+381 69 1291 494

epusles@gmail.com

Osvrt na tekst Zbirne preporuke za Poglavlje 20

OSVRT NA TEKST „ZBIRNE PREPORUKE ZA POGLAVLJE 20″

Predlog 1: U tački 1. stav 2. umesto date preporuke da se pri resornom Ministarstvu formira posebna koncelarija koja bi bila zadužena za EU programe, trebalo bi  preporučiti da se obezbede budžetska sredstva za ove namene, a da se navedeni poslovi obavljaju na principu „outscorsing“-a, od strane civilnog sektora, a na osnovu tenderskog nadmetanja.

Obrazloženje: Poslednje za šta bi trebalo da se založi radna grupa, to je povećanje državnih ovlašćenja i poslova u društvu. Ovo utoliko pre, što je neosporno da civilni sektor ima kapacitete da ove poslove obavi jeftinije i kvalitetnije od javnog, a svakako u saradnji sa javnim i privatnim.

Predlog 2: U tački 5. datu preporuku da se u sastav Saveta za preduzetništvo i konkurentnost uključe predstavnici reprezentativnih socijalnih asocijacija, treba proširiti u smislu uključivanja predstavnika civilnog sektora.

Obrazloženje: Svaka organizacija civilnog društva, a u Srbiji ih ima na stotine, je nosilac socijalnog preduzetništva, koje je opet, po definiciji – vrsta preduzetništva. Zašto bi se dozvolilo da se taj preduzetnički potencijal, uključujući i postojeća socijalna preduzeća, isključi iz ovog mehanizma koordinacije. Ovu pogotovu, što će se ovde razmatrati javne politike, a u Srbiji ima već toliko izraslih organizacija i pojedinaca za kompetentno učešće u procesu unapređivanja nacionalnih javnih politika u oblasti preduzetništva, da je neodgovorno ne pružiti im mogućnost da ostvare svoj uticaj.

Predlog 3: U tački 7. Datu preporuku za obezbeđenje budžetskih sredstava za preduzetničko osnaživanje i način realizacije ovih sredstava treba proširiti u smislu uključivanja organizacija civilnog društva.

Obrazloženje: Uloga civilnog sektora u ovom procesu je nezaobilazna, a po mnogo čemu jedna od ključnih. Nedopustivo je da predlagači, među kojima su neki sebe već izuzetno afirmisali učešćem u ovom procesu, daju predloge koji im umanjuju izglede da nastave s tim. Ovo posebno imajući u vidu aktuelne i buduće potrebe za neformalnim obrazovanjem, koje najbolje i najjeftinije može da ponudi civilni sektor.

Predlog 4: Preporuci datoj u okviru tačke 10. uopšte nije mesto u ovom dokumentu.

Obrazloženje: Uvoznički lobi je rezultat postojanja tajkunsko-političke sprege i anahrone ekonomske politike, i to se može onemogućiti jedino jačanjem tržišnog mehanizma, a nikako povećanom ulogom države u ekonomiji, protekcionizmom i sl. Pominjanje Nemačke u ovom kontekstu je neprimereno, a ukoliko je i tačno, reč je o pogrešnoj odluci. Predlagati ovakva rešenja isto je kao gasiti vatru benzinom.

Predlog 5: Preporuka data u tački 11. krajnje je diskutabilna, i kao takva ne bi trebalo da se nađe u ovom dokumentu bez ozbiljnijeg razmatranja njene osnovanosti.

Obrazloženje: Inovativnost se ne može svesti na „primenu savremene opreme“, jer se postavlja pitanje, šta sa onima koji hoće da uvezu „savremene organizacione koncepte“, ili „savremene pristupe potrebama, proizvodnji, uslugama“ ili „savremene logističke modele“? Da li i njih treba subvencionisati  plaćajući im  npr. korišćenje intelektualne svojine? Dali treba od para poreskih obveznika podržavati one koji hoće da, uvozeći savremenu opremu, konkurišu na isti način kao njihovi inostrani rivali? Da li je to razvoj? I zašto uopšte izdvajati metalski kompleks i hemijsko inženjerstvo iz celine preduzetničkog korpusa, kada postoji praktično nebrojeno postojećih delatnosti, a svakim danom pojavljuju se i nove? Zar nije logičnije merama ekonomske politike podržavati povećanje sposobnosti da se prepoznaju sklonosti kupaca, razumevanje novih mogućnosti koje se odnose na tehnologiju, funksionisanje ili isporuke, povećanje fleksibilnosti i sposobnosti za brzo delovanje u skladu sa uvidima u potrebe za inovacijama, u mogućnosti da se one ostvare? Zar industrijska politika EU svakim danom ne postaje sve više preduzetnička politika, upravo zato što je EU svesna da je svet već duboko zašao u informatičku eru, u kojoj će industrija i poljoprivreda zapošljavati svega 7% radne snage, pa je u takvoj situaciji logičnije podržavati ono što daje veće benefite, a to je svekoliko preduzetništvo?

Srđan Dimitrijević

Član radne grupe NKEU za poglavlje 20

U Leskovcu, 28.02.2015.

ZAPISNIK SA DRUGE SEDNICE RG NKEU ZA POGLAVLJE 20 možete videti <<>>

Vaše primedbe, sugestije, preporuke i mišljenje možete nam dostaviti na e-mail: office@epusles.org

 

 

Podelite objavu:
Share on twitter
Share on facebook
Share on linkedin
Share on email
Share on whatsapp

Pretraga:

Kategorije:

Zanimljivosti
Pitali
Novosti
Naslovna
Galerija
Foto

Izdvajamo:

Možda vas zanima i

Z E L E N O J E C O O L!

„Klimatske promene“, „Kjoto protokol“, „Pariska konferencija“, „efekat staklene bašte“, „globalno zagrevanje“, „crveni meteoalarm“, „Sternov dokument“,

PROČITAJTE JOŠ