Okrugli sto Ekonomski odnosi Srbije i Kosova* – Uticaj na lokalne privrede i zajednice održan je u Leskovcu u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju, u utorak, 17. decembra 2013. godine.
Okrugli sto je organizovan u dva panela o temama koje se tiču ekonomskih veza lokalnih zajednica:
– Glavne karakteristike trenutnih ekonomskih odnosa Srbije i Kosova* – uloga institucionalnih struktura u podršci saradnji i razvoju ekonomskih odnosa, i
– Perspektive ekonomske saradnje u budućem periodu – liberalizacija potencijala tržišta, glavne prepreke i moguća poboljšanja.
Okrugli sto je realizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) u saradnji sa Institutom za razvojnu politiku (INDEP), a uz podršku Ambasade Danske u Srbiji, u okviru projekta „Srbija i Kosovo: Evropske perspektive i praksa“ koji za cilj ima da doprinese uzajamnom razumevanju Beograda i Prištine, i poboljšanju ukupnih odnosa, sa posebnim fokusom na lokalne zajednice sa obe strane administrativne linije.
Detaljnije na: EPuS Srbija
Između ostalih, pozdravnu reč gostima i prisutnima dao je i Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS – Leskovac:
Uvaženi gospodine Thunedborg,
Poštovane kolege sa Kosova,
Dragi prijatelji iz Evropskog pokreta,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je što mogu da Vas pozdravim u ime Evropskog pokreta u Leskovcu, kao i u svoje lično ime.
Prošlost ne možemo da izmenimo, ali je budućnost još uvek u našim rukama. Da bi odgovorili na izazove koje ona donosi, manje je važno ono šta nam se dogodilo. Mnogo je važnije šta ćemo učiniti sa onim što nam se dogodilo. Na tom putu, presudno je da oslobodimo potencijal tržišnog društva, koji je u našim lokalnim zajednicama, već decenijama, a i danas, zarobljen lošim poslovnim okruženjem.
I ovde, kao i svugde u svetu, život može da napreduje samo ako se poštuje tuđe, ako je ugovaranje slobodno a data reč neprikosnovena. Štaviše, jedino u takvim okolnostima, dakle kada je manje važno koje smo nacionalnosti, a mnogo važnije koliko smo konkurentni, kada nadmetanje predstavlja oblik miroljubive saradnje a ne neprijateljstvo na delu, kada u odnose razmene stupamo dobrovoljno, a ne po direktivi – jedino tada mogu da se poboljšavaju životni izgledi svih.
Upravo na toj osnovi, ekonomska razmena i oslanjanje na ekonomsku međuzavisnost vekovima su na jugu Srbije i samom Kosovu stvarali na stotine lokalnih zajednica, koje danas ne mogu da opstanu jedne bez drugih. Upravo na toj osnovi, dakle podređujući se pravilima tržišnog društva, ovaj grad je u prvoj polovini prošlog veka postao jedno od modernizacijskih uporišta Balkana i stekao naziv „Srpski Mančester“.
Gledano iz ove perspektive, koju je zapadna Evropa nastavila da sledi svih ovih decenija stvajući Evropsku uniju, mi danas kao pojedinci nosimo u sebi sve ono što je neophodno da bi bili uspešni u slobodnom, otvorenom, evropskom društvu. Spadamo u ljude koji su orijentisani da svoju egzistenciju obezbeđuju radom. U situaciji kada radimo između većeg i manjeg biramo ono što je veće. Skloni smo da bolje radimo, kada više zarađujemo. Za najuglednije među nama važe oni koji poštuju tuđe i drže datu reč. Međutim, da bi to došlo do izražaja, nama je neophodan odgovarajući javno-politički okvir. A to je upravo ono što nam nedostaje.
Stvaranjem tog okvira po standardima tržišnog društva, ili što je isto – po standardima Evropske unije, stanovnici juga Srbije i Kosova, obični ljudi, postaće glavni oslonac u oblikovanju jednog načina života koji je u trajnom interesu svakoga od njih. Suština svega je da slobodna razmena omogućuje da ljudi žive zajedno u miru i budu od koristi jedni drugima, a da ne moraju da se usaglase oko ciljeva kojima pojedinačno teže. U tome vidim i posebnu vrednost naše današnje rasprave.
Hvala na pažnji!
