+381 69 1291 494

epusles@gmail.com

Zapisnik sa druge sednice RG NKEU za poglavlje 20

Ovim želimo da omogućimo svim zainteresovanim da se informišu o toku rada radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji za poglavlje 20 „Preduzetništvo i industrijska politika“, kao i da pozivamo sve zainteresovane da se uključe u razmatranje ovog dokumenta i daju svoje preporuke za unapređenje javnih politika u ovoj oblasti.

Zapisnik sa druge sednice RG NKEU za poglavlje 20

Druga sednica RG NKEU za poglavlje 20 održana je u četvrtak 19.02.2015. godine u Zelenom salonu Narodne skupštine RS. Sednica je bila izuzetno posećena, obzirom da je zabeleženo prisustvo 53 članova. Sednica je tematski posvećena definisanju uloge poslovnih organizacija i klastera u kreiranju boljeg poslovnog okruženja i podizanja konkurentnosti srpske privrede.

Sednica je otvorena najavom Knjige preporuka za sva pregovaračka poglavlja koju bi NKEU realizovao u saradnji sa Kancelarijom za Evropske integracije. Nataša Dragojlović, koordinatorka NKEU govorila je o pregledu dosadašnjih aktivnosti i planovima za tekuću godinu. O klasterima i njihovom značaju za ekonomski razvoj govorila je Danka Milojković, direktorka Kuće klastera. Aleksandar Gračanac je ispred Privredene komore Srbije predstavio aktivnosti Foruma za mala i srednja preduzeća kao i angažovanje Privredene komore u izradi nove Starategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015 – 2020. O ulozi Unije poslodavaca u jačanju domaće privrede govorio je Nebojša Atanacković. O biznis inkubatorima u funkciji razvoja preduzetništva govorila je Gordana Danilović Grković koja je u isto vreme predstavila pozitivna iskustva Poslovno tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta iz Beograda. Moderator sednice je bila Sanja Filipović.

Cilj druge sednice RG za poglavlje 20 bio je da se definišu određene preporuke u kontekstu najavljene Knjige preporuka. U skladu sa tim, izneti su sledeći predlozi:

1. Obzirom na skromne rezultate učešća u prethodnim programima EU, a u cilju šireg uključivanja domaćih preduzeća i institucija u ove programe namenjene razvoju preduzetništva i inovacija neophodno je:

–     Što pre pristupiti COSME programu EU – obzirom da Zakonom o budžetu RS za 2015. godinu nisu obezbeđena sredstva za kontribuciju (entry ticket), postoji mogućnost da ni ove godine Republika Srbija neće pristupiti COSME programu. Iz pisma DG NEAR-a Vladi RS najavljuje se mogućnost postavljanja opening benchmark-a upravo u vezi sa pristupanjem COSME programu;

–          Formirati kancelariju pri resornom Ministarstvu koja bi bila zadužena za EU programe koji su dostupni RS za razvoj preduzetništva i inovacija (npr. pri Ministarstvu ekonomije za COSME i druge programe za razvoj preduzetništva, odnosno pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za HORIZON). Kancelarija bi bila zadužena za sve relevantne informacije o samom programu, formiranje baze podataka o učesnicima iz prethodnog ciklusa programa kao i o zainteresovanim za sledeći projektni ciklus, organizovanje info sesija i kontinuiranih obuka za pisanje prijava i dr.;

–          Razmotriti mogućnost posebne budžetske linije koja bi služila za sufinansiranje projekata odobrenih za finansiranje od strane EU fondova radi efikasnijeg korišćenja EU fondova.

2. Uspostaviti mehanizam za praćenje i evaluaciju postojećih strateških dokumenataiako je Nacrtom Starategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015 – 2020 predviđen sistem za praćenje i evaluaciju ove Strategije, bilo bi dobro da se prati sprovođenje i vrši evaluacija pojedinačnih mera i instrumenata kako bi se mogli oceniti njihovi efekti. Ovo je naročito značajno u svetlu novog ciklusa ocene primene SBA na Zapadnom Balkanu i Turskoj u okviru “SME policy index-a”, koji počinje 2015. godine, a u okviru kog je OECD najavio da će se pored dosadašnje ocene postojanja politika, institucija i instrumenata podrške, ocenjivati i mehanizmi monitoringa i evaluacije kako politika, tako i pojedinačnih mera i instrumenata;

3. Izvršiti reviziju Strategije i politike razvoja industrije RS 2011-2020 – mada je Strategija usvojena 2011. godine, ona se temelji na podacima zaključno sa 2009. godinom kada još uvek nisu bili uključeni efekti globalne ekonomske krize na nacionalnu privredu. Otuda su i definisani prioriteti Strategije nerealno postavljeni. Pored toga, neophodno je razraditi prateći akcioni plan te u skladu sa prethodno iznetom preporukom definisati mehanizme za praćenje i ocenu sprovođenja definisanih strateških ciljeva;

4. Imenovati Zastupnika malih i srednjih preduzeća u Srbiji – u skladu sa SBA, sve zemlje članice EU su imenovale zastupnike malih i srednjih preduzeća u svojim državama, dok je Zastupnik MSP na nivou u EU generalni direktor DG Growth. (Više o ulozi nacionalnih SME Envoys: http://ec.europa.eu/growth/smes/business-friendly-environment/small-business-act/sme-envoys/index_en.htm i na http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/files/the_role_of_the_sme_envoy_rev_en.pdf ) Iako Srbija još uvek nije članica mreže zastupnika MSP, bilo bi dobro da Vlada imenuje zastupnika MSP koji bi promovisao interese MSP u svim organima i institucijama Vlade, nadzirao pripremu politika i aktivnosti koje utiču na rad MSP i dr.

5. Uključiti predstavnike reprezentativnih poslovnih asocijacija u sastav Saveta za preduzetništvo i konkurentnost u cilju obezbeđenja obavezujućeg učešća poslovne zajednice u proces kreiranja odgovarajućih javnih politika i zakonodavni procesformiranje ovog Saveta je predviđeno u predlogu Strategije razvoja preduzetništva i konkurentnosti za period od 2014 do 2012 godine, a uključenjem predstavnika poslovnih asocijacija u sastav ovog Saveta ima za cilj da obezbedi obavezujući sistem konsultacija resornih ministarstava i poslovne zajednice u procesu formulisanja javnih politika kojima se definiše poslovni ambijent. Takođe i obavezujući sistem konsultacija u vezi sa analizom uticaja privredno sistemskih zakona za mala i srednja preduzeća i preduzetnike u skladu sa SBA. Iako Evropska komisija ima isključivu nadležnost u iniciranju zakonodavnih predloga u EU, ona je u obavezi (protokol 7. Ugovora iz Amsterdama) da pri iniciranju zakona izvrši konsultacije sa zainteresovanim stranama. Bez tih prikupljenih mišljenja, akt se ne može usvojiti, a teorijski postoji čak i mogućnost da se akt obori pred Evropskim sudom pravde, ukoliko se dokaže da je Komisija propustila da izvrši neophodne konsultacije. Konsultacije imaju nekoliko formi, a poslovna zajednica je uključena u njih preko Ekonomskog i socijalnog komiteta. Analiza efekata propisa kao obaveza Srbije proizilazi direktno iz SBA jer se Evropska Komisija se obavezala da će u kreiranju svoje politike primenjivati princip „prvo misliti na male“, u svim segmentima, pa i u proceni uticaja zakonodavstva i administrativnih inicijativa na MSP („test za MSP“), kako bi se rezultati ovih analiza uzeli u obzir prilikom pripreme predloga zakona. (Princip “Misli prvo na male” zahteva da zakonski predlog uzme u obzir interese MSP još na samom početku kreiranja odnosne politike u cilju obezbeđenja da dati zakonski predlog bude povoljan “prijateljski” za MSP. Mnogi alati su na raspolaganju kako bi se ovaj princip sproveo. Primena MSP testa na predstojeće zakonske predloge, korišćenje u zakonskim predlozimau specifičnih odredbi za MSP kako bi se izbeglo stvaranje nepotrebnog opterećenja za MSP u procesu primene datog zakonodavstva, konsultacije sa MSP asocijacijama, aktivnosti Zastupnika malih i srednjih preduzeća, korišćenje Uobičajenog datuma početka primene zakonodavstva koje je relevantno za poslovnu zajednicu i dr. Više o tome: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/think-small-first/index_en.htmhe)

6. U cilju uspostavljanja kontinuirane saradnje između predstavnika privrede i državne uprave, neophodno je nastaviti stalni dijalog Vlade sa Forumom MSPP PKS i potpisati Sporazum o stalnom dijalogu Foruma MSPP PKS između Ministra ekonomije koji bi koordinirao Forumom i Predsednika Vlade.

7. U cilju osnaživanja preduzetništva i unapređenja preduzetničkih kapaciteta, obezbediti da se u svakoj budžetskoj godini predvide sredstva državne pomoću (u skladu sa odgovarajućom pravnom tekovinom EU u ovoj oblasti) za sprovođenje programa obuke za preduzetničke veštine koje bi se realizovale u saradnji Nacionalne službe za zapošljavanje, poslovnih asocijacija i lokalnih samouprava. Jedan od ključnih problema sektora MSP u Srbiji je što mnoga MSP ne poseduju potrebna znanja i veštine koja su neophodna za poslovanje na tržištu EU. Takođe, mnoga MSP se suočavaju sa problemima kada žele da prerastu „svoju veličinu“ što zahteva posedovanje znanja i veština koje zvanični obrazovni sistem u Srbiji ne pruža. Imajući u vidu da mnoge poslovne asocijacije već poseduju značajna iskustva mentoringa, njihove kapacitete bi trebalo kroz odgovarajuću formu „angažovanja“ od strane države staviti u funkciju podizanja preduzetničkih znanja.

8. U skladu sa prvim principom SBA (“Stvaranje okruženja u kojem preduzetnici i porodične firme mogu da se razvijaju, a preduzetništvo se nagrađuje“) kao i potrebe da se podrži žensko preduzetništvo čija je stopa gašenja čak 47% (Secons, Polazna studija o ženskom preduzetništvu, 2011.), neophodno je obezbediti stimulativne mere podrške ženskom preduzetništvu kao što su:

– Uključivanje žena u lance dobavljača kroz organizovanje susreta korporacija i multinacionalnih kompanija sa ženskim preduzećima kao njihovim potencijalnim dobavljačima i

– Uvođenje posebne pravne forme (npr. podzakonskog akta ili preporuke ) u postojeće zakonodvastvo koje reguliše oblast nabavki i slobodne konkurencije, kojom bi se regulisalo podsticanje većeg uključivanja ove grupe preduzeća u lancima dobavljača koja je nedovoljno zastupljena grupacija. Ovim bi se podstakla primena 5. principa UNWOMEN za osnaživanje žena (Women’s Empowerment Principles).

9. U okviru SBA principa koji se odnosi na olakšavanje pristupa MSP izvorima finansiranja, neophodno je ubrzati proces pravnog regulisanja mikrofinansiranja i doneti Zakon o mikrofinansiranju, kao ključnom instrumentu za porast start-up mikro i malih preduzeća ali i njihovu održivost u prva 42 meseca. Ovo je bitno ne samo za ženska preduzeća koja su gotovo u potpunosti mikro firme, već i za preduzetništvo mladih, a obe ciljne grupe predstavljaju više od polovine nezaposlenih, pa bi se ovom merom značajnije uticalo na porast samozaposlenosti.

10. U okviru SBA principa pomoći MSP kako bi se bolje iskoristile mogućnosti zajedničkog tržišta, neophodno je podsticati udružen sektorski nastup izvozno orijentisanih MSP iz Srbije i regiona na tržištu EU, kao jedna od mera za sprečavanje destruktivnog delovanja uvoznih lobija u Srbiji i regionu. Takođe, očekujemo da država Srbija poznatim merama protekcionističke politike, ojača domaće proizvođače izvozno orijentisane. Na primer, Nemačka je 2010. godine zabranila uvoz onih roba za koje postoje proizvođači u Nemačkoj, kao odgovor na svetsku finansijsku krizu.

11. U okviru SBA principa unapređenja inovativnosti MSP sektora, predlaže se subvencionisanje nabavke savremene opreme što predstavlja inovacionu aktivnost koja je bila zanemarivana u dosadašnjim državnim programima podrške inovativnosti MSP-a. Ova preporuka se temelji na zaključku Izveštaja o proceni inovativnosti MSP sektora, nastalog u okviru projekta “Improved SME Competitivness and Innovativness” (ICIP) 2011. čiji je korisnik bilo Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja, a koji je finansirala Evropska unija. Na osnovu istraživanja obavljenog u sklopu pomenutog projekta, faktor od najveće važnosti za veću inovativnost a time i konkurentnost MSP posebno u metalskom i sektoru hemijskog inženjerstva, predstavlja izuzetnio nizak nivo tehnološke opremljenosti i razvoja, što je ocena više od polovine MSP u pomenutim sektorima te je i jedna od preporuka ovog referentnog izveštaja upravo subvencionisanje nabavke moderne opreme kroz razne mere poput poreskih i carinskih olakšica, vaučere za kupovinu opreme subvencionisane od države što su mere poznate u praksi evropskih zemalja.

12.  Razvoj socijalnog dijaloga kroz poštovanje odredbi Zakona o socijalno-ekonomskom savetu (Sl. glasnik RS br. 125/2004) u vezi sa procedurom pripreme zakona i drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca, odnosno da ni jedan propis iz ovih oblasti ne može da uđe u proceduru usvajanja pre njegove usaglašenosti u okviru socijalno – ekonomskog saveta na odgovarajućem nivou delovanja. Mada su ove odredbe definisane pomenutim Zakonom, one se u praksi ne primenjuju. Pored toga, iznet je i predlog da se izvrši promena pomenutog Zakona u pravcu smanjenja arbitrarne uloge države u procesu socijalnog dijaloga kao i da se izvrši relaksacija uslova za registrovanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.

13. Ustanoviti novi zakonski okvir za civilni dijalog jer socijalni i civilni dijalog nisu jedno isto. Formiranje NKEU je za kratko vreme pokazalo prednosti uspostavljanja suštinskog dijaloga između javnog i civilnog sektora. Taj proces bi trebalo učiniti kontinuiranim, normiranim i proceduralno definisanim, kako za potrebe nacionalnog nivoa odlučivanja, isto tako, pa i više od toga, za potrebe lokalnog nivoa odlučivanja.

14. Osnažiti poslovne organizacije (komore, unije, poslovna udruženja) radi boljeg zalaganja za potrebe članica i efikasnijeg odvijanja javno-privatog dijaloga i obezbediti infrastrukturu za razvoj klastera što podrazumeva sledeće aktivnosti:

–          izraditi Nacionalnu strategiju razvoja klastera prema potrebama regiona i akcioni plan sa budžetom za realizaciju strategije;

–          definisati zakonsku regulativu o klasterskim organizacijama, poslovnim inkubatorima, tehnološkim parkovima;

–          formirati Odeljenje za podsticanje konkurentnosti i inovativnosti MSPP sektora koje bi radilo u oblasti razvoja klastera, poslovnih inkubatora, tehnoloških parkova, kao instrumenata podrške ekonomoskom razvoju;

–          definisati Nacionalnu platformu za razvoj klastera (od 2010.godine tu funkciju obavlja Kuća klastera u Nišu zbog potreba razvoja srpske klasterske zajednice, bez ikakve podrške sa nacionalnog i lokalnog nivoa) radi kontinuirane evidencije i komunikacije sa klasterskim organizacijama, podsticanja razvoja klastera u zemlji, obuke klaster menadžera, koučing i mentoring programa za klasterske organizacije i ocene kvaliteta klasterskih organizacija u koordinaciji sa resornim Ministarstvom i

–          omogućiti i motivisati visokoškolske obrazovne institucije da u svoje obrazovne programe uključe predmete koji će podsticati primenu alata za ekonomski oporavak zemlje: razvoj klastera, poslovnih inkubatora, tehnoloških parkova, pripremu i upravljanje projektima, i sl.

U isto vreme izneto je nekoliko predloga za tematski okvir naredne sednice RG:

  1. Standardizacija i sertifikacija;
  2. Razvoj konkurentnih roba i usluga;
  3. Dostupnost, transparentnost i relevantnost informacija o raspoloživim EU instrumentima finansiranja;
  4. Zajednički sastanak sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i članovima Pregovaračke grupe za poglavlje 20 o predlozima naše Radne grupe pri NKEU.

Ostvrt na tekst možete videti: !!! KLIKNI OVDE !!!

Podelite objavu:
Share on twitter
Share on facebook
Share on linkedin
Share on email
Share on whatsapp

Pretraga:

Kategorije:

Zanimljivosti
Pitali
Novosti
Naslovna
Galerija
Foto

Izdvajamo:

Možda vas zanima i

Z E L E N O J E C O O L!

„Klimatske promene“, „Kjoto protokol“, „Pariska konferencija“, „efekat staklene bašte“, „globalno zagrevanje“, „crveni meteoalarm“, „Sternov dokument“,

PROČITAJTE JOŠ