U sredu, dana 20.11.2013. godine u sali Jablaničkog okruga održan je Okrugli sto „Evropska zaposlenost mladih – A zašto ne?“ Debata je organizovana u saradnji sa Kancelarijom za mlade Leskovac, a u sklopu projekta „Ekvilibrijum“, koji je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.
Osnov za raspravu dat je u radnom materijalu koji je blagovremeno dostavljen učesnicima debate, a koji su sačinjavali:
1. Pozivno pismo učesnicima
2. Agenda
3. Nacrt Zajedničke izjave za unapređenje zapošljavanja mladih
4. Predlog za inoviranje javnih politika Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih
5. Istraživanje praktičnih rešenja za unapređenje zapošljavanja mladih u Leskovcu lokallizacijom relevantnih javnih politika EU
Cilj debate bio je da se doprinese javnom promovisanju, izgradnji demokratske podrške i multisektorskom prihvatanju inovativnog, inkluzivnog i održivog modela lokalne podrške zapošljavanju mladih, posebno mladih pod rizikom, koji je EPus Leskovca predstavio javnosti sredinom tekuće godine i uputio na razmatranje organima lokalne i centralne vlasti.
Učesnici debate nalazili su se pred zadatkom da razmotre i usaglase se o konkretnim predlozima za inoviranje javnih politika Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih, a koji su predstavljeni u Nacrtu zajedničke izjave.
Medijator Okruglog stola bio je Dr. Ivica Savić, direktor Naučno-tehnološkog parka Leskovac.
Uvodničari na Okruglom stolu bili su:
– Predrag Jović, Kancelarija za mlade – Tema „Radite brzo, da mladi ne ostare!“
– Maja Dimitrijević, nezaposlena psihološkinja – Tema „Mladi, zapošljavanje i javne politike“
– Mr. Bratimir Nešić, zamenik predsednika EPuS Leskovac – Tema „Socijalno preduzetništvo – Svetlost na kraju tunela“
– Srđan Dimitrijević, predsednik EPuS Leskovac – Tema „Predlog za inoviranje javnih politika Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih“
Registrovani broj učesnika Okruglog stola je 37, i to:
A. Nezaposleni mladi – 10
B. Studenti – 3
C. Nezavisni sektor – 9 ( „Regionalna privredna komora“, „Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga“, „Centar za samostalni život OSI“, „ Dom kulture Roma“, „Leskovački krug“, „Udruženi građani Leskovca“, „Konstruktivna reakcija“, „Rotari klub“, „EPuS Leskovac“)
D. Privatni sektor – 7 („Naučno-tehnološki park Leskovac“, „DCA Laboratorije Leskovac, „Keramika“ Leskovac, „Start“ Leskovac, PWW – PORR – Leskovac, „Berza poslova“ Leskovac, SUR „Marko“ Leskovac)
E. Javni sektor – 8 (Kancelarija za mlade, NSZ – Filijala Leskovac, Uprava za privredu grada Leskovca, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Agencija za lokalni razvoj – Lebane, Tehnološki fakultet – Leskovac, ALERIO)
Mediji: „Tv-K1“, „Studio MT“, „TV Leskovac“, „Nova naša reč“, „Radio 016“, „Radio Leskovac“. „Južne vesti“.
Uvodna izlaganja:
– Predrag Jović, Kancelarija za mlade: Anketa o radnoj snazi sprovedena u aprilu 2013. pokazuje da je u Republici Srbiji stopa nezaposlenosti iznosila 24,1 odsto a stopa nezaposlenosti kod mladih iznosi 49,7 procenta, odnosno u brojkama to je preko 300.000 mladih koji su nezaposleni u Srbiji. Što se Leskovca tiče od ukupne populacije mladih koja iznosi oko 29.000 preko 10.000 je bez posla.
Poredjenja radi stopa nezaposlenosti mladih na nivou EU iznosi 23,7, najvisa je u Grckoj 61,5%, Spaniji 56% i Hrvatskoj 52% a najniza u Nemackoj 7,7% i Austriji 8,6% u brojkama oko 5.500.000 mladih u EU je nezaposleno.
Istakao bih da se ovi podaci za EU i Srbiju odnose na mlade od 15 do 25 godina, dok se podaci iz Leskovca odnose na mlade od 15 – 30 godina, posto zakon o mladima prepoznaju mlade u ovoj starosnoj dobi. Mere aktivne politike zapošljavanja u Srbiji uglavnom se svode na aktinosti koje sprovdi NSZ i one se odnose na: obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije, subvencije za otvaranje novih radnih mesta, samozapošljavanje, sajmove zapošljavanja, javne radove.
Grad Leskovc je ove godine prvi put u novijoj istoriji izdvojio sredstva za aktivne mere politike zapošljavanja i to u iznosu od 80.000.000 dinara i to je za svaku pohvalu. Sredstva su upotrebljena za finansiranje pripravnika – svršenih studnata sa prosekom preko 9, programa samozapošljavanja i programa sufinansiranje prijema novih radnika u postojecim kompanijama.
Evaluacija svih ovih programa pokazala je koji su aktivni u Srbiji ne daju očekivane rezultate jer nisu bazirani na centralnom problemu a to je neusklađenost ponude kadrova s potrebama tržišta, odnosno da je prvi korak u rešavanju problema reforma sistema obrazovanja.
Anketa Unije poslodavaca Srbije pokazuje da čak 40 odsto poslodavaca neće zapošljavati mlade u narednom periodu, a 41,7 odsto se izjasnilo da će to učiniti samo uz neki vid podrške Vlade republike Srbije, što govori o neophodnosti povećanja sredstava i novih programa usmerenih na zapošljavanje mladih.
Savet za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i potrošačka pitanja EU je početkom ove godine doneo preporuku da sve zemlje EU primene dokument koji nosi naziv “Garancija za mlade – Youth Guarantee“. Ovim dokumenotom se predvidja da svi mladi starosti do 25 godina koji provedu 4 meseca kao nezaposlena lica moraju dobiti ponudu za posao, mogucnost daljeg obrazovanja ili radnu praksu ili pripravnički. Ova preporuka stupa na snagu 1.1.2014. godine. Ukupan budzet namenjen za sprovodjenje ovog dokumenta iznosi šest milijardi evra. Način sporvodjenja ove preporuke je ostavljen na zemljama članicama EU. Na ovaj način EU je problem zapošljavanja mladih podigla na najviši mogući nivo. Neke zemlje EU su već krenule u implementaciju poput Hrvatske koja trenutno realizuje 25 različitih programa za mlade stare od 15 do 30 godina.
Podmlatak političke grupacije YEP-a u evropskom parlamentu je u skladu sa ovom preporukom predlozio tri mere koje bi pomogle zemljama članicama implementaciju ove preporuke i to su: nula biroktatije za mlade koje pokreću sopstveni biznis, dodatno obrazovanje zasnovano na razvoj veština a ne znanja i smanjenje poreza za zapošljavanje mladih.Na kraju bih završio sa citatima Džefrija Saksa profesora univertiteta Kolumbija koji je izjavio da je glavni prioritet srpskih vlasti trebalo da bude smanjenje broja nezaposlenih među mladima i Lasla Andora, evropskog komesara za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, koji je prilikom nedavne posete Srbije rekao : Mladi radnici su budućnost srpske ekonomije i budućnost zemlje. Ako njihova nezaposlenost predugo traje, to neće biti generator samo socijalnih nemira već će imati negativne posledice na razvoj ekonomije, demografsku budućnost nacije, ali i njenu političku sudbinu.
– Maja Dimitrijević: Zapocela bih ovu temu sa osvrtom na to da su ovom gradu potrebni mladi ljudi, i da on jedino kao takav moze da dozivi svetlu buducnost. Danas, ono o cemu mladi najcesce razmisljaju je kako da odu odavde. Svi bi otisli, a retki odu. Oni pak koji ostaju, ne zele nista da menjaju. Ponekad se zapitam : da li bi mi mozda bilo lakse svakodnevno sedeti u nekom kaficu, parku, voditi tudji zivot, ne raditi na sebi, pri tom ne primati platu za to i ne menjati nista u svojoj sredini zarad boljeg zivota nego sto se bavim “tamo nekim” aktivizmom, kako mnogi izgovaraju sa zeljom da menjam i doprinesem drustvu. Vecina bi se odlucila za ovo prvo. Vodeci se recenicom da je lakes bolje nego teze. Da, lakse je, ali samo kratkorocno ne i dugorocno.
9.000 mladih se nalazi na lokalnom tržištu rada. Verujem da vecina pripada “laksem” nacinu zivota, ali isto tako verujem da ovaj grad ima dovoljno snage da pokrene I motivise te mlade ljude da se zauzmu za sebe, da veruju da njihovo ucenje, diploma nesto vrede. Treba ih nauciti da ne cekaju druge, da uloze trud I da svakog dana urade nesto drugacije, a trud se uvek isplati. Staviti im do znanja da je pored formalnog prisutno I neformalno obrazovanje, a kako praksa danas pokazuje cak i bitnije od formalnog. Da probaju da se ne vode recenicama koje vrlo cesto cuju od svojih vrsnjaka i koje ih obeshrabruje : “Ja možda nemam znanje, ali imam tetku u tom preduzeću. Ja sam godinama lepio plakate, bio je red da me stranka negde zaposli.”
Ovakvo razmisljanje stvara jedno apaticno , mlado drustvo, koji bi trebalo da predstavljaju nosioce promena, Evropskih promena. Ovakav nacin postupanja prema nama, mladima ne dovodi do toga da sebe posmatramo kao razvojni potencijal ovog grada, vec kao problem. Gde vidimo sebe kao drustvene parazite, koji ne doprinose drustvu. Čovek je najproduktivniji kada usmerava svoju energiju tamo gde zeli, a ne tamo gde mora. To “mora” stvara apatiju. Verujem da u svima nama leži potencijal za nešto. Smatram da je potrebno istražiti taj potencijal i nase veštine, i omogućiti nam da konkurisemo na neke lokalne projekte, gde cemo sami sebi biti konkurencija. Lokalna samouprava, kao i država su te koje moraju da otvore vrata za pristup određenim fondovima iz kojih bi se finansirali projekti u kojima bi mi počeli da uređujemo naš život, a ne neko drugi.
Ono što nedostaje, a što je jako bitno jeste nedovoljno informisanje i uključivanje mladih prilikom kreiranja politika I donosenja odluka. Većina nadleznih institucija ne prepoznaje mlade kao ravnopravnog partnera prilikom izrade programa koji su upravo njima namenjeni, pa samim tim ih ni ne konsultuje. Ko ce znati sta nama treba, ako ne mi sami. Donosioci odluka samo pretpostavljaju koje su to potrebe mladih, a pritom nemaju povratnu informaciju o releventnosti tih pretpostavki i adekvatnosti ponudjenih rešenja.
Jedna od stvari koju treba uraditi je izvrsiti pritisak na vladu i jedinice lokalne samouprave da osnuju savete za mlade (obrazovanje, zaposljavanje, aktivno ucesce mladih, volonterizam,zdravlje mladih, socijalne politike) i zalagati se da on ne bude samo formalan i bezuticajan faktor u procesu odlucivanja, vec da mu se omoguci i neophodan stepen uticaja na politicki proces. Nereformisan obrazovni sistem i neuskladjenost sa trzistem rada, sa jedne, i nezaposlenost s druge strane, namecu se kao glavni problem kada su u pitanju mladi. Ovo je danas veliki drustveni problem, koji je ovakav kakav jeste danas neprihvatljiv i zahteva da se putem javnih, prakticnih politika zapocne rad na resavanju ovog goruceg problema.
Treba pruziti vidljiv i uverljiv dokaz mladima da je njihova lokalna zajednica u stanju da poboljsava njihove izglede za zaposlenje. Izdvajanje 80 miliona dinara za privremeno zaposljavanje je svakako dobar pocetak, i nadam se da ce se ta praksa nastaviti i sledece godine.
Ja, kao mlada, nezaposljenja psiholoskinja koja iza sebe ima skoro trogodisnje volontersko iskustvo, slobodno mogu da kazem da sam i te kako kvalifikovana za rad. Isto tako sam svesna gde zivim, ali I uverena da je ovo izazov sa kojim Leskovac moze da se izbori.
– Mr. Bratimir Nešić: Prezentacija „Socijalno preduzetništvo – Svetlost na kraju tunela“
[wpdm_file id=15]
-Srđan Dimitrijević: Neko je rekao da, ukoliko želiš da pomogneš mladom čoveku, a ti mu onda pokloni krila, da može da leti; podseti ga na korene, da bi imao gde da se vrati; i – daj mu razlog da ostane. Mi danas želimo da podržimo mlade ljude upravo na jedan ovakav način. Želimo da doprinesemo oslobađanju njihovog radnog potencijala, poklanjajući im time krila. Želimo da ih podsetimo da su ovaj grad uzdigli do Evrope poslovni ljudi a ne hajduci, pružajući im time korene kojima uvek mogu da se vrate. I, želimo da im kažemo da imamo rešenja za to kako da budu uspešni poslovni ljudi i ovde – dajući im razlog da ostanu. U tom smislu, ja ću u okviru svoje prezentacije obrazložiti sledećih 6 konkretnih predloga, za koje mi u EPuS-u Leskovac mislimo da donosioci javnih politika Leskovca u oblasti zapošljavanja mladih treba da ih usvoje.
Prezentacija: Šta učiniti da mladi ne ostare na lokalnom tržištu rada
[wpdm_file id=14]
Diskusije:
Mr. Goran Jović, predsednik Regionalne privredne komore – Leskovac: Da li iko razmišlja o tome šta bi se desilo ukoliko bi mladi formirali sopstvenu političku stranku, s obzirom na trend da se u ovoj zemlji, pa i u ovoj sredini, zapošljavaju praktično samo pripadnici stranaka. A ukoliko se tako nastavi, oni će biti prinuđeni da to učine. Ima ih 300.000, samo među nezaposlenima, a to treba množiti sa još puta 3. Sa takvim participiranjem u vlasti, oni bi mogli da kažu „Hajte vi, koji ste nas do sada zapošljavali, sada na tržište rada, a pustite nas da nadalje brinemo o svom i vašem zapošljavanju!“. Ne kažem da se zalažem za to, ali to može da se desi ukoliko nešto ne promenimo. Čak i kada preduzimamo određene mere, kao što je to bio slučaj sa ovogodišnjom lokalnom podrškom zapošljavanju mladih, mi tome ne pristupamo dovoljno kompleksno. Pa ne možemo da podržavamo samo one koji su imali prosek na studijama 9 i 10. Svaka časti dobrim đacima, ali šta sa onima koji su na tržištu rada godinama, a imaju prosek ispod toga. Ja lično, nikada ne bih mogao da dobijem podršku, jer sam na studijama imao manji prosek.Svako ko je u biznisu, mora da zna da je fakultetsko znanje samo jedan od preduslova da se bude uspešan u tome, a da su neki drugi faktori najčešće mnogo važniji. Pri tome, želim da kažem, da mi uopšte nismo siromašna sredina. Mi smo samo neorganizovana sredina. Zemlja koja može da troši po 10.000 evra za jedno novootvoreno radno mesto, i to ulažući u strane privrednike – nikako nije siromašna. Mislim da je to zemlja bez prioriteta. Kad to kažem, pre svega mislim da je krajnje pogrešno ovo što je do sada bilo da se strancima daje po 10.000 evra, po jednom novootvorenom radnom mestu, a oni zauzvrat otvaraju radna mesta sa mizernim platama, tj. minimalcem. Mi smo, kao država, uzimali od uspešnih domaćih privrednika, da bi tako stvarali njihovu konkurenciju, koju smo dovodili iz inostranstva. To je apsurdno. Mi moramo da budemo svesni toga da u ovoj, ali i svakoj zemlji koja želi da reši problem zapošljavanja, ovaj problem može da se reši samo povećavanjem preduzetničke slobode i njihovim aktivnostima, a ne redistribucijom dohotka, državnim uplitanjem u tokove poslovanja i njenim naredbama. Kao da nismo izvukli pouke iz onoga što se desilo sa Klotingom. Rešenje koje je dao EPuS ja u potpunosti podržavam. To je dobra i hvale vredna inicijativa. Ne vidim ovde nikoga iz vrha vlasti, a trebalo je da dođu i čuju ovo. Šta je, zaista, 5 miliona evra, s obzirom na efekte koje na ovaj način možemo da ostvarimo. Ja sam ubeđen da postoji izlaz iz ove situacij. Treba da se usmerimo, s jedne strane na poljoprivredu, i da podržimo razvoj poljoprivrednih domaćinstava. Kada bismo ovo što dajemo stranim privrednicima davali našim seljacima, to bi rezultiralo daleko većim efektima. S druge strane, treba da se okrenemo industriji, pre svega industrijskim inkubatorima, naučno -tehnološkim parkovima. U tom smislu, predlažem mladima da se okupe oko ideja koje imaju, da se organizuju, da se udruže i da onda sednemo da razgovaramo. Komora im stoji na rspolaganju. Možda ne možemo da ih podržimo finansijski, ali možemo mnogo toga. Možemo da ih uputimo, da ih povežemo, da im pokažemo kako to rade uspešni. Još jednom hoću da kažem, da je ova inocijativa veoma dobra i da prevazilazi granice Leskovca. Treba pozvati Ministra i odgovorne sa centralnog nivoa vlasti. Kada čuju ovako nešto, oni će to svakako podržati. U to sam ubeđen.
Svetislav Marjanović, privrednik, Centar za samostalni život OSI: Moramo stvoriti preduslove da podrška zapošljavanju postane dostupna ne samo onima sa najvišim ocenama, već i onima čije su radne mogućnosti ograničene iz objektivnih razloga. Na tržištu rada u Leskovcu nalazi se trenutno 272 osoba sa invaliditetom i ako je ovakva situacija sa zapošljavanjem mladih uopšte, može se tek pojmiti kakva je situacija u pogledu zapošljavanja osoba koje imaju objektivno uslovljena radna ograničenja. Inovirani zakonski okvir predstavlja korak u tom pravcu, ali to je nedovoljno da bi mogli govoriti o nekakvom pomaku. Poražavajuće je da se, uprkos svim zapošljavanjima, u lokalnoj samoupravi do dana današnjeg nije našlo nijedno radno mesto za nekoga ko pripada grupi osoba sa invaliditetom. Pošto sam i sam, nakon nesreće koju sam doživeo, već 20 godina vezan za kolica, veoma dobro znam šta znači biti u toj situaciji. Tačno je, ja sam danas privrednik, imam štampariju, bavim se dizajnom, uradio sam i realizovao veliki broj projekata, razvijam posao dokazujući, između ostalog da su i mnogi od onih koji se nalaze u situaciji sličnoj mojoj – ljudi koji zaslužuju svoju šansu da rade. Samo ja znam koliko truda i volje je bilo potrebno da bi došao do ovoga gde sam sada. Ali sam se, uprkos svemu, opredelio za privatno preduzetništvo, samozapošljavanje, ekonomsku nezavisnost. Ubeđen sam da bi, uz odgovarajuću podršku, mnogi od nas koji se nalazimo u ovoj situaciji mogli da budu korisni. Neko će biti u situaciji da se pojavi u ulozi preduzetnika, neko će moći da iskoristi svoj radni potencijal tako što će raditi kod nekog drugog, ali uz stvaranje odgovarajućih preduslova i odgovarajuću podršku, broj onih koji su uključeni u ekonomski život ove sredine treba i može da bude daleko veći. Ja apelujem na sve vas, da imate to u vidu i da rešenja za koja se opredeljujete idu u susret osobama sa invaliditetom. Ovaj predlog EPuS-a ide u tom pravcu i on može doprineti da mnogi od onih koji pripadaju grupi osoba sa invaliditetom a danas iz raznih razloga nisu prijavljeni na tržištu rada (analize pokazuju da 10,5% našeg stanovništva čine osobe sa invaliditetom) zaista i dobiju podršku i priliku da svoje ljudsko dostojanstvo dožive kako to i dolikuje – izgrađujući svoje radno dostojanstvo. Svakako, njihovo bolje organizovanje predstavlja jedan od ključnih faktora na tom putu.
Jovica Marinković, NSZ – Filijala Leskovac: Želeo bih najpre da, kao dojučerašnji direktor ove Filijale, kažem da je Nacionalna služba od početka uzela aktivno učešće u realizaciji projekta “Ekvilibrijum” i da su određeni predlozi naše institucije našli svoje mesto u rešenjima sa kojima se nastupa. Inače, Nacionalna služba zapošljavanja je kreator politike zapošljavanja na lokalnom nivou. To se ponajviše vidi kroz aktivnost Lokalnog saveta zapošljavanja. Iza svih njegovih aktivnosti stoji Nacionalna služba zapošljavanja. Može se reći da je u ovom periodu grad Leskovac načinio početne korake u pravcu izgradnje jedne aktivnije svoje uloge u podršci zapošljavanju, pa i zapošljavanju mladih. Plan je bio da se uloži 80 miliona dinara, uloženo je 60 miliona. Trebalo je da i Republika učestvuje sa značajnijim iznosom, ali je rebalans nacionalnog budžeta uskratio jednu ovakvu mogućnost. U prvi plan je stavljeno zapošljavanje lica sa visokim prosekom. Pošlo se od procene da njih treba podsticajima čvršće vezati za sudbinu ove sredine, kao i od toga da su oni ti koji treba da povuku i ostale. Kod mladih ljudi je, nekako, postalo uvreženo mišljenje da treba ići iz ove zemlje. Mislim da je ovo što radi EPus Leskovac upravo primer kako treba delovati da se ovkva razmišljanja nadvladaju na način koji otvara perspektivu I mladima i samoj lokalnoj zajednici. I sam imam dvoje dece i izuzetno mi je stalo da ovakve ideje nađu svoje mesto u odlukama onih koji o tome odlučuju. Za ovu priliku, predlažem da mladi ljudi budu uključeni u rad Lokalnog saveta za zapošljavanje. U tom Savetu sede svi drugi, ali ne I oni kojih se zapošljavanje najviše tiče. Takođe, podrška treba da se institucionalizuje. To je van svake sumnje. U suprotnom, i ovo što je u ovoj godini postignuto – biće obezvređeno. U realizaciji jedne ovakve ideje ALER bi mogao da ima ključnu ulogu, jer to ovoj instituciji i pripada.
Denisa Marija Antić, Kancelarija za mlade, nezaposlena: Neoprostivo je što su dosadašnje javne politike u oblasti zapošljavanja favorizovale strane preduzetnike, a mi mladi koji smo ne samo imali ideje kako da se uključimo u posao, već smo sa tim idejama i konkurisali kod odgovarajućih institucija – jednostavno ostali negde na periferiji, zaboravljeni. Oni su dobijali po 10.000 evra za jedno novootvoreno radno mesto, a moj projekat od 4.600 evra, koji je trebalo da obezbedi posao meni samoj – on je propao. Da li iko od kreatora ove i ovakve politike misli da se favorizovanjem velikih stranih firmi, a praktično zanemarivanjem početnika, mikro i malih i srednjih preduzeća, može izaći iz situacije u kojoj se kao zemlja i kao pojedinci nalazimo. Praktično, država uzima putem poreskih nameta od mojih roditelja, komšija, prijatelja i lokalnih preduzetnika, dakle od svih onih koji bi mogli da me privatno podrže u mojim poslovnim planovima – ono što bi oni kao ličnu ušteđevinu mogli da ulože u mene, i to onda daje po svom nahođenju nekome ko je takođe izložen poslovnom riziku kao i ja i ko može, koliko sutra, da otpusti sve one koje je zaposlio o državnom trošku. Ideja EPuS-a Leskovac za osnivanje jednog ovakvog Fonda za unapređenje zapošljavanja mladih u Leskovcu je odlična. Za sebe mislim da apsolutno mogu da radim u socijalnom preduzetništvu. Štaviše, mislim da bih u toj oblasti mogla se iskažem kao u nijednoj drugoj. Smeta mi što javne institucije imaju više nego krut odnos kada je reč o neformalnom obrazovanju, tj. potrebi za usklađivanjem postojećih nomenklatura sa našm napretkom kroz razne vidove neformalnog obrazovanja. Valjda bi najvažnije moralo I trebalo da bude ono što znaš da radiš, pa potom sve ostalo. Moj prijatelj, koji po tim nomenklaturama nije mogao da konkuriše nigde, javio se na konkurs u Majkrosoft, gde je primljen bez ikakvih problema, pa je čak postao i njihov zastupnik za jugoistočnu Evropu. Kod nas, zbog postojećih nomenklatura u pogledu zanimanja, on ne bi mogao da bude ništa.
Foto: D. Antanasijević