OKUPACIJA U 13 SLIKA
Slika 1: Okupacija duha! Mada ljudima vlada interes, ipak i samim interesom i svim ljudskim poslovima potpuno upravlja uverenje. Uverenje da su nekadašnje leskovačke gazde zlo, a politički inžinjerci budućnosti dobro, nanela je više štete ljudima na ovim prostorima nego sva bombardovanja i svi ratni sukobi 20-og veka.
Slika 2: Okupacija društva! Ovakav pravac duhovnog kretanja, koji je pretvoren u društveni sistem 1945 godine, i koji je u osnovi nepromenjen svih ovih godina, okupirao je ono što je bilo najvrednije na ovim prostorima, a to je: privrženost pravilima cililizovanog ponašanja. Okupirana je činjenica da je prelazak Leskovca od male grupe na ustaljenu zajednicu i, konačno, otvoreno društvo, i s njim na civilizaciju, zasluga onih koji su naučili da se pridržavaju pravila, tj. obuzdavaju urođene instinkte.
Slika 3: Okupacija uspeha! Okupirana je prosta činjenica da su nekadašnje Leskovačke gazde predstavljale uspešne nosioce kulturne selekcije novih pravila tržišnog poretka na ovim prostorima. Radi se o pravilim koja su potiskivala urođene instinkte prilagođene lovačkom i sakupljačkom načinu života malih družina od 15 – 40 osoba, koje je predvodio starešina i koje su branile teritoriju od svih onih sa strane.
Slika 4: Okupacija prošlosti! Okupirana je činjenica da su upravo nekadašnje leskovačke gazde, praveći pre 130 godina akcionarsko društvo sa Bugarima (tadašnjim ratnim protivnicima Srbije), promovisali civilizaciju tržišnog poretka na ovim prostorima, pokazujući da su i ljudi sa ovih prostora u stanju da budu i nešto više od samo ratnih ili političkih neprijatelja. Pokazujući da upravo ovde može da se uzdigne piramida progresivnog ovladavanja prirodnim instiktima koje su nam ostavile u nasleđe 50.000 prethodnih generacija.
Slika 5: Okupacija budućnosti! Okupirana je činjenica da priča o komunizmu i socijalizmu (i „socijalnoj pravdi“) predstavlja naučnu grešku zasnovanu na zabludi o tome da je život u prvobitnoj zajednici bio zasnovan na zajedničkoj svojini. Okupirana je činjenica da je naučno dokazno da i najprimitivniji oblici života (npr. rakovi) imaju u svom ponašanju elemente pravila koja predstavljaju rudimentarne oblike privatne svojine (Među rečnim rakovima postoji pravilo da vlasnik teritorije, koji je bez poroda, ustupa svoju teritoriju bez borbe raku sa porodom, što znači da je i na tom nivou života uspostavljeno i da funkcioniše jedno od tri fundamentalna pravila tržišnog poretka, a to je „prenos uz saglasnost“).
Slika 6: Okupacija politike! Okupirana je činjenica da su upravo najveći promoteri „socijalne pravde“ svih ovih godina, a u poslednjih 10-ak godina sa ciničnim entuzijazmom, zapravo naočigled svih nas, demonstrirali kako su im sostvena primanja, imanja, krave, trafike, lokacije, međe, lokali, vikendice, ujkovine, paralelni biznisi, naturalne i druge uzajamne usluge, zapravo jedina svetinja zbog koje se bore da ostanu na vlasti.
Slika 7: Okupacija prava na povraćaj oduzete privatne imovine! Okupirana je činjenica da su okupatori ljudskog duha u Leskovcu, na čelu sa aktuelnim Gradonačelnikom i aktuelnm Predsednikom Skupštine Grada, okupirali moju (zemljište oko Doma JNA) i ko zna koliko još dedovina, dajući na besplatno korišćenje ono što pripada mojoj i ko zna koliko još drugih porodica. Zarad neiidentifikovanog obrazovnog interesa, zarad jedne nedostižne političke stupidnosti, zarad interesa koji ne samo da nije interes moje porodice i ko zna još koliko drugih porodica iz Leskovca, već nije ni gradski. Onaj ko do sada nije shvatio da je stabilnost posedovanja suština tranzicionog pomaka Leskovca – neće to shvatiti nikada. Onaj ko nije ispoljio osećaj uvažavanja tuđeg makar na nivou izvinjenja za učinjeno zlo – zaslužio je mesto doživotnog motivacionog govornika u nekom od aktuelnih kibuca.
Slika 8: Okupacija načina života! Aktuelni promoteri lokalne „socijalne pravde“, u duhu autentičnih predstavnika okupatora ljudskog duha iz 1945 godine, smatraju da je normalno da u ime „socijalne pravde“ ušetaju u grad mojih i naših pradedova, i da u Leskovcu urade ono što, ni pod razno ne bi mogli da urade u mestima odakle su došli. Zato što i u mestima odakle su došli, isto kao i kod rakova, ili kod ptica, ili kod ljudi koji žive u samom Leskovcu, vladaju pravila civilizovanog ponašanja kada je u pitanju odnos preme privatnoj svojini, pravila koja mogu da ne poštuju samo oni koji vrše vlast, tj. poklanjaju tuđu imovinu po propozicijama prekih sudova iz 1918 ili 1945 godine. To je, možda, mogli da se desi na nekom drugom mestu, ali u jednom Leskovcu to jednostavno nije smelo da se desi. Zato što Leskovac predstavlja jedini grad na svetu u kome pridošli političari ne samo da su, u ime „socijalne pravde“, oduzeli fabrike koje su se nalazile u privatnoj svojini i koje su hranile grad, već su ih i dislocirali, pokušavajući da zatru ono što su oni smatrali „buržujskim“ načinom života.
Slika 9: Okupacija istine! Okupirano je verodostojno saznanje da nauka predstavlja najveći oslonac ispravnog ponašanja u životu svakog od nas. Za razliku od civilzovanog sveta koji primenjuje ovo pravilo, pa pita nauku pre nego što krene da nešto radi, u Leskovcu se primenjuje suprotno pravilo, tj. političari – u autentičnoj tradiciji inžinjeraca društvenog poretka – prvo donesu odluku da će nešto da urade, pa tek onda traže „naučnike“ koji će podržati njihovu odluku. Tako smo došli do iznenađujućih otkrića: da se grad graniči sa Čemernikom (projekat “Prostorno – onanični plan Leskovca”); da „sedimo“ na toplim podzemnim vodama (projekat „Tvrdo nekuvano jaje“); da na okolnom planinama ima više sunčanih dana pogodnih za fotonaponsku prodaju magle, nego u Las Vegasu jednoručnih automata za prodaju američkog sna (projekat „Ja tebi lokaciju, ti meni pare“); da nam nikakva dodatna saobraćajna regulativa, ili ne daj bože montažni parking nisu potrebni (projekat „Plati pa klati“); i da nam ubuduće čak nisu potrebni ni izbori, nego samo predizborno nadmetanje u podeli paketića i drugih prigodnih glasačkih podsticaja (projekat „Mame mi, i drugi su krali“).
Slika 10: Okupacija nade! Okupirano je osećanje ljudi da život može da bude drugačiji, da postoje šanse da se stvari promene, da postoje neiskorišćene mogućnosti. Da li iko od onih koji danas odlučuju o sudbini nezaposlenih, a u Leskovcu ih ima više od 22.000, može da pogleda u oči bilo kome od njih, njihovih roditelja, njihove dece, njihovih rođaka, dok dozvoljava da se dešava to što se dešava sa decom iz grada, trošeći budžetskih 35 miliona evra krvavo stečenih para, koje su hajdučkim nametima oteli od tih istih ljudi.
Slika 11: Okupacija zdravog razuma! I nije toliko u pitanju to što su ekonomske mogućnosti male, što je preduzetništvo u povoju, pa čak ni to što se i posle 20 godina tranzicije nalazimo na početku tranzicije. U pitanju je pre svega proces kojem je Leskovac izložen od 1945 godine, koji nije mogao da bude toliko vidljiv (jer je u antitržišnoj ekonomiji bilo mesta praktično za svakoga), ali koji danas predstavlja nešto što više razara individualnu i porodičnu stabilnost ljudi iz grada čak i od savezničkog bombardovanja Leskovca. A dešava se sledeće. Ljudi iz okolnih naseljenih mesta, koji čine 62% biračkog tela teritorijalne jedinice, koriste svoju poziciju političke većine tako što na slobodna i izmišljena radna mesta u javnim institucijama ubacuju prekoredno, tj. mimo konkurencuje svojstvene tržištu rada, svoje nezbrinute, i reklo bi se manje radine, sestriće, bratance, sinove, snahe, rođake, komšije, odnosno one koji su im bliski po ljudskim, a ne po profesionalnim kriterijumima. U opštini, u sudovima, u bolnici, u domu zdravlja, u svakoj javnoj instituciji u gradu praktično sve vrvi od onih koji su dovođeni od svoje sopstvene političke prethodnice na ovakav način. I praktično, analizom mesta iz koga dolaze zaposleni, može se egzaktno napraviti presek partokratskog direktorovanja u tim institucijama. Taktika je jednostavna, određena grupa podrži na izborima nekoga o svojih, ili prigodnih, uz uslov da se ljudi iz grupe za podršku prioritetno sagledavaju pri zaposlenju. Kada se napravi politički prodor onda slede protekcionistička zapošljavanja, uz odgovarajući politički patronat na principu „bese“. I tako već punih 67 godina, na način koji vređe zdrav razum nas koji živimo u gradu. I da bi stvar bila zacementirana, oni su 60.000 Leskovčana smestili u toliko malo izbornih jedinica, da su i zarobljeni rodoljubi u vreme drugog svetskog rata mogli da se osećaju komotnije u svojim ćelijama, od ovog čemu su danas, i več decenijama, politički izloženi građani Leskovca.
Slika 12: Okupacija prava na život! Okupirana je činjenica da u partokratskom društvu, kakvo predstavlja srpsko društvo već punih 67 godina, ljudi koji čine teritorijalnu političku manjinu, kao što je to slučaj sa Leskovčanima, predstavljaju ujedno i životno marginalizovanu društvenu grupu. Za njih nema mesta u njihovom gradu, jer o njihovoj sudbini odlučuju drugi, jer su postojeći fondovi zapošljavanja isključivo u rukama lokalne političke većine, kojoj oni nisu bliski. Za koju oni predstavljaju politički marginalizovanu manjinu koja životno jeste, sve ono što politički nasađena većina upravljački nije. Zato deca iz grada, ako ne nađu zaposlenje kod nekog metropoličnog tajkuna, ili tajkunčića koji je prihvatio da bude periferijsko pokriće metropolično orijentisanog tajkuna, završavaju na tržištu rada kao dugoročno nezaposleni. Druga mogućnost je pristanak na slugeraj primitivnoj političkoj moći na putu bez povratka.
Slika 13: Okupacija bez perspektive = besmislena okupacija = oslobođenje!
U Leskovcu, 07.10.2012.
Srdjan Dimitrijević
