AKCENTI  IZ DISKUSIJE NA  PREDAVANJU  „ODGOVOR  LESKOVCA NA  IZAZOV ZAPOŠLJAVANJA MLADIH“ 

• Saša Đorđević, prof. informatike: Realno posmatrano, postavlja se pitanje u kojoj  meri će vladajuće siromaštvo u Leskovcu uticati na ispoljavanje potreba po meri potencijalnih korisnika predložene podrške? U predlog koji smo čuli, moje mišljenje je da bi trebalo ugraditi odgovarajući zaštitni mehanizam, koji bi obezbedio da postavljeni ciljevi budu u potpunosti realizovani.

• Suzana Dimitrijević, prof. filozofije: Delotvornost jedne ovakve, inače sjajne ideje, zavisiće presudno od političke volje donosioca odluka. Sa svoje strane,  to nameće dodatnu obavezu svim  ostalim akterima javnog upravljanja, a to smo pre svega mi koji večeras sedimo ovde i svi oni koji bi mogli da se uključe u ovaj proces,  da svojim neposrednim i povećanim  angažovanjem  doprinesu  stvaranju  te volje!  Dakle, s jedne strane, imamo ideju koja omogućuje onim političkim delatnicima koji je realizuju da bukvalno ostanu „doživotno“ na vlasti! Možemo samo da pretpostavimo kako bi se građani odnosili  prema onima koji bi im omogućili dobijanje 46.000 vaučera, tj. zadovoljenje njihovih raznih kućnih potreba u vrednosti od 15.000 dinara. I još povrh toga im omogućili zapošljavanje njihove dece!

• Jovica Marinković, direktor NSZ – Filijala Leskovac: Naša šansa je u jačanju uloge tržišta rada i sposobnosti pozicioniranja na tržištu rada svakog nezaposlenog mladog čoveka. Vrednost jedne ovakve udeje utoliko je značajnija, zato što je evidentno da  javni sektor  očekuje neminovna racionalizacija   i zato što je ovo način da na taj izazov odgovorimo kako valja. Institucionalizacija sadašnje lokalne podrške nezaposlenima, takođe se nameće kao logičan sledeći korak, jer ukoliko bi se sadašnji iskorak lokalne samouprave sveo na jednokratni čin, onda bismo ponovo bili na početku. Podrazumeva  se  da nezaposlene mlade treba sagledati  kao celovitu strukturu i tako je podržati.

• Dragana Madžarac, dipl. pravnik: Ne može se dovoljno istaći sav značaj sektora socijalnog preduzetništva za realizaciju jedne ovakve ideje. U Evropskoj uniji  je 10% zaposlenih angažovano u ovom sektoru, a  socijalna preduzeća predstavljaju jedan od najznačajnijih faktora razvoja  njene privredne strukture. Mi raspolažemo zakonskim  okvirom, a tu mislim pre svega na Zakon o udruženjima, koji nam omogućava da ovakve zamisli pretvaramo u dela. Podsetiću Vas da ovaj Zakon dozvoljava bavljenje privrednim delatnostima organizacija koje su u skladu sa njim osnovane, a to je upravo ono što nezaposlenim mladim ljudima otvara vrata na tržištu rada.

• Bratimir Nešić, zamenik predsednika EpuS: Ja sam zaista impresioniran prethodnim diskusijama, a posebno energijom koju sam večeras osetio, i to povodem jedne teme koja je 24.000 porodica ovog grada, zbog nezaposlenosti njihovih članova, praktično isključila ne samo iz ekonomskog, već i iz društvenog života. Zato bih želeo da pozovem sve prisutne, kao i one sa kojima smo u komunikaciji putem sajta, da dođu i uključe se najneposrednije u ovaj proces. Dobrodošla nam je svaka ideja, svako razmišljanje usmereno ka razvoju Leskovca, posebno ka zapošljavanju mladih.

• Slavoljub Stanojević, direktor  srednje tehničke škole „Rade metalac“: Ono što moramo učiniti, to je da ovakvu ideju približimo  što većem broju mladih, ali i njihovim roditeljiima. Što se nas iz škole tiče, mi vam nudimo gostoprimstvo da sledeću aktivnost organizujete kod nas i da ovo, što smo večeras čuli, obrazložite pred 200 dece i njihovih roditelja. Nedopustivo je da ovakvi poduhvati ostanu na margini naše zajednice, naše javnosti.

• Mirko Vukojević, nezaposleni pravnik: Pažljivo sam saslušao predavanje, utoliko pre što i sam spadam u ciljnu grupu kojom se ovaj projekat bavi. Ono što hoću da kažem, i to  ne samo iz mog ugla, nego i iz ugla svih nezaposlenih mladih, pa i iz ugla čitave zajednice, to je da je reč o ideji o kojoj ne treba puno pričati, već je treba puno sprovoditi. Ne bojim se nadmetanja na tržištu trada, štaviše, smatram da će mi zdrava konkurencija na tom tržištu pomoći da i sam napredujem, usavršavam se.  Ono što i mene brine, a ubeđen sam i sve one koji se nalaze u situaciji koja je slična mojoj, to je protekcionističko zapošljavanje.

• Mila Stanković, preduzetnica: Ova ideja je zaista sjajna. Ja u ovome vidim šansu i za sebe kao preduzetnicu, i za sebe kao majku dvoje dece, i kao građanku ovog grada na čiju sam prošlost izuzetno ponosna. Želim samo da se nadovežem na ono što je rekao direktor srednje tehničke škole „Rade Metalac“, i da dodam da sam spremna da se lično zauzmem da naredne aktivnosti ovog projekta budu realizovane u medicinskoj školi, u hemijskoj školi… Naša deca i njihovi roditelji zaslužuju da znaju kakva perspektiva se otvara realizacijom ovakvih ideja.

• Toza Stanković, penzioner: Hoću da pozovem mlade da preuzmu odgovornost za svoju sopstvenu budućnost, uključijući se u što većem broju i neposredno u realizaciju ovakvih ideja. Danas je u našem društvu malo ideja koje zaslužuju da budu podržane i od starijih i od mladih istovremeno. Ovo je jedna od takvih ideja  čija realizacija omogućuje da se rame uz rame nađu i penzioneri i nezaposleni mladi. Neće biti dobro ako se samo stariji budu zalagali da ovako nešto zaživi. Mladi ovakve stvari treba da prepoznaju i da svoju energiju usmere ka njima.

• Toza Stanković, dipl. ing. mašinstva (uposlenik „Zdravlje – Aktavis“): Moramo se izboriti da ovo uđe u svaku kuću u Leskovcu.  Ljudi treba da čuju kakve mogućnosti postoje da se oslonimo na sopstvene snage i postignemo rezultate koji su na nivou  potencijala kojima raspolažemo. Svakako, to podrazumeva odgovarajuću organizaciju, gde ima mesta za svakog dobrinamernog građanina Leskovca. Računajte na mene da ću vam pomoći da ovo sprovedete u delo.

• Jovana Momčilović, nezaposleni magistar dizajna (izjava data u intervju-u Medijskom Centru Niš, koji je u sklopu predavanja radio reportažu  o projektu): Ovaj projekat otvara mogućnost za osnivanje dizajn platforme (inkubatora) u Leskovcu, gde apsolutno postoji potencijal za rad jednog takvog jednog Centra. Ovde je reč o zapošljavanju, ali ne preko projekata NSZ, već o samoinicijativi mladih ljudi. Radi se o stvaranju uslova za rad u koordiniranim uslovima i inkorporaciji kreativne energije, entuzijazma, veštine i znanja mladih, uz mogućnost usavršavanja. Došlo bi do povezivanja mladih dizajnera, umetnika i programera. Ova platforma bi funkcionisala kao Centar koji okuplja mlade stručne ljude, kakve stvara Škola za tekstil i dizajn, a koji po pravilu napuštaju Leskovac i odlaze u druge sredine u zemlji i inostranstvu. Ovakav projekat pružio bi im priliku da se vrate u Leskovac, da ovde ostvare zaradu, i, što je najvažnije, dobiju satisfakciju za bavljenje profesionalnim radom u struci, uz mogućnost napredovanja i priznanja. To bi doprinelo podizanju opšteg vizuelnog identiteta na profesionalni nivo preko pojedinačnih klijenata preduzetnika i lokalnih institucija, i samog grada Leskovca. Istovremeno, to bi  promenilo sadašnju sliku o Leskovcu, gde nas prepoznaju po nepismenim reklamama – i u gramatičkom i u likovnom smislu. Uz domaće tržište, mogli bismo da stvorimo usluge za globalno tržište, čime bismo se pojavili kao izvoznici znanja, a ne jeftine radne snage.

• Dr Ivica Savić, osnivač Naučno-tehnološkog parka u Leskovcu (intervju dat Medijskom centru Niš  u sklopu reportaže o predavanju i projektu): Ovde je reč o jednom inovativnom predlogu, i to ne samo za lokalni nivo javnog upravljanja, već i daleko šire. Radi se o predlogu koji otvara izuzetne mogućnosti za razvoj sektora kreativne ekonomije, dakle jednog segmenta razvoja na kome se ukrštaju i socijalni, i ekonomski i kulturni, i obrazovni aspekt razvoja i koji u suštini predstavlja sektor budućnosti. Takođe, reč je o predlogu koji deluje veoma podsticajno na razvoj  multisektorske saradnje, i to kako u funkciji zapošljavanja mladih, tako i u funkciji povećanja lokalne ekonomske aktivnosti. Ovakvu saradnju naše oraganizacije su već promovisale, a na osnovama realizacije jednog ovakvog projekta sasvim je izvesno da će se ona i proširiti i produbiti.