zaposlenih. No, ispostavlja se da tih 45.000 zaposlenih nisu bili u stanju da ekonomski održe ni svoja radna mesta (danas u Leskovcu ima 24.000 zaposlenih), a kamo li da stvore zdravu osnovu za zapošljavanje mladih. Razlog je jednostavan, zapošljavalo se: na osnovu političkih želja, a ne na osnovu stvarnih ekonomskih mogućnosti; na osnovu dnevnog, a ne na osnovu principijelnog interesa; na osnovu dominacije volje, a ne na osnovu uvažavanja (zdravog) razuma.
Posledice takvog pristupa zapošljavanju ne samo da su tragično očigledne, već su i očigledno tragične. Mladi Leskovca danas učestvuju sa 15% u strukturi lokalnog stanovništva, a sa 40% u strukturi lokalne nezaposlenosti. Njihova stopa nezaposlenosti kreće se na nivou od preko 70%, što znači da je ona 2,6 puta veća od prosečne stope nezaposlenosti u zemlji (27%) i 1,5 puta veća od prosečne stope nezaposlenosti u samom Leskovcu (48%). Da li, pritom, treba uopšte pominjati da je cela Evropska unija na nogama zbog porasta prosečne stope nezaposlenosti na 11%, a da se nalazi u stanju uzbune zbog porasta stope nezaposlenosti mladih na 18%!
Jasno je kao dan. Na raniji način se više ne može ni pod razno. Nezadovoljni aktuelnim javnim politikama, bolje rečeno – razočarani njihovom nedelotvornošću, u potrazi za egzistencijom (čitaj zaposlenjem) ovaj kraj je u poslednjih 10 godina napustilo skoro 14.000 ljudi. To praktično znači da zbog loših javnih politika odavde odlazi u proseku po 3,8 stanovnika na dan. Ako se s time nastavi i narednih godina, već za naredni popis u Leskovu će popisivači morati da se dovode sa strane.
Dakle, nešto bi iz osnova trebalo da se menja. Međutim, promene u javnim politikama ne dešavaju se same od sebe. Čak i kada anlize pokazuju da u ovom trenutku imamo kapacitete za osmišljavanje i realizaciju kratkoročnog lokalnog Programa zapošljavanja 2.000 nezaposlenih mladih ljudi. Promene bi trebalo da predstavljaju rezultat jednog procesa zajedničkog promišljanja koji bi se zasnivao na najmanje dve elementarne stvari: 1) Uključivanje zdravog razuma; i 2) Korišćenje pozitivnih iskustava uspešnih. Kada je Leskovac u pitanju, ove dve stvari mogle bi da se svedu na 4 sledeća principa, te potkrepe sa nešto više argumenata, i to na sledeći način:
Prvi princip upravljanja javnim politikama Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih trebalo bi da glasi: MLADI SU NAJVAŽNIJI! Argumenti koji govore u prilog prihvatanja ovog principa sastoje se u sledećem:
1) Mladi su kontinuitet života;
2) Mladi su prvi, osnovni i najvažniji uslov održive budućnosti;
3) Mladi su deficitaran resurs u svetu, resurs oko kojeg se danas otimaju najrazvijenije zemlje;
4) Mladi su naš najveći razvojni potencijal;
5) Mladi ne treba da ispaštaju zbog zabluda i grašaka starijih;
6) Mladi se u Leskovcu još uvek tretiraju kao razvojni problem, a ne kao razvojna šansa;
7) Mladi predstavljaju najranjiviju društvenu grupu u lokalnoj zajednici;
8) Mladi iz Leskovca imaju duplo lošiju startnu materijalnu poziciju od mladih iz drugih delova zemlje;
9) Rizik od nezaposlenosti u Leskovcu duplo je veći nego što je to slučaj u drugim delovima zemlje;
10) Današnja generacija mladih odrastala je u ekstremno teškim uslovima (ratovi, izolacija zemlje, kriminalizacija društva itd.) u odnosu na mlade evropljane, što je breme čije nošenje moraju da im olakšaju stariji.
Drugi princip upravljanja javnim politikama Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih trebalo bi da glasi: NIKO NE ZNA DOK MU TRŽIŠTE NE KAŽE! Argumenti koji govore u prilog prihvatanja ovog principa sastoje se u sledećem:
1) Bez mladih nema radnog kontingenta, niti tržišta rada;
2) Mladi Leskovca imaju priliku da koriste pozitivno iskustvo svoje sopstvene lokalne zajednice, kao jedne od nekadašnjih, tržišno najuspešnijih lokalnih grupa u Srbiji;
3) Mladi predstavljaju društvenu grupu koja će imati najveće koristi od pridruživanja zemlje Evropskoj uniji;
4) Mladost je razdoblje života koje karakterište sklonost ka riziku, što je preduslov za uključivanje u preduzetničko društvo;
5) Mladost je razdoblje života koje karakteriše sklonost ka nadmetanju, što je preduslov uključivanja u tržišno društvo;
6) Mladost je razdoblje života koje karakterište maštovitost, kreativnost, želja za igrom, domišljatost, što su preduslovi za uključivanje u kreativnu i inovativnu ekonomiju;
7) Mladi su najteže pogođeni segmentacijom na lokalnom tržišta rada, koje je podeljeno na one koji imaju ugovore o radu na neodređeno vreme i – sve ostale;
8) Mladi su najteže pogođeni svetskom ekonomskom krizom, s obzirom na to da su oni prvi koji se otpuštaju, a poslednji koji se zapošljavaju;
9) Mladi su najteže pogođeni protekcionističkim, stranačkim zapošljavanjima, koja suspenduju svako funkcionisanje tržišta rada, tj. nadmetanje za radno mesto na osnovu sposobnosti;
10) Mladi su u prilici da se nadmeću na evropskom tržištu rada, koje im pruža sve više opcija u odnosu na nacionalno tržište rada;
11) Današnja generacija mladih nije opterećena ideološkim nebulozama o socijalizmu, komunizmu, samoupravljanju, društvenoj svojini, odumiranju države i prava i sl.
Treći princip upravljanja javnim politikama Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih trebalo bi da glasi: SVI ZA MLADE, MLADI ZA SVE! Argumenti koji govore u prilog prihvatanja ovog principa sastoje se u sledećem:
1) Jedino zajednička podrška mladima u kreiranju održivih radnih mesta može predstavljati faktor individualnog i zajedničkog napretka, ekonomskog kontinuiteta, socijalne sigurnosti i sveukupne stabilnosti na ovim prostorima;
2) Mladi su članovi značajnih prijateljskih i društvenih mreža, što ih svrstava u društvenu grupu koja raspolaže velikim socijalnim kapitalom i ima izuzetan potencijal za uključivanje u sektor socijalne ekonomije i kreiranje održivih radnih mesta u ovoj oblasti;
3) Oslobađanje potencijala mladih za uključivanje u razvoj socijalne ekonomije podrazumeva unapređenje ekonomske demokratije, od čega korist mogu imati svi;
4) Mladi, koji će živeti suočavanje sa izazovima klimatskih promena, starenja stanovništva, globalizacije itd., predstavljaju društvenu grupu koja će, po prirodi stvari, sve više biti zainteresovana za okupljanje oko univerzalnih vrednosti;
5) Mladi, koje informatičko društvo već danas čini građanima sveta, imaju šansu da svoju lokalnu posebnost, svoj talenat komercijalizuju na globalnom planu, ne menjajući pritom svoje lokalno prebivalište;
6) Sklonost ljudi da veći prihod pretpostavljaju manjem, današnja generacija mladih ljudi u Srbiji biće u prilici da razvija u znatno povoljnijim sistemskim uslovima, i to kako u sopstvenom tako i u zajedničkom interesu;
7) Sklonost ljudi da bolje rade kada se bolje plate, današnja generacija mladih ljudi u Srbiji biće u prilici da razvija u znatno povoljnijim sistemskim uslovima, i to kako u sopstvenom tako i u zajedničkom interesu;
8) Roditelji i zajednica ulažu u vaspitanje i obrazovanje mladih ogromna sredstva, što će završiti kao “promašene investicije” ukoliko sve ostane kako je sada;
9) Današnja generacija mladih nije opterećena ideološkim nebulozama o socijalizmu, komunizmu, samoupravljanju, društvenoj svojini, odumiranju države i prava i sl., te je u mogućnosti da izgrađuje zdraviji odnos prema lokalnoj zajednici i društvu;
10) Zajedničko usmeravanje i podrška mladima u njihovom što boljem pozicioniranju na slobodnom tržištu podrazumeva i uspostavljanje njihovog odgovornog odnosa prema funkcionisanju ove institucije, što je garant jačanja lokalne i nacionalne konkurentnosti.
Četvrti princip upravljanja javnim politikama Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih trebalo bi da glasi: SVE ŠTO JE DOBRO ZA DOBRO UPRAVLJANJE, DOBRO JE I ZA MLADE! Argumenti koji govore u prilog prihvatanja ovog principa sastoje se u sledećem:
1) Što je javno upravljanje odgovornije, smanjuje se rizik od toga da sredstva namenjena zapošljavanju mladih završe u projektima za asfaltiranje njiva;
2) Što je javno upravljanje pravednije, rastu šanse mladih da njihovo učešće u sredstvima namenjenim unapređenju zapošljavanja bude srazmerno njihovom učešću u ukupnoj nezaposlenosti;
3) Što je javno upravljanje pouzdanije, rastu šanse mladih da dobiju lokalnu Strategiju za unapređenje zapošljavanja;
4) Što je javno upravljanje otvorenije i transparentnije, rastu šanse mladih da imaju fer uslove pri nadmetanju za slobodna radna mesta;
5) Što je javno upravljanje participativnije, rastu šanse mladih da dobiju evropeizovanu politiku zapošljavanja;
6) Što je javno upravljanje efektivnije, rastu šanse mladih da se finansiranje njihovog zapošljavanja pretpostavi finansiranju istraživanju termalnih voda;
7) Što je javno upravljanje efikasnije, rastu šanse mladih da se dodeljenom finansijskom podrškom ostvari veći broj zapošljavanja;
8) Što je javno upravljanje indiskriminisanije, rastu šanse osoba sa invaliditetom i Roma da se zaposle;
9) Što je javno upravljanje stručnije, rastu šanse mladih da dobiju kvalitetne kriterijume za raspodelu sredstava namenjenih zapošljavanju ili samozapošljavanju;
10) Što je javno upravljanje predvidljivije, šanse mladih da dobiju fond za unapređenje njihovog zapošljavanja su veće.
Srđan Dimitrijević U Leskovcu, 18.03.2013.
