Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa sestrinskom organizacijom Evropskim pokretom Nemačke, a uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, organizovao je dvodnevni Srpsko-nemački civilni dijalog u prostorijama Narodne skupštine Republike Srbije. Cilj Dijaloga je bio razmena mišljenja i iskustava vezanih za evropske integracije između interesnih grupa iz obe države, jačanje bilateralne i multilateralne saradnje privrede i civilnog društva, ali i jačanje konkurentnosti ekonomije obe zemlje.
Srpsko-nemački civilni dijalog okupio je više od 200 predstavnika institucija i OCD iz Srbije i predstavnika nemačkog civilnog društva i relevantnih institucija, dok je istovremeno okupio i nemačku zajednicu prisutnu i aktivnu u Srbiji kroz različite programe podrške i privredne saradnje.
Tokom dva dana oni su otvoreno razgovarali o nizu pitanja koja su se odnosila na različite aspekte procesa evropskih integracija, odnosa Srbije i Nemačke, kroz zajedničke panele i tematski definisane radionice.
Ovo je prvi dijalog koji EPuS i EPN planiraju da uspostave kao tradicionalni godišnji skup s ciljem jačanja društvenih, ekonomskih i političkih veza između dve zemlje i tako doprinesu izgradnji međusobnog poverenja i saradnje na putu daljih evropskih integracija.
Na otvaranju skupa govorili su Nebojša Stefanović, doskorašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, koji je naveo da države „nisu uvek sveznajuće“ i da su organizacije civilnog društva potrebne kako bi doprinele izgradnji demokratskog društva, domaćini, Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i Ursula Menle (Männle), članica Upravnog odbora Evropskog pokreta Nemačke, kao i Nj.E. Hajnc Vilhelm (Heinz Wilhelm), ambasador Nemačke u Srbiji.
Matejić je podvukao da održavanje ovog dijaloga još jednom demonstrira rastući značaj organizacija civilnog društva i drugih ’nedržavnih’ aktera u rešavanja brojnih problema savremenog sveta. On je istakao da će Dijalog pokazati, na jednoj strani, da je delovanje ovih organizacija indikator sloboda i razvijenosti demokratije i odgovornosti za uživanje u slobodama demokratski ustrojenih zajednica dok će, na drugoj strani, indicirati svu složenost života i razvoja savremenih društava i država kojom se uspešno mogu baviti samo slobodni i odgovorni građani i njihove civilne organizacije shvaćene kao komplement organa i institucija vlasti.
Menle se osvrnula na dugogodišnju uspešnu saradnju Evropskog pokreta u Srbiji sa Evropskim pokretom Nemačke i naglasila zalaganje istog za izgradnju kosmopolitske Srbije. Izrazila je zadovoljstvo što proces evropskih integracija Srbije napreduje.
Nj. E. Vilhelm istakao je da saradnja među organizacijama civilnog društva doprinosi razvijanju saradnje između Nemačke i Srbije. On je takođe izrazio zadovoljstvo što je parlamentarna grupa nemačko-srpskog prijateljstva koja broji 50 članova, druga po brojnosti u Skupštini Srbije. Izrazio je nadu da čitav proces reformi u Srbiji neće usporiti zbog raspisanih izbora i da će se ko god bude došao na vlast zaista potruditi da do sada dostignuti tempo u oblasti pregovora očuva.
Jadranka Jelinčić iz Fondacije za otvoreno društvo, je govorila o važnosti osvešćivanja naše politike i stava prema pristupanju EU. Ona je rekla da je od velike važnosti da Srbija postane deo rešenja a ne deo problema i da će u kontekstu aktuelne krize u EU naša zemlja morati da se jasno pozicionira kao stabilan partner, a ono što u tome može da nam pomogne jeste suštinsko usvajanje evropskih vrednosti i praksi. Svi zainteresovani akteri moraju biti uključeni, konstantnoda prate situaciju i posvete se ulasku u EU ako i da bude jasno podeljena odgovornost među akterima pristupanja u zemlji kako bi Srbija zaista postala deo rešenja a ne problema.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije,Branko Ružić, se u svom izlaganju bavio strateškim pozicioniranjem pristupanja Evropskoj uniji u planu razvoja Srbije. On je više puta ponovio kako evropska perspektiva zemlje nikako ne zavisi od vlasti i da će pa kakva podela vlasti bila pregovori svakako biti nastavljeni. Pregovori će u slučaju Srbije biti nešto drugačiji imajući u vidu specifičnosti nekih pitanja, ali ipak stoji procena da zemlja jeste u mogućnosti da u srednjem roku preuzme obaveze koje dolaze zajedno sa članstvom.
Tokom skupa, a u okviru tri radne grupe koje su se paralelno odvijale, posebno se debatovale na teme Ekonomskog rasta i perspektive za mlade, Sloboda kretanja građana: Građani i pravosuđe i unutrašnji poslovi i Učešće građana u demokratskom procesu i sloboda medija.
U okviru prve radne grupe Ekonomski rast i perspektive za mlade učestvovali su Violeta Jovanović, Izvršna direktorka, NALED, Martin Knap (Knapp), Direktor, Delegacija nemačke privrede u Srbiji, Mihailo Vesović, Potpredsednik, Privredna komora Srbije, Dina Rakin,Istraživačica, Evropski pokret u Srbiji, Aleksa Nikolić, Predsednik, AIESAC Srbija, Miroslav Stanojević, Predsednik, JEF Srbija, Darko Radičanin, Izvršni direktor, Dostignuća mladih iKatarina Popović, Savetnica Društva za obrazovanje odraslih, Predstavnica dvv international za Srbiju.
Panelisti i učesnici su se saglasili da obrazovanje treba posmatrati kao apsolutni razvojni prioritet Srbije i ključni preduslov za jačanje konkurentnosti naše privrede i kadrova na tržištu rada. Obrazovanje pruža bolju perspektivu za mlade, ljude u srednjoj i poznoj dobi a time i privredni napredak Srbije i bolji životni standard, jer rast investicija i BDP-a sami po sebi ne rešavaju problem nezaposlenosti. Obrazovanje i kultura zato treba da postane prioritetna tema u političkim platformama, u planiranju državnog budžeta i zagovaranju u javnosti. Nemačkoj, koja ima dugogodišnji sistem školovanja i stručnog usavršavanja, kao i najnižu stopu nezaposlenosti mladih u Evropi, upućen je poziv da proširi saradnju sa Srbijom kroz projekte GIZ-a, CIM-a i druge razvojne platforme.
Učesnici na drugoj radnoj grupi, Sloboda kretanja građana: Građani i pravosuđe i unutrašnji poslovi su bili Dražen Maravić, Šef biroa za strateško planiranje, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bernd Meurer, Predsednik, Federalno udruženje privatnih pružalaca socijalnih usluga,Tobias Kuk (Köck), Zamenik predsedavajućeg, Federalni nemački savet, Vladimir Petronijević, Izvršni direktor, Grupa 484, Ivana Radović, koordinatorka ASTRA, Milan Antonijević, izvršni direktor, YUCOM i Hans-Frieder Rabus, sveštenik, Evangelistička crkva u Nemačkoj.
Oni su kao glavne probleme naveli da ljudi koji se vrate iz Nemačke ne prenose svoje znanje i iskustvo kako bi ono postalo deo našeg sistema, kao i da odlazak iz naše zemlje predstavlja put u jednom pravcu i da je time zemlja na velikom gubitku. U zaključnom izlaganju istaknuto je da problem „odliva mozgova“ postoji u svim zemljama na svetu, pa i u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, ali da kapaciteti Srbije nisu toliki da ona može sebi da priušt ovakav trend odlaska mladih. Bilo bi dobro da se napori koji se koriste u suzbijanju ilegalne migracije utroše u legalnu migraciju, ali isto tako i za razvijanje socio-ekonomskih mera koje bi sprečile ili jednostavno poništile razloge za migraciju. Naglašeno je da ne treba politizovati pitanje migracije.
U okviru treće radne grupe Učešće građana u demokratskom procesu i sloboda medija učesnici su bili:Bernd Hiteman (Hüttemann), Generalni sekretar, Evropski pokret Nemačke, Florian Nem (Nehm), Udruženje izdavača magazina Nemačke, Šef odeljenja za EU, Axel Springer AG, Sonja Licht, Direktorka, Beogradski fond za političku izuzetnost, Zoran Stojiljković, Profesor, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, Vukašin Obradović, predsednik, Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS,Milorad Tadić, predsednik, ANEM, Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka, CRTA, Mirko Švercel (Schwärzel), Menadžer projekta “BBE za Evropu”, Nacionalna mreža za civilno društvo
Oni su poseban akcenat na organizacije civilnog društva. Generalne preporuka je da se proces pristupnih pregovora iskoristi za uvođenje prava decentralizacije. Ukazano je na neophodnost zakona i strukture koja će povećati kapacitete bitnih subjekata. Zbog toga što aktivan građanin može biti samo informisan građanin, bitno je raditi na transferu evropskih vrednosti i od svih aktera treba zahtevati proaktivnu ulogu. Učesnici su pozvali na veća ulaganja u medije, izgradnju i zaštitu novinarske profesije kao nezavisne i objektivne.
Drugi dan Srpsko-nemačkog civilnog dijaloga započeo je raspravom o strukturi i procesu pregovora Srbije sa EU, a otvorili su je Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Martin Kern, šef operacija pri Delegaciji EU u Srbiji.
Srđan Majstorović je naglasio da Srbija može biti sjajni usvajač zakona, ali bez implementacije, neće postići reforme kakve su potrebne. Izrazio je zabrinutost zbog činjenice da medije zanimaju samo pitanja sa jasnom političkom notom, a da su za neka suštinska pitanja od velikog značaja za građane Srbije gotovo u potpunosti nezainteresovani. On je naglasio da proces pregovora samo tehnički vodi Vlada, ali se taj proces tiče svih građana zemlje. Zato je važno uključiti sve relevantne subjekte, naročito mlade ljude koji će i najviše osetiti koristi kroz programe koji će im biti omogućeni.
Martin Kern je istakao važnost nekoliko pitanja poput reforme pravosuđa, prava manjina i antidiskriminacije. Imajući u vidu da Srbiji predstoje ozbiljne reforme, Delegacija je spremna da pomogne u reformi administracije. Do sada je više od 2 miliona eura finansijske pomoći realizovano i to prilično efikasno. On vidi organizacije civilnog društva kao jednog od ključnih subjekata koji treba da pomognu realizaciju reformi. Takođe, po njegovim rečima potrebno je i same OCD ojačati u uključiti ih u pripreme za pregovore kako bi imale kapaciteta za dalji rad sa civilnim društvom.
Razgovor se nastavio o političkoj uključenosti interesnih grupa gde je Bernd Hiteman, generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke, poseban akcenat stavio je na uspostavljanje strategije sa saveznicima i to je popunjavanje normalnih puteva diplomatije, pojačano plasiranje informacije iz Srbije u Nemačku, jer nemački parlamentarci nisu dovoljno upoznati sa situacijom u Srbiji. Smatra da je decentralistička saradnja najuspešnija.
Maja Bobić, generalna sekretarka EPuS-a, je naglasila da je proces pregovoranja skup proces koji mora biti transparentan i raširen. Potrebno je da civilno društvo proaktivnije deluje i da postoji načelna volja, ali i konkretne mere. Ona smatra da je jedan od najvećih izazova primena javnosti rada državne uprave, jer državna uprava nije jedina pozvana da određuje šta su javni interesi, te sam proces pregovaranja mora biti inkluzivan. Izazov takođe predstavljaju i kapaciteti, koji su fokusirani na pojedine resore, upravu, a moraju biti uključeni i ostali akteri, lokalne samouprave, civilno društvo i strane privrede.
Dušan Reljić, šef biroa Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP), se osvrnuo na tri aspekta interesa u svom izlaganju: na političke interese interesnih grupa, na protivrečne interese u zemljama kandidatima za članstvo i na protivrečne interese u zemljama članicama EU. On smatra da bi pregovore trebalo voditi što duže, jer je tada transformacija dublja i civilno društvo može uzeti više učešća. To je srednje razdoblje u kome i same interesne grupe samosvesnije nastupaju, a i manja je opasnost da dođe do ekonomske regresije.
Članica Glavnog odbora EPuS-a, Gordana Lazarević, ocenila je da civilno društvo mora da doprinese promeni imidža Srbije jer je, kako je ocenila, on deo procesa pregovora sa EU pošto će se u nekom trenutku članice izjašnjavati o prijemu Srbije u EU. Dodala je još da Nemačka važi za veoma dugovečnog i stabilnog partnera Srbije imajući u vidu da postoji opredeljenje da do 2018. godine sigurno nastavi da pruža pomoć Srbiji, što će se, kako se očekuje, odnositi na celokupan proces evropskih integracija. Nemačka je od 2000. godine uložila u Srbiju više od milijardu i po evra kroz razne projekte čime je postala naš najveći trgovinski partner, dok je ujedno i jedan od ključnih političkih aktera u procesu evropskih integracija Srbije.
Govoreći o oblastima delovanja GIZ-a u Srbiji, Zigmund Miler (Siegmund Mueller), direktor ove organizacije za Srbiju, je naveo da su među njima održivi ekonomski razvoj, odgovorno vođenje vlade, energetika, omladina i druge oblasti, a da blisko sarađuju i sa više ministarstava u srpskoj vladi. Cilj saradnje je, kako je rekao, podrška Srbiji u procesu pridruživanja EU u smislu pokretanja reformskih procesa i razvijanja reformskih potencijala. On je podsetio da je GIZ opredelio 110 miliona evra razvojne pomoći u okviru podrške srpskoj privredi, bilateralnih i regionalnih projekata.
Pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, Ana Ilić, rekla je da se očekuje da će stabilnost u pomoći i kontinuitet bilateralne saradnje s Nemačkom biti nastavljen i u narednim godinama. Ona je istakla značaj bilateralne saradnje sa Nemačkom koja je pružila Srbiji finansijsku i tehničku pomoć vrednu 1,6 milijardi evra bilo kroz direktne investicije, bilo kroz fondove Evropske unije.
U Srbiji je aktivna i Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju koja, kako je rekao njen predstavnik, Štefan Pirner (Stefan Puerner), pruža pravnu podršku pravosudnim subjektima u Srbiji, učestvuje u brojnim projektima i izdaje pravne publikacije.
Dvodnevni rad i razmatranje načina unapređenja dijaloga između nemačkih i srpskih organizacija završen je obraćanjem Jana Urliha Klausa (Urlich Clauss), člana Upravnog odbora Evropskog pokreta Nemačke. On je zaključio da Srbija može da računa na punu pomoć Nemačke u svim poglavljima, naročito horizontalno, gde nemačka ekspertiza može da koristi u radu OCD, kao i tamo gde bude potrebe za podršku samoj Vladi. Izrazio je svoju nadu da će i saradnja dva parlamenta biti samo dalje intenzivirana.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vlastimir Matejić je, zatvarajući skup, zatražio od Nemačke, ne toliko finansijska sredstva, već pre svega znanje o tome kako da budemo efikasni i know how koji nam je preko potreban. Značaj stranog dobrog iskustva, kako socijalnog, tako političkog i ekonomskog je neprocenjivo, i naglasio da ništa ne uspeva tako kao uspeh.
