U subotu, 16.03.2013., održana je II fokus grupa iz serije razgovora o unapređenju lokalnih javnih politika u oblasti zapošljavanja mladih. U okviru ove fokus grupe razgovor je vođen sa nezaposlenim starijim osobama iz Leskovca. Aktivnost je realizovana u okviru projekta „Ekvilibrijum – poboljšanje položaja nezaposlenih mladih ljudi u Leskovcu“, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Teme o kojima je vođen razgovor:

– Principi pružanja lokalne podrške nezaposlenim mladim ljudima u Leskovcu
– Osnivanje fonda za unapređenje zapošljavanja mladih u Leskovcu
– Organizovanje posebnog lokalnog tržišta rada za mlade
– Zapošljavanje u sektoru socijalne ekonomije
– Spremnost da se lično učestvuje u realizaciji predloženog modela podrške

Akcenti iz rada fokus grupe nezaposlenih starijih osoba iz Leskovca

Akcenti iz evaluacionog upitnika u delu koji se odnosi na pitanja, primedbe, predloge i sugestije ispitanika:

– “Još više ovakvih aktivnosti – sa teorije na praksu”
– “Da istrajemo do kraja!”

Akcenti iz diskusije na temu “Principi pružanja lokalne podrške nezaposlenim mladim ljudima iz Leskovca” (Diskusija je vođene oko sledećih principa: Princip 1. “Mladi su najvažniji”; Princip 2.”Niko ne zna dok mu tržište ne kaže”; Princip 3. “Svi za mlade, mladi za sve”; Princip 4.” Sve što je dobro za dobro upravljanje dobro je i za mlade”.

Mirjana R. “Mi stariji stvorili smo društvo u kome su urušene sve vrednosti, u kome ne važe nikakvi principi. U takvom društvu mladima su postali uzori ne oni koji rade i stvaraju, nego oni koji imaju, bez obzira na to kako su došli do toga što imaju. Takvu situaciju moramo i možemo da promenimo samo mi sami, polazeći od onog najosnovnijeg – od našeg odnosa prema mladima. Moramo da im omogućimo da se dokazuju u svetu rada, a ne u svetu narko-dilera, tajkuna, šund pevaljki, lažnih vrednosti …. Ne možemo vaspitavati decu ako naša deca svakodnevno gledaju kako se u preduzećima zapošljavaju samo deca zaposlenih u tim preduzećima, ili deca pripadnika političkih stranaka. Nije sporno da i njihova deca treba da se zapošljavaju, ali na osnovu sposobnosti i u konkurenciji sa drugima, a ne bez raspisanih konkursa i po protekciji”

Dragan T. “Imam sedmoro dece, ali kako danas stoje stvari – kada je reč o našem odnosu preme mladima – teško da će neko od ove moje dece poželeti da ima svoju decu, ili bar ne u ovoj zemlji. Ovi principi koje ste predložili korisni su za sve, to nije sporno. Međutim, sporno je to što se o takvim stvarima samo priča, a ne pokazuje se spremnost da se tako nešto sprovede u delo. Nije slučajno rečeno da “Na mladima svet ostaje”. To bi moralo da važi i kod nas. Od toga možemo da imamo korist svi. I mi stariji, i sami zaposleni, i zajednica, i penzioneri ….. Došao sam u Leskovac još 1994. godine. Napustio sam Kosovo, jer nisam mogao da se pomirim s tim da Albanci zapošljavaju samo Albance. Međutim, ne vidim razliku između toga i ovoga što sam ovde zatekao – da pripadnici stranaka zapošljavaju isključivo pripadnike svojih stranaka. I u jednom i u drugom slučaju odluke o zapošljavanju donose se nezavisno od radnih sposobnosti, a upravo sposobnosti i veštine kojima raspolažemo morali bi da budu ono osnovno što odlučuje o našem zapošljavanju. …. Živim u blizini objekta koji koristi preduzeće “Vodovod” i do skoro sam poznavao sve one koji su obilazili ovaj objekat. Sa mnogima sam se i sprijateljio. Međutim u poslednje vreme počeli su, u sve većem broju, da dolaze neki novi ljudi koje uopšte ne poznajem. Pitam ih šta će tu, oni mi kažu da rade u “Vodovodu”. Međutim, ne rade ništa. Samo stoje i čekaju da prođe vreme. Među njima ima i mladih. Šta oni mogu da nauče u organizacijama koje ih primaju kao ljude zaslužne za glasove? Šta mogu mladi da očekuju od stranačkog zapošljavanja stupajući u radni odnos tamo gde se plate ne isplaćuju po 7-8 meseci?”

Mirko V. “Ja mislim da je ključni problem kod nas upravo to što u našem društvu mladi nisu najvažniji, uprkos tome što je očigledno da mladi predstavljaju najveću snagu u društvu i njegovu budućnost. Upravo prihvatanje ovih principa trebalo bi da predstavlja prvi korak ka oslobađanju potencijala koje mladi poseduju. Koristi od toga, a pre svega od sprovođenja ovih principa, ubeđen sam, imali bi svi. Kada nema konkurencije, kada nema funkcionisanja tržišta rada, kada se ne raspisuju konkursi za slobodna radna mesta, onda kandidat može da odgovori zahtevima radnog mesta samo slučajno. A to znači da mi dobijamo inormacije o “sposobnostima” tako zaposlenih ljudi tek kada oni upropaste preduzeće, ili naprave neku veću poslovnu štetu i sl. … Ili, kada se primaju samo deca uposlenika aktuelnih preduzeća. Radi se po pravilu o javnim preduzećima i zapošljavanjima u javnom sektoru. Nalazimo se u situaciji da javni sektor, odnosno ovakva zapošljavanja, finansiramo svi, a koristi imaju samo uposlenici tih preduzeća i članovi njihovih porodica. To blokira razvoj. Mladi ljudi se demorališu gledajući kako se najgori đaci i studenti zapošljavaju po protekciji. S druge strane,po pravilu je reč o neodrživim radnim mestima, o radnim mestima koja mogu da opstanu samo po cenu povećanog zahvatanja od onih koji stvaraju, od preduzetnika, praktično po cenu njihovog uništavanja”.

Na pitanje “Da ste u prilici da odlučujete o nameni javnih sredstava, čemu biste dali prednost: a) Izgradnji nadvožnjaka, ili b) Finansiranju zapošljavanja i samozapošljavanja, posebno mladih?” Biljana M. je odgovorila “Gladna usta su najveći problem!”

Akcenti iz diskusije o predlogu za osnivanje fonda za unapređenje zapošljavanja mladih:

Na pitanje “Da li bi se stariji nezaposleni osetili ugroženim, ukoliko bi se u gradu osnovao fond za unapređenje zapošljavanja mladih?” Goran J. je odgovorio “Ulagao sam u sinovljevo obrazovanje sve što imam. Sada, ako bi trebalo da izaberem da li da ja dobijem podršku za zaposlenje ili da moj fakultetski obrazovani sin dobije podršku za zaposlenje, verujem da bi i za mene i za sve druge u društvu bilo bolje da podršku dobije moj sin. Zašto to kažem? Pa jednostavno zato što moj sin, baveći se onim što je naučio, pre može da stvori uslove za moje zapošljavanje, nego što ja mogu da, radeći to što znam, stvorim uslove za njegovo zapošljavanje”.

Na pomenuto pitanje svi ispitanici su odgovorili odrečno.

Akcenti iz diskusije o predlogu za organizovanje lokalnog tržišta rada za mlade:

Na pitanje “Kako ste se osećali kada ste, kao početnik, za isto radno mesto konkurisali zajedno sa osobom sa iskustvom?” Mirjana R. je odgovorila “Grozno!” …. “Mladi moraju da budu u situaciji da se najpre takmiče između sebe” ….. “Da bi imali normalan prelaz iz škole u svet rada mladima je neophodan dobar mentor”

Na pitanje “Kako biste jednom rečju opisali koristi koje bi imali od organizovanje “omladinske lige” na lokalnom tržištu rada?” svi ispitanici su odgovorili da je predlog odličan.

Akcenti iz diskusije o predlogu da težište zapošljavanja mladih bude u sektoru socijalne ekonomije:

Biljana M. kaže “Ja sam edukovana za pružanje pomoći starijim licima i mislim da bi bila od velike koristi mladima koji bi se opredelili za rad u sektoru socijalne ekonomije”

Dragan T. ”Ovo je nešto što Evropa podržava na svakom koraku. Znam to iz priča mojih prijatelja koji rade u inostranstvu u ovom sektoru i veoma su zadovoljni. Za pokretanje ovog posla oni su dobili značajnu pomoć od evropskih fondova”

Akcenti iz diskusije o spremnosti ispitanika da podrže izložena opredeljenja:

Na pitanje “Da li ste spremni da se odmah uključite u realizaciju jednog ovakvog predloga? Mirjana R. je odgovorila “Mogu i hoću odmah da se uključim, i to: kao mentor, kao podrška mladima u poslovima kojima sam ovladala, kao glas podrške” Dragan T. je odgovorio “Ne pitajte nas da li hoćemo i da li smo spremni da vam pomognemo da ovo zaživi. Samo nam recite kako da vam pomognemo i mi ćemo vam pomoći”. Svi ostali ispitanici izrazili su spremnost da se odmah uključe u realizaciju izloženih predloga.