+381 69 1291 494

epusles@gmail.com

Učešće EPuS-a Leskovac u javnoj raspravi o nacrtu Strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine

Na sednici Radne grupe 18 (Pregovaračko poglavlje 25 i 26) Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, održanoj dana 26.06.2017. godine u Narodnoj skupštini, EPuS-Leskovac izneo je sledeći komentar na Nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije za period 2017-2027.

  • Dokument treba da ima strukturu i funkcionalnost standardnog strateškog plana.

Ovako kako je dat, dokument je više primeren referatu za kongres, konferenciju, ili kakav sličan skup, nego planskom aktu koji treba da obezbedi strateški iskorak u u odnosu na postojeće stanje. U tom smislu, prezentovani tekst:

  • Ne sadrži predlog vizije i misije;
  • Ne sadrži vrednosni okvir;
  • Ne sadrži SWOT analizu, odnosno neki drugi strateški primeren analitički okvir;
  • Ne utvrđuje ključne izazove;
  • Od 130 strana teksta na 52, ili 40% dokument se bavi opisom stanja segmentarno;
  • Nema Akcionog plana.

Obrazloženje: Eksplicitno formulisana vizija obezbeđuje kontinuiranu ideju vodilju za donošenje odluka u oblasti kulture u promenljivim uslovima razvoja. Bez toga, dokument nema odgovarajući motivacioni potencijal, ne vodi ka jačanju saradnje i razvoju pozitivnih odnosa prema drugima u društvu, niti obezbeđuje neophodno usmerenje za razvoj kulturnih podsistema u zemlji. Svakako, bez vizije, utvrđenog vrednosnog okvira i prepoznatih ključnih izazova nemoguće je uključiti se na adekvatan način u međunarodnu kulturnu saradnju, Metod otvorene koordinacije, Evropske fondove i sl. Misija je opšti bezvremeni cilj koji treba da ukaže na svrhu postojanja nacionalnog kulturnog sistema, odnosno potrebe na koje treba da odgovori ova struktura. Iz ova dva elementa izvode se strateški ciljevi i razvojni prioriteti. Segmentarno utvrđeni ciljevi nisu, niti mogu biti zamena za viziju i misiju, jer se onda dolazi u situaciju da se „od drveća ne vidi šuma“, što je slučaj sa postojećim tekstom. Ukoliko bi se postojeća segmentarna analiza zamenila SWOT, PEST ili nekim drugim, strateški primerenim analitičkim okvirom, stvari bi se pojednostavile, a korisnicima dokumenta bi bilo omogućeno puno razumevanje onoga što treba uraditi i, što je najvažnije, efektivno učešće u implementaciji.

  • Dokument ne sme da sadrži pristup koji isključuje bitne segmente nacionalnog kulturnog nasleđa
  • Dokument prepoznaje šest dimenzija kulture kroz koje se ostvaruje njen razvoj, i to: slovensku, vizantijsku, starobalkansku, herojsku, prosvećeno-evropsku, demokratsku i kontaktnu. Predloženi pristup isključuje ranije kulture, poput Rimske, Vinčanske, Starčevačke itd. Šta ćemo sa arheološkim nalazištima u Leskovcu koja govore da je na ovom lokalitetu postojala prva prerada rude gvožđa u svetu?

Obrazloženje: Isključujući ove segmente našeg kulturnog nasleđa, mi uskraćujemo svetsku kulturu u njenom bitnom aspektu, a sebi vezujemo ruke kada je reč o mogućnostima ekonomske eksploatacije sopstvene kulturne baštine.

  •  Kao jedna od bitnih dimenzija kulture, pominje se „herojska“ (kosovska, stradalačka, paćenička, samouništavajuća). Šta je sa našim herojima iz sveta biznisa, nauke, umetnosti itd? I uopšte, postavlja se pitanje da li se iskorak u razvoju kuture može napraviti bez prevrednovanja sopstvene kulturne baštine u skladu sa perspektivom koju trasira savremeni razvoj civilizacije?

Obrazloženje: Mitologija koja slavi smrt, a ne život, je kontraproduktivna.

  •  Dokument treba da sadrži kritički osvrt na kolektivističku kontrakulturu.

Srbija je zemlja u tranziciji. Potpuno je nelogično da zemlja u tranziciji ne pristupa i sopstvenoj kulturi sa pozicija tranzicije. Pri tome, nemoguće je da se izvede reforma, a da se ne napravi jasan otklon u odnosu na kulturu egalitarizma, kolektivizma, ideološkog egocentrizma i prinude, koja je fabrikovana decenijama na ovim prostorima, počev od 1945. godine.

Obrazloženje: Stubovi revitalizacije kulturnog razvoja zemlje ne mogu se graditi na prenebregavanju onoga što nas je decenijama udaljavalo od civilizacije. Navedeni oblici kontrakulture uništavaju samopoštovanje, samosvest, samomotivaciju, samoregulaciju.

  • Dokument treba da se oslanja na istorijski proces individuacije kao univerzalni zakon kulturnog, civilizacijskog razvoja.

Cela istorija čovečanstva mogla bi da se svede na dve reči: proces individuacije. Ili, što je isto: razvoj kulture individualne slobode; razvoj institucija koje sve više pojedinca štite, a sve manje mu naređuju šta da radi. Razvoj u suprotnom smeru poništava  ulogu „kulturnog softvera“ koji svako od nas nosi u sebi kao nepisani zakon – da se poštuje tuđe, preuzima odgovornost za data obećanja i slobodno deluje.

Obrazloženje: Bez oslanjanja i komunikacije sa univerzalnim vrednostima, afirmacije i promocije vrednosnog potencijala pojedinca, Srbija ostaje izolovano ostrvo u Evropi.

  • Dokument ne sme da bude monocentričan, kada je reč o strukturi kapitalnih ulaganja.

Od 20-ak kapitalnih kulturnih objekata koji se predlažu nacrtom, njih 18 locirano je u Beogradu. Pri tome, nisu ponuđeni praktično nikakvi kriterijumi, na osnovu kojih bi moglo da se ustanovi osnovanost takvog izbora.

Obrazloženje: Policentrični razvoj je ključni princip održivog razvoja.

  •  Dokument ne treba da sadrži krajnje problematičnu tvrdnju „o genocidu nad srpskim narodom u celom 20. veku“.

Na strani br. 6 Nacrta navodi se da je „Suviše dugo iz ideoloških razloga ometano izučavanje i širenje naučno utemeljenih saznanja o genocidu nad srpskim narodom tokom čitavog 20. veka“.

Obrazloženje: „Genocid“ je termin koji se koristi u tačno određenim, pravno rasvetljenim i rešenim situacijama. Ukoliko predlagači Nacrta – kada je reč o srpskom narodu u celom 20. veku – znaju za takvu situaciju, oni treba da upoznaju javnost sa tim.

EPuS Leskovac

 

 

Podelite objavu:
Share on twitter
Share on facebook
Share on linkedin
Share on email
Share on whatsapp

Pretraga:

Kategorije:

Zanimljivosti
Pitali
Novosti
Naslovna
Galerija
Foto

Izdvajamo:

Možda vas zanima i

Z E L E N O J E C O O L!

„Klimatske promene“, „Kjoto protokol“, „Pariska konferencija“, „efekat staklene bašte“, „globalno zagrevanje“, „crveni meteoalarm“, „Sternov dokument“,

PROČITAJTE JOŠ